Kada se na reku spusti Sunce ona se lenjo protegne kao žuta mačka i prede ribarske mreže prepune ćutanja koje se praćaka.

Kada Sunce poslednjim zrakom poljubi rečno dno znam da je vreme da sakupim udice, i mamce, i privežem čamac dnevnih uspomena u zavetrinu. Kada se reka bestidno presvlači za mazno protezanje pod srebrom mesečine upliva jezičak mira u ključonicu duše kao neprikosnoveni vlasnik svih virova i obe obale.

Zagospodari setna pesma iz zagubljenih šipraga i napuštenih vrša. Poteče i proteče, kao vreme, koje neosetno klizi ..
u smiraj.