10.3.2008 - ЈОШ НЕШТО О БЕОГРАДУ
Драга Пријатељице,
доста се полемише око тога да ли треба волети Београд или не. Како сам потегао ту тему, ред је да је проширим описом једног догађаја - наравно, истинитог, старог тачно 10 година.
Дошао сам у госте код побратима, дугогодишњег пријатеља, још из средњошколских дана које смо провели у истом граду, мом садашњем.Елем, он професор у једној од београдских гимназија, његова супруга у сличној бранши, па сам очекивао да нам вечери прођу у разговору са друштвом. Међутим, у првих недељу дана, нико од комшија да зазвони на његова врата што је овде одакле ја пишем незамисливо.Право да ти кажем, већ ми се све било смучило.
Једне вечери излазим да купим неки сок и налетим на једног брку , побратимовог првог комшију. Уз поздрав негде у страну и кроз зубе, чекамо да дође лифт на тај 4.спрат. Започињем разговор:
- Лепо време...
- Лепо, само чичци што не падају!- рече он а мене оно његово ''ч'' врати једно 400 км јужније.
- Одакле си,пријатељу?
-Из Лесковца - одговара Лесковчанин београдским акцентом.Тужно!
- А не, ниси ти из Лесковца, ти си из Лесковац!- испалим ја нашу, интерну шалу и земљак просину осмехом:
- А ни ти ли ниси из Београд?
- Не.
Ушли смо у лифт а он наставља:
- Фала Богу. Какви су овде људи, нико ни одбар дан да ти каже.Сви ћуте.
- А овај мој?
-Море и он.
- Замисли, нема туршију!- кажем ја њему своју муку.
- Ништа, ако оћеш ја имам! Знаш какве паприке, сијају се ко оловке!
Излазимо из лифта и ја договарам да он сутра ујутру дође на качамак а да понесе паприке. Мало се ритао, није му било пријатно али сам га на крају убедио. Наравно, једнако се ритао и мој побратим али је и он пристао на крају.
Сутрадан су два пара, комшија са супругом и побратим са лепшом половином, седели и уз качамак, грејану и сјајну туршију причали своје догодовштине а ја, напокон, уживао. Занимљивост је да јсе мој побратим ,данас на Бежанијској коси ,и његов бивши комшија на Славији још увек уредно виђају и оговарају град у коме зарађују хлеб насушни, једва чекајући да се стуште за викенд ка југу.
|
|
Komentara (7) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
10.3.2008 - NASI POSLOVNI LJUDI
U petak, 7.3., sam bio u Beogradu, jednom od retkih gradova Srbije prema kome imam izrazito odbojan stav sto je nebitno za dalji tok price. Elem u Prestonicu smo dosli razlicitim poslom nas cetvorica- njih dvojica , trgovci na veliko, svojim nas dvojica svojim. Na putu ka Beogradu imao sam zesce traume od svojih suvozaca koji su imali potrebu da se nadvikuju u kolima pricajuci o sumnjivim poslovima za koje su culi od svojih saradnika, tako da sam Bubanj potok docekao kao spas...Jos malo.
U povratku je pljustala kisa kao iz kabla, vozilo se sporo sto je bila jos jedna mogucnost da nastave gde su stali.Cutao sam dugo, do Lozovicke cesme, pokusavao da se smirim ali kada je sve otislo u Honduras, naredio sam vozacu da stane uz put sto je on i ucinio.Skinuo sam sako i izasao na kisu, nastavljajuci da hodam pored puta, ne primecujuci da sam skoro potpuno mokar; vikao sam im kako me ne interesuje ni mafija, ni razliciti dripci od politicara koje su pominjali u vrlo MITOloskom kontekstu...ne zelim o njima da slusam i vraticu se u automobil samo ako mi obecaju da ce o tome cutati do povratka u nas grad. Pristali su, samo da udjem u kola.
Jos uvek imam kijavicu koju sam navukao te veceri ali sam zadovoljan. Stigli smo na vreme, u skoro pozorisnoj atmosferi, pricajuci svoje utiske dozirano i bez nepodnosljivog nadvikivanja.
|
|
Komentara (7) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
|
O blogu
Dva prijatelja pišu o stvarima koje im se svakodnevno dogadjaju iz jednostavne potrebe da to podele sa vama...
« July 2026 »
| Mon | Tue | Wed | Thu | Fri | Sat | Sun | | | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
Kategorije postova
Blog Prijatelji
• bejb
• kojak
• nurlisoul
• pytagora
• Specificna
• AnaM
• DjMilena
• Svemirko
• Anci
• Full4Blondes
• sokrat
• Dolores
Ostali linkovi
Blog Hosting
|
