Ne znam zašto toliko ratova, mržnje, ubijanja u ime religije, Boga?
Da li je možda bolje ne veroveti, verovati samo u stihiju trenutka?.
Toliko vera na svetu, a svako je siguran da je samo njegova prava, ostali su bezbožnici koje treba uništiti, ili prevesti u svoju veru, žene im oploditi svojim sokom da nikad ne radjaju„nevernike“
Negde daleko, daleko, preko sedam mora i sedam gora živeo je moćni vladar. Sve u zemlji mu se pokoravalo, slušalo ga, vladalo se po njegovim zapovestima. Živeo je tako srećno i dugo, ali vreme nosi svoje, osetio je da mu se približava kraj. Imao je četiri sina. Svaki od njih je priželjkivao prsten koji je vladar nosio na kažiprstu, prsten koji je imao vrednost, samim svojim postojanjem.
Vladar je znao, kad umre, nastaće razdor medju sinovima.
Mislio je mislio, kako da spreči nesreću. I smislio.U potaji je napravio još tri istovetna prstena.
Svakom sinu je dao nasamo prsten, govoreći mu: Samo tvoj prsten je pravi, tvoja braća imaju lažne.
