5.3.2008 - ona, on i ono

Bili su dugo zajedno. Upoznali su se kao sasvim mladi, dopali jedan drugom i kao u nekoj bajci srećni i zadovoljni dugo dugo živeli.

Život nikom nije bajka, pa nije ni njima bio.

On je bio uspešan, mlad, imao novac, posao koji je bio perspektivan, sportista, što bi se reklo sve. Ona je bila lepotica, čak je osvojila i neku lentu na lokalnom takmičenju, radila je u preduzeću gde joj se osmehivao napredak u poslu.

Rastajali su se ujutro sa poljupcem, čuli nekoliko puta u toku dana telefonom, na brzinu izmenjali po koju reč, i svako je odjurio za svojim poslom.Veče je bilo njihovo doba dana.

Neki put bi izašli u restoran, pogledali neku pretstavu, ali voleli su večeri opuštanja, kako su ih zvali.Vreme rezervisano samo za njih.

 Svaki raj ima svoju zmiju.

Nikom ne sme biti previše dobro.

O svemu su pričali. Baš o svemu. Samo jedna tema nije nikad dotaknuta. Nisu imali dece. Želeli su ih.

Još jednu temu su preskakali. Njegovu prevaru pre nekoliko godina.

Bilo je to nešto potpuno nevažno, prolazno, nije se posle tri dana ni sećao njenog imena, ali, uvek to ali. Nije bio oprezan, zarazila ga je gonorejom. Bolest smešna u ovo doba, malo antibiotika i sve je bilo u redu. Srećom, njegova žena je nekako odmah posle infekcije otputovala, nisu se videli, taman dovoljno da se on zaleči, nije računao da ju je već zarazio.

Kod muškarca se odmah bolest manifestuje, i primoran je da je leči. Kod žene je nevidljiva, prodire dublje, izaziva sterilitet.

Bolest bila i prošla, ostalo zrnce nepoverenja ali vreme nosi svoje.

Tema je načeta.

Oboje žele decu

Ona ih ne može imati

Alternativa

Usvajanje.

Imaju sve uslove da dobiju dete. Nećkaju se, hteli bi svoje, neko dete koje će biti deo njih, nositi njihove gene. Neki ljudi se ponašaju kao da će ostaviti presto svom detetu. On je hteo svoje dete, ili ništa. Ona je htela da nekom detetu pruži dom, da ga okruži ljubavlju, da mu pruži život drugačiji od onog koji bi imao da odraste u domu.

Probali su, skupljali milion papira. Išli na milion pregleda. Čudno, možeš biti najveća baraba, i dopustiće ti da maltretiraš svoje dete, ali ako hoćeš nekom da pružiš ljubav, moraš ići na mnogobrojne provere svojih sposobnosti. Preskočili su sve prepreke, još samo dete. Dobiti dete na usvajanje u Srbiji je ravno Sizifovom poslu. Kao da zakon unapred smatra da se za usvojitelje javljaju samo manijaci.

Ništa im nije bilo važno ni da li je dečak ili devojčica, ni da li je crno ili plavo, poželela je samo da neko pravi nered u njenoj, kući, on je govorio o nekom pecanju, mamcima, a kad su dobili devojčicu, ponosno je rekao

-Muškarac se sa sinom ponosi prvi dan, a  devojčicu obožava ceo život.

Dete je bilo u njihovoj kući, mala slatka, nemirna, razmažena, od prvog dana, devojčica. U krštenici je pisalo da su je oni rodili, malo čudno, ali tako je po našem zakonu.

Ali dete još nije bilo potpuno njihovo. Tri godine moraju ići na proveru svojih roditeljskih sposobnosti.

Ja sam sigurna da će sve testove položiti. Već sad drhte nad njom kad malecna samo trepne. Noćima ne spavaju kad kihne, a mali mangup osetio, da kad kaže: tata, neko raspekmeženo lice dotrči, a na: mama podignu je u zagrljaj i ljube, ljube, miluju.