|
Sni
7/1/2007
DA SMO ZAJEDNO
Evo, ne usudjujem se da budem preglasna, posramljenja, jer moja vera nije prava, plod je nevolje, učim da budem dobra Hrišćanka. A opet.. lajem. Još nisam naučila. Neka mi Bog oprosti, onako kako ja opraštam dužnicima svojim.
Svima koji čistog srca veruju u Boga, i nevernicima, želim da danas podele radost koju grade u srcu, onako kako to čini bogo-čovek. To je najveća Božićnja nagrada. U sebi tražim MIR BOŽJI da ga s ljudima podelim. HRISTOS SE RODI!
"U svemu ovome, Gospode, mi Tebe ne zaboravismo, zato i Ti nećeš zaboraviti zgaženo lozje Vinograda Tvoga. Ako li zaboravismo Ime Boga našeg, ako li pružismo ruke bogu tuđemu i lažnomu, povrati nas i obrati nas; obasjaj nas svetlošću Lica Tvoga; očisti nas od javnih i tajnih grehova i pregrešenja naših, vaskrsni nas iz svih grobova naših. Jer Ti si Bog Koji je sišao u ad, i raskinuo okove sužanja, i rod Adamov vaskrsao, i Carstvo nam Nebesko zaveštao."
Vladika Atanasije Jeftić
Ružno je na današnji dan ispravljati krivu Drinu, ali ružno je i biti tužan.
A ja sam i tužna.
Zahvaljujući nekim generacijama, u koju svoju, i sve posle nje ne ubrajam, dogodilo nam se rasejanje. Da li ja to sudim? Ne, sudija uvek dodje po svoje. Zato.. Mnogi su pomrli. Nek im je večan mir. Ali još bolnije je što decu radjamo tamo negde daleko, pa rastu slaveći BožićE, pa se pitaju KO su i GDE su.. i svojom čistom dušom i lepotom kite neke tudje države.
Zato pišem latinicom. Da bi pročitali koliko ih voilim, a shvatiće zašto im uvek poklanjam knjige na ćirilici, jednom. Iskreno se nadam, научиће их мајке матерњи језик. I želim ih OVDE i SADA, ili bilo kada. Ja ne umem drugačije da se borim. Samo da mnogo volim. Voljeni moji Francuzi, Italijani, Nemci, Kanadjani, Australijanci, Austrijanci, Španci, Maltežani, Hrvati, Makedonci, Česi, Madjari, Holandjani.. i da ne nabrajam dalje. Jer Srbi se radjaju svuda, osim u svojoj državi Srbiji. A i ona deca koju rodimo ovde, kao da smo im prilikom rodjenja uručile kartu u jednom pravcu za tamo neku Kazablanku, gde ih ne čeka puno dobrog, ali mrvica dostojanstva koju im ovde uskraćujemo.
Eto, nek moja Božićnja čestitka bude:
Probudite se, uradite nešto, makar šta, da im se radujemo i da nam se raduju DECA naša.
Емилии и Александру желим то је једно Ј као јабука, које им недостаје онолико колико и они недостају мени, загрљајем без писане речи, који говори свим језицима света.
|
| • Pošalji komentar! • Obavesti prijatelja!
|
Komentari
|
|
|
|
O blogu
Kad osećaj traži I u tami zrak.. Ona koja se budi, i onda kada su oči sklopljene, bez vida, plahim dodirom, i sigurnim glasom koji razlama tišinu dodirujući srce, ko mačem, s kolena na koleno štiteći voljeno.
Kategorije postova
• Moje slike
Ostali linkovi
• drvo
• Rusalka
• Milena
Balkon
|
|
Poslao/la
Poslao/la
Poslao/la
Poslao/la
Poslao/la
Poslao/la
Poslao/la
7/1/2007 - 10:33