Sigurno se opet uvredio sto sam to rekla...Stoti put cujem vec tu recenicu.Valjda kad god kaze nesto drugacije od-da,dragi,ona strahuje.Jebes taj zivot.Nikad nisam znala da cutim.Majka mi je uvek govorila-takav jeziko koristi van kuce,a ne sa mnom.Ne znam koliko sam to uspevala.Jesam na slabijima od sebe.To je kratkotrajno zadovoljstvo,nekad ne zadovolji uopste,kad potucete slabijeg.A mogu da se nosim sa svima,znam.Jednostavno sam se izgubila u zadnje vreme negde u sebi.Valjalo bi mi da se potrazim.Ali toliko nisko nikad nisam isla,da cutim dok me sikaniraju i psihicki urnisu gori,i da ako kazem ijednu prosto prosirenu recenicu koja ne pocinje potvrdom patim da li sam nekog uvredila.Dokle su zene sposobne da idu da bi ocuvale bilo kakvu vezu?I je li veza ako samo jedna strana vodi rec?To je moguce i ako si sam,s tim sto si tada ta jedna strana ti,pa ne gubis ponos,i samopostovanje.I vecna nedoumica-sam,ili u losoj vezi?Meni je jasan odgovor,ali valjda okruzenje i dalje ima predrasude prema samcima.Ili je tempo zivota takav da nam je potrebno da imamo nekog posle posla/faxa/skole,kod koga mozemo da racunamo makar na svadju.Jos bih i prihvatila da znam da cu pobediti u svadji.I gde je ta granica kad odlucimo da je pateticno voleti nekog ko ne obraca paznju na nas,prestanjemo da razbacujemo samopouzdanje,i okrenemo novi list?Je li ko kada ispisao taj novi list?Kad je moguce pobediti sebe,kad se radi o ljubavi,i skupiti snage za drasticnu promenu,koja ce boleti,ali ce vratiti dostojanstvo napacenoj dusi.Umela bih da odgovorim na sva pitanja.Ali mi se cini da bi neki sa drugacijim odgovorima bolje prosli.I sta je uopste bolje?Ne stima mi sve to...