Sve bih ti rekla!Da sam ti se prvo podrugivala,i da sam ismevala te sa Ivanom,posle mislila da si nabedjeni lik petkom uvece,preko nedelje strebercic u usponu.A ipak sam zelela da porazgovaramo.Posle si me mnogo nervirao,i bezala sam iz tvog drustva.Ali uvek sa zeljom da ti dodjes u moje.Onda me je bilo sramota da se potpuno otvorim jer bi zvucalo kao da te kopiram u svemu sto kazem.Ali to sam zaista ja,i to si zaista ti,i da samo nekad bili mi,bili bismo jedno,i ne bih ni morala da pricam,jer bi ti znao.Rekla bih jos.Ali ne smem.Videce...Mislices da sam luda?Slusaj,cuces sta treba,ako smes! http://www.youtube.com/watch?v=xeS_JHb-DZI&feature=related

Sigurno se opet uvredio sto sam to rekla...Stoti put cujem vec tu recenicu.Valjda kad god kaze nesto drugacije od-da,dragi,ona strahuje.Jebes taj zivot.Nikad nisam znala da cutim.Majka mi je uvek govorila-takav jeziko koristi van kuce,a ne sa mnom.Ne znam koliko sam to uspevala.Jesam na slabijima od sebe.To je kratkotrajno zadovoljstvo,nekad ne zadovolji uopste,kad potucete slabijeg.A mogu da se nosim sa svima,znam.Jednostavno sam se izgubila u zadnje vreme negde u sebi.Valjalo bi mi da se potrazim.Ali toliko nisko nikad nisam isla,da cutim dok me sikaniraju i psihicki urnisu gori,i da ako kazem ijednu prosto prosirenu recenicu koja ne pocinje potvrdom patim da li sam nekog uvredila.Dokle su zene sposobne da idu da bi ocuvale bilo kakvu vezu?I je li veza ako samo jedna strana vodi rec?To je moguce i ako si sam,s tim sto si tada ta jedna strana ti,pa ne gubis ponos,i samopostovanje.I vecna nedoumica-sam,ili u losoj vezi?Meni je jasan odgovor,ali valjda okruzenje i dalje ima predrasude prema samcima.Ili je tempo zivota takav da nam je potrebno da imamo nekog posle posla/faxa/skole,kod koga mozemo da racunamo makar na svadju.Jos bih i prihvatila da znam da cu pobediti u svadji.I gde je ta granica kad odlucimo da je pateticno voleti nekog ko ne obraca paznju na nas,prestanjemo da razbacujemo samopouzdanje,i okrenemo novi list?Je li ko kada ispisao taj novi list?Kad je moguce pobediti sebe,kad se radi o ljubavi,i skupiti snage za drasticnu promenu,koja ce boleti,ali ce vratiti dostojanstvo napacenoj dusi.Umela bih da odgovorim na sva pitanja.Ali mi se cini da bi neki sa drugacijim odgovorima bolje prosli.I sta je uopste bolje?Ne stima mi sve to...

Davno nisam gledala u solju.Nikad mi se i ne otvori,talog ostane na dnu,i onda me pale gledajuci mi u nekakvu linijicu braonkastu koja se slila niz zidove.Ja samo neke zivotinje vidim kad gledam,pa tumacim u zanosu,i namestim da bude nesto lepo,jer mi bude zao da srusim tu nadu koja vrca iz koncentrisanog pogleda koji iscekuje kao da iznosim elaborat o atomskoj fuziji.Dodam malo crnih ociju,crnu/belu trojku,u zelji neki polumesec,i svi zadovoljni.To su mi rekli da su ok motivi.Ja sam samouka,pa im verujem.A i ne pijem vise tursku.Srcem hladan nes,upravo.Manje opterecuje,ne skriva mi sudbinu na dnu!I prija u ovim avgustovskim nocima.Avgust je jedini kraj koji ne nosi tezinu sa sobom,i koji nije ucmao,kao nedelja na primer.Mrzim nedelje!Nedeljom samo rucak valja.Prijatno vam bilo sutra!

Sanjala sam te nocas. Jbg,taman sam bila 'dobro'. Neuroticna kao i uvek,nostalgicna na pomen,ali veci deo dana ok. A jutros onaj sugavi osecaj,medju rebrima,koji paralise noge,golica stomak,budi mastu i muci dusu...A ona nema snage vise. Zato sam otisla. Snaci cemo se vec,ako bude neophodno. Kad bude dozvoljeno. Kad budes dozvoljen.