O nama...
18.6.2009

O nama   .   Pesme   .   Album  
 
Naravno ,cela ova priča nas nije zaustavila. U martu ove godine izašao je konkurs za festival dečjeg muzičkog stvaralaštva-deca kompozitori(FEDEMUS 2009),koji ima zaista dugu tradiciju i čiji su pokrovitelji Ministarstvo prosvete i sporta, Grad Beograd i Dečji kulturni centar.
Poslali smo pesmu Princ iz snova, za koju su tekst i muziku radile učenice 5.razreda, Isidora Rosić(tekst) i Tamara Jakovljević i Jelena Janković(muziku). Pevaju, duetski, Andrijana Vojinović(5.razred) i Marija Đekić(8.razred). Ovo je prva pesma koju smo uradili kao duet od početka do kraja (kao Simon i Garfunkel u najboljim danima!).
U maju smo obavešteni da je pesma ušla među 12 od preko 600 kompozicija pristiglih na konkurs u martu mesecu iz 35 gradova u Srbiji (tu su i kompozicije za stariji uzrast,pa bi brojku trebalo prepoloviti) . Pesmu smo samostalno snimili u učionici pomoću školske miksete (štapa i kanapa), a konačan aranžman(matricu) radiće organizatori festivala. Snimanje vokala je početkom septembra,a završni koncert je 27. oktobra 2009.godine u Beogradu.

Za diskusiju i pitanja, možete nas kontaktirati mail-om: nastavnikMilos@gmail.com
     
Objavio Shomi u 01:40 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
O nama...
18.6.2009

O nama   .   Pesme   .   Album  
 
Krajem juna , u studiju RTV Šumadije u Arandjelovcu, uz veliku podršku Ružice Erić, koja radi kao tonac na radiju, snimljeno je desetak pesama,od kojih su se kvalitetom izdvojile dve:Srce moje i Jutro. Pesme je pevala Iva Blažić,učenica 6. razreda. Kompoziciju Srce moje poslali smo na izbor za Dečju pesmu evrovizije,sa vrlo oskudnim aranžmanom (klavir, gudači u refrenu) i snimkom koji je po kvalitetu bio sve samo ne profesionalan.Izborili smo učešće sa još 9 pesama u finalnom izboru od oko 360 pristiglih kompozicija!
Krećemo u izradu novog aranžmana, a snimanje vokala i sklapanje sa matricom, kao i postprodukcija, uradjeni su u Beogradu, u Studiju O producenta Olivera Jovanovića, kome dugujemo veliku zahvalnost!
A onda dolazi Vršac i hala Milenijum.Prosto je neobično videti te klince na ogromnoj bini i čovek ne može da se ne zapita kako se oseća dete u tom trenutku i da li je sve to vredno te gladijatorske predstave!?
Na kraju smo završili na 3. mestu. Nevena Božović iz Kosovske Mitrovice je pobedila i iste godine očarala Evropu pesmom-Piši mi.

Sledeće godine, poslali smo dve pesme na konkurs(studijski urađene,naravno kod Olivera) i obe ulaze među 12 od preko 400 pristiglih kompozicija:
-Marija Đekić sa pesmom-Noć što bila je sve
-Iva Blažić sa pesmom-Zvezda sjaj
Nastupi su dosta slabije prošli nego prethodne godine: Marija(koja je u svim kompozicijama pevala prateće vokale uključujući i Ivinu pesmu) završila je na 11.,dok je Iva završila na 10. mestu. Deci u tom trenutku sigurno ništa nije bilo jasno. Glasanje (SMS i žiri) po mom mišljenju je bilo krajnje korektno i razloge za loš plasman treba tražiti isključivo u sopstvenim greškama. Ono što deci iz Aranđelovca sigurno nedostaje su nastupi na festivalima, sa čim većina drugih učesnika nije imala problema.
Nisam od onih koji jadikuje i najiskrenije, za mene se sve okončava studijskim završetkom pesme. Festivali su uvek bili dobar način (ili izgovor) da se uradi pesma, a pesma je ono što ostaje. Naglasiću i da smo sve vreme imali odličan kontakt sa ljudima iz RTS-a, koji su nam pomagali na svakom koraku...  --> nastavnikMilos@gmail.com

Za diskusiju i pitanja, možete nas kontaktirati mail-om:


     
Objavio Shomi u 01:37 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
O nama...
18.6.2009

  
 
Snovi i poneka nota...Zvuči pomalo patetično i verovatno naslovom podseća na novokomponovane bestselere sa lepim koricama koji idu uz dnevne novine.Ali,ovo i jeste priča o snovima i notama...
Za početak, da se predstavim.Zovem se Petrović Miloš i radim kao nastavnik matematike u Aranđelovačkoj Osnovnoj školi Milan Ilić Čiča. Rođen sam i živim u Kragujevcu, oženjen sam i imam dva mala anđela:Mateju i Tijanu.I oni čine one velike kvadrate mog životnog kruga. A muzika? Muzika su oni sitni, neuhvatljivi delići, koji se ne daju odrediti i odišu beskonačnošću, u тој konačnoj figuri mog života. Da, muzika ispunjava moj život!

Početak ove priče je prilično neobičan.Grupa dečaka i devojčica,iz 6. i 8. razreda i jedna pesma-Moja Marija,koju je trebalo da peva neko od njih.Devojčice su trebale da budu prateći vokali... Ali,brzo su očekivanja iščezla,jer nijedan od dečaka,uključujući i one iz muzičke škole,nije zvučao kako treba... I onda su devojčice vezale kosu, stavile kačkete, obukle se muški i uz podršku moje malenkosti, koja je više mlatila pred njima nego dirigovala, pokupile prve ovacije na Danu škole 28.02.2007. U tim trenucima, stojeći pred njima, mogao sam videti sreću na dečjim licima,a ja sam se osećao kao nikada u životu... Verujte mi,sve one kasnije nastupe, uspehe i neuspehe na Dečjoj Evroviziji, menjao bih za taj trenutak!
Izvele su još dve pesme- San i Srce moje.Pesme smo sami radili, težeći da izgradimo neki svoj stil, koji će im koliko toliko odagnati iz misli novokomponovani šund koji ih okružuje. Želeo sam da vide da muzika može biti,prosto rečeno, drugačija. Tim virusom zaraženi, klinci su počeli da beleže svoje ideje. Na papirićima iz svezaka, stidljivo su donosili svoje snove i uz pratnju klavira dobijali njihove obrise... --> nastavnikMilos@gmail.com

Za diskusiju i pitanja, možete nas kontaktirati mail-om:
     
   
Objavio Shomi u 01:33 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar