15.3.2008 - Dvostruka merila

Živim u nekom čudnom svetu koji često ne razumem.

Očekuje se da jedan pristojan, porodičan čovek govori ispravne stvari. On mora da voli fudbal, prati politiku, mora da bude dobar otac porodice, da ima prijatelje sa kojima popije po koje pivo, vodi žučne diskusije. I naravno pljuje po svemu u svojoj zemlji.

Saobraćaj je pravi haos.

 Zdravstvo nas upropaštava.

 Decu nam vaspitavaju ljudi koji svoj posao rade, jer nisu našli drugi.

 Niko ne može da nadje pristojan posao, a i ako nadje plaćen je tako da ne može normalno da živi.

Kriminalci  orgijaju.

Političari nemaju pojma o bilo čemu i vode nas u propast.

Homoseksualci su bolesnici koje treba tući na svakom koraku.

Ti isti očevi porodica, dobrice što bi se reklo, u nekim drugim situacijama ponašaju se sasvim drugačije. Neću da govorim kako u inostranstvu o svojoj zemlji se govori sve najbolje, to se podrazumeva. Kod nas je med i mleko. Saobraćaj nam je sredjen, zdravstvo da poželiš da se razboliš, prosvetari sve naučni radnici, obožavaju decu. Posao naravno biraš po svojim sklonostima, a zaradjuješ tako da ti je glavni problem odluka izmedju Bahama i Alpa.

Dobro i ja tako pričam, neću valjda da se brukam pa da kažem drugačije, i koga se tiče kako ja živim.

Nešto drugo mi nije jasno.

Svaki odrasli muškarac, ni slučajno neće da povede razgovor o sve češćoj bolesti medju muškarcima, o homoseksualizmu. Brzo skreće tamu na politiku, sport, bilo šta. Ako je i primoran da nešto kaže, oštri je protivnik, a ne mali broj, obračunao bi se motkama, pesnicama, pokazao bi on njemu. U njegovoj porodici? On?

Svašta, ko bi se i usudio tako nešto da mu samo napomene!?

Zašto onda taj isti muškarac u miru svoje sobe, pijucka pivo, pali cigarete, sa nogama na stolu gleda uživajući film u kome dve žene vode ljubav?

Garant neće biti nijedan komentar, muškarca pogotovo,  za svaki slučaj. Zašto ja da se istrčavam? Nisam ovo pročitao, ne mogu sve postove da čitam. Šta li će još da pomisle?