Najgore što može da se desi jednoj ženskoj osobi je da joj se pokvari neki od kućnih električnih uređaja baš u trenutku kada joj je najpotrebniji i kada je sama u stanu, naravno. Treba li pogoditi da se to i meni desilo?

Elem, jednog popodneva, čuh neverovatan prasak u svom kupatilu. Nije ni trebalo da pogađam, beše to veš mašina koja je radila. Prvo što mi je palo na pamet bilo je da proverim osigurače. Nekako sam dovukla merdevine, uzverala se uz njih i vratila osigurač u prvobitnu poziciju. Tada se čulo još jedno 'bum', i meni je sinulo da bi trebalo prvo isključiti mašinu, a zatim se ponovo baciti na osigurače. Tako sam i uradila:isključila mašinu iz struje, ponovo se popela na merdevine i vratila osigurač koji se više nije bunio. A da li je sad smem ponovo uključiti?

Ni par minuta nije prošlo, kad zazvoni telefon. Na liniji je bio jedan višegodišnji udvarač s pradlogom da provedemo veče na njegovom brodu.

'Ma zoveš kao da znaš da sam u nevolji',rekoh.'Vidi,umalo da poginem maločas, i zato mi sad treba tvoja pomoć'.

Iznela sam mu svoj slučaj do detalja, na šta je on uzvratio da nema pojma o struji i osiguračima.

'Ali zar ne sređuješ stan ovih dana? Zar nisi rekao da svaki dan lupaš i popravljaš sa majstorima?'

Da, u pravu sam ja, reče on, kupio je stan i sad ga sređuje, ali on se u tu materiju razume prilično površno. Odbila sam njegov poziv po ko zna koji put s izgovorom da već imam nešto isplanirano, što je na kraju krajeva bilo tačno.

Marko! Pa da, treba da se vidimo večeras! Marko je moj divni drugar koji po mojim standardima važi za izuzetno pametnu i sposobnu osobu. Pozovem ja lepo njega, ispričam svoju dogodovštinu na merdevinama u nadi da će mi dati pametan savet, koji je uključivao dve stvari: pozvati majstora ili uključiti mašinu?

'Ma nemam ti ja o tome pojma! A što ne pozoveš majstore?'

Bravo, genije, znam i ja da treba pozvati majstore, samo ne znam koji bi došao petkom u kasno popodne.

'Vidi, pošto si vratila osigurač, proveri da li radi utičnica...ali nemoj da staviš kabl od veš mašine, nego nešto manjeg napona, npr. punjač za telefon...'

Opet me je oduševio svojom inteligencijom, ali je u svakom slučaju morao biti na vezi dok isprobavam punjač, za slučaj da me sprži grom. Pošto se iz ovih redova može zaključiti da nije, sledeća dilema beše: pošto utikač radi, smem li da stavim kabl od mašine u njega?

'E, tu ti već ne mogu pomoći...pa pozovi nekog drugog, sigurno ima neko ko zna...'

Bacila sam se na proučavanje svog telefonskog imenika.

Ivan! Pa da, kako se ne setih ranije!? Ivan i ja smo radili u istoj zgradi, a on je bio neki lik za sve, šefić koji se tu i tamo švrćka, proverava da li je sve u redu i reaguje ako to nije.

'Jao ribo, gde me nađe, pa ja ti o veš mašinama nemam pojma! Da si me za nešto drugo zvala, možda bih ti i pomogao, ali...'

Nanovo ja njemu objasnim da se tu ne radi o veš mašini, jer je ustanovljeno sledeće:osigurač je na mestu, utičnica radi, ali da li je opasno uključiti ponovo veš mašinu?

'A zašto ne uzmeš produžni kabal i uključiš mašinu u njega? Ako je neki kvar u zidu, što ne probaš iz drugog izvora?'

Ta ideja mi je zvučala logično, međutim, šta ako je ipak do mašine i desi mi se nešto?

'Čekaj, što ne pozoveš dečka? Pričala si da se on razume u sve i svašta...Niste više zajedno? Znač...'

'Tutuuuuuuuu....'

Nismo više zajedno. Saša! Kako se njega ne setih odmah? Saša je moj bivši momak koji  studira tu struju i komunikacije i zna da sređuje računare i svoj motor kad se pokvari.

Pošto sam direktna, preskočila sam deo šta ima novo i odmah prešla na stvar.

'Pa možeš da je uključiš...ne bi trebalo ništa da se desi, osim...'

Najednom se setih zašto sam ga ostavila-zbog te neodređenosti i neodlučnosti.

Osim čega?

'Pa u krajnjem slučaju ona može da se zapali. Ako se ne plašiš malo varnica, probaj...'

   Tada se setih svog detinjstva koje je na neki način obeleženo ćaletovim lemilicama i onim šrafcigerima koje kad gurneš i struju sijaju ako nema kvara. Ja se i ne sećam da je kod nas dolazio majstor ili da je nešto odneto na popravku, osim televizora. Za sve je postojalo rešenje, pritom, moj otac nije majstor, već ekonomista. Kada bi veš mašina ili takva neka zverka počela da brlja, tada bi dolazio stric Mirko, koji takođe nije neki serviser, već inspektor. Šta se to zaboga desilo?

Da li su ti momci ikad pokušali da poprave daljinski upravljač, video rikorder ili kakvu  sličnu sitnicu kad se pokvari? Da li su njihovi očevi znali da poprave neku kućnu stvarčicu? Možda nisu imali tehničko obrazovanje? Možda ih ih je razmazila civilna vojska? Ma nije valjda da ne znaju ni gumu na autu da promene?

    Rešila sam da zaboravim veš mašinu i današnje momke na neko vreme, bar do ponedeljka. Bacila sam se na doterivanje za grad i kalkulisanje s garderobom koja mi je bila na raspolaganju.U ponedeljak sam se čula s gazdaricom i zamolila je da mi pošalje majstora.

'Dete, drago, pa uključi je! Vidi, ti novi osigurači upravo služe da spreče belaj kad dođe do preopterećenja ili kratkog spoja. Čak i ako je do veš mašine, oni će ponovo iskočiti da bi sprečili neki kuršlus. I meni se nešto slično desilo pre izvesnog vremena, vratila sam osigurače, uključila ponovo, i radi.'

'Sigurno?'

'100% !'

Skupila sam garderobu za koju mi sigurno ne bi bilo žao kada bi je pojela zla veš mašina, i pozvala brata da pritisne to famozno dugme ispod narandžaste lampice. Počela je da prede kao nemačka 'Singerica'.

U trenutku dok ovo pišem, ona već pere svoju treću turu, i zaista mi je žao što sam sumnjala u nju, umesto u njih.