NAIĐU NEKA BEDNA VREMENA

TEK ONAKO IZNENADA,SA VISINA

SRUČE MI SE NA GLAVU I RAMENA...

PLJUSAK SUZA KAO BESNI ŠAMAR PO SRED LICA

POD KRAJ LETA HLADI SRCA...

NESTA SVEGA, NA DRUGU STRANU ODE LJUBAV...

PONOVO MESTO TRAŽIM

DA NE POSTANEM LUTALICA.

NAMRŠTENI OBLACI STIGLI NEPOZVANI

DA DUŠU OLOVOM NATOPE

DA SA VIDELA SAKRIJU SUNCE.

IPAK TU SI TI, DOBRO JE...

I DOK OVI DANI TONU PO IVICI KRIZE

DOK KORAČAM NESIGURNO KA RAZREŠENJU, NOGE MI SAME PO TLU KLIZE...

NE MOGU I NIKADA NEĆU

NI U MAGNOVENJU

ZABORAVITI TVOJU BRIGU, TVOJU SLIKU

I TVOJE DRAGO IME.

TEŠKO MI JE DA SE STIŠAM,

A GLUPO  JE TVOJU POMOĆ DA PREĆUTIM.

VAŽNO MI JE DA ZNAŠ:

DRŽAO BI TE ZA RUKU I VIKAO NA SAV GLAS

DA SVI LJUDI ČUJU...

HTEO BI TO ,A IPAK NE SMEM.

SVE BI BILO POGREŠNO SHVAĆENO I IZGUBILO BI SMISAO...

PODIGLA SI ME, A BIO SAM IZIGRAN I PORAŽEN...

A JA NESMEM REĆI TVOJE MENI TAKO DRAGO IME !

HVALA TI!