Meme by Lady
Hmmm, davno je to bilo... Ono čega se najjasnije sećam su knjige, knjige, knjige... čitanje, pa onda pisanje, bilo je i nekih nagrada, bila je želja za studijama književnosti, a onda je Čelična Ledi, noćna mora generacija učenika, moja majka, rekla svoje istorijsko NE: - Bolje da čistiš ulicu, nego da ideš u prosvetu! Po njenom viđenju, jedini siguran posao za one koji diplomiraju književnost bio je posao profesora. Tako je pisanje potalo ređe, fokus je prebačen na nešto sasvim drugo, ali ljubav je ostala i tinjala... Pojavom bloga na našim prostorima, učinilo mi se da je to divna prilika da se ponovo piše, uz mogućnost da to neko i pročita i reaguje...
U međuvremenu, fokus je ponovo prebačen, sada na divno, malo biće koje je postalo centar mog života. Vreme za kreativnost je postalo njegovo. Roditeljstvo je kreacija za sebe i traži celog čoveka.
Moj prvi blog nije imao nikakvu koncepciju. Vremenom, glavna tema se nametnula, jer bilo je šteta ne zabeležiti neke od bisera i sentenci koje moj sin proizvodi otkako je progovorio. Tako je blog postao tastatura koja piše srcem, a sve to će biti sačuvano za njega kad odraste, zajedno sa komentarima.
Pisanje nečeg ozbiljnijeg je odloženo na neodređeno vreme, ali i dalje imam potrebu da saopštavam svoja razmišljanja o različitim temama, da se ponekad dečje naivno začudim nad bogatstvom pojava u ovom svetu. Ponekad poželim da ono što znam podelim sa drugim ljudima, da postavim pitanje, dam inicijativu, ukažem na problem.
Bilo je izleta i u druge sfere kreativnosti - još se sećam opijajućeg mirisa uljanih boja, mekane a čvrste podatnosti pastela, svilenog dodira gline na dlanovima. Taj talenat ispoljavam svake godine, o rođendanu svoga deteta, kada mu izvajam i naslikam tortu po specijalnoj želji. Prošle godine je preda mnom bio izazov da napravim Optimusa Prajma, glavnog među autobotima. Uspelo je i moji blog prijatelji su mogli da prate proces nastanka sve do finala.
Ko se još seća ruskih fotoparata, masivnih, a pouzdanih i preciznih kad treba, crno - belih fotografija, razvijača i fiksira? Bila je tu i "super osmica", montaža i nevešto spajanje komadića filma i ponos uz malo treme, dok sa instruktorom gledam svoje prvo filmsko delo. Sada, pomoću digitalnog aparata, beležim i povremeno objavljujem na blogu zanimljive trenutke svoga deteta.
Neizbežno za devojčice u to vreme, koje su imale svoj stil oblačenja, ali ne i priliku da nabave strane krpice, bilo je kreiranje i šivenje, učenje tajni zanata uz jaku motivaciju, a zatim i profesionalno bavljenje njime u toku studija, kao način da se zaradi neophodni novac. Ponešto i sada kreiram, sašijem, objavim na blogu. Iako mi još uvek proces nastanka nečeg originalnog i korisnog donosi neizmernu radost, moram se posebno pripremiti i odvojiti vreme, jer mali diktator traži svoje.
Koliko se pojam "artwork" preklapa sa pojmom kreativnosti o kojoj sam ovde pisala, ostavljam vama da procenite.
Hvala, Lady. Bilo mi je zadovoljstvo.
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 7 ) | Pošalji komentar
Imaš odličan kreativan i autentičan pristup i ja sam upravo kernuo da napišem ovo isto, ali malko drugačije i po navici - hajde da pogledam one koji me zanimaju i evo..
)
Zanimljivo je da toliko toga ima i kod mene skoro na isti način, ali samo drugačijim redosledom. No, to ću tamo, ako stignem danas
)
))))
Drago mi je ako sam te podsetila na nešto iz tvog "artworka".
Lady
Jullie, vidiš - pre ili kasnije svi dođu na red
))
trebala sam i ja ovo da napishem, ali ljudi, ne mogu stvarno. :-|
ali cu vas da chitam, jer neki, kao shto je spes, to rade zaista dobro.