|
SRBA BRE
19.11.2008
SRBIN SRPSKI RULET
Uzmes pistolj stavis metak u cev, prislonis na slepoocnicu, i kazes svim duznicima pocrkali da Bog da, i ispalis svoj corak jer nisi valjda lud da se ubijes zbog para, pa makar i tudjih.
Nije mene tako nesto zapalo, da sam ja nekom bio duzan, ni po jada nego drugo me zlo spopalo.
Sve me to stiglo jer sam brz. ne mogu nista polako. kad nekog vidim da nesto radi polako ubio bi se. Sto puta kazem tako nekom, sta siris bre, mrdni bre malo, sta se vuces ko crevo za kerom.
Kad uredjujem bre prase il svince ja ne radim polako vec sve mislim brze bi to moglo, te da muva zukara ne upelja meso, te toplo je da se meso ne pokvari. I obavezno se posecem, il prst a jednom je u brzini skidajuci sa jednog buta meso, noz je zavsio u mojoj butini. Umal arteriju nisam zakacio i preseko. Reko mi tad doktor. Bre Srbo ti i ne znas za kolko si izbego smrt. Gde juris zar se igras sa svoju glavom tako.
Ma znam doktore al zanesem se i nikad neznas sta ce te snaci, kad ne ocekujes tebe snadje neki belaj, neko veliko zlo pa te potera suntara da izgubis zdravje, da postanes dozivotan valid.
Jedared nisam dobro zakocio traktor, ja se okrenuo da natovarim neke bale, a on sturinja krete, i ja potrci za njim, a on ubrzava i ja nekako uskocim, al djavola ne stigoh da ga ukocim, nisam mogo a ispred mene neka ko uvala pa ispod nje jaruga, sodom, da upadne traktor i ja nema da bidne nista od nas.
Nekako se tockovi okrenuse i volan zaokrenu a traktor zabode nos u onu uvalu a ja pod njega.
I lebac ti, on odozgo a ja ispod njega u onoj rupi virim da se nekako iskobeljam da me ne pritisne skroz. Raskopam rukama onu zemlju, a po meni sve ulje i nafta, kosa ulepljena ma sacuvaj boze. Ja drkcem, mislim se Srbo bem ti lebac ako ovo preteras ima da zivis dvesta godina. Iskopam se ja i pipam se dal sam citav, da nije neka koska polomljena, jok. Sve na mestu samo sam se ugruvo ko niko kad sam upao u onu rupu a traktror se preprecio preko nje. Ja bio ispod ko u rovu a odozgo ko da je tenk se navalio preko rupe a ne traktor.
Gledam ja onaj traktor, pa Srbo jebo te onaj ko te nije naucio da se ne uskace na traktor, nije ti to film, nije traktror konj pa uskoci u sedlo pa o.
Odem ti ja polako u selo, i kod onog baksuza Pevca golosijana, tako mu dugacak vrat i crven da fa svi zovu golosijan. Al njemu ako to kazes ima da te ubode sa nozem. Nego ga zovnu ja sa kapije. O Milovane. Izadje on, vidi on da je neki belaj u pitanju, reko da mi izvuces traktor, jer sam se prevrnuo. Kaze oce, samo da otkaci prikolicu i stavi sajlu.
Odem ja do kuce uzmem asove i motike, budak i sekiru ako treba u lug da osecem neki bagren kad budemo ga okretali. Ocistim se na brzinu i odma se vratimo kod traktora. Da ga vucemo nema sanse, moze da se odvulaja niza stranu pa ode u sodom u onu jarugu.
Reko da ja otkopam pa da mi njega okrenemo. Sva sreca zemlja bila meka i otkopasmo mi na drugu stranu pa ga polako prevalismo i on stade na sve cetiri gume. Onda ja sednem a Milovanu kazem kad krenes ne staj vec ukoso vuci me dok me ne izvuces.
On dade gas, njegov traktor se prope, i umal se na prevrte nazad, ja viknu smaniji gas, on se vrati, i krete, e sad polako i ne staj. I on prvo oce nece, pa krete i onda se iskobeljasmo iz one rupe ja i traktor i podje ko bela lala. Sajla debela i nova, Milovanu gume dobre i on me izvuce gore na brdo.
I da vidis srece on se nista nije ostetio, malo se lim negde pokrivio, jedan far se odvalio al upali ko mina i ja zakaci spediter i natovari one bale kolko da ne idem prazan kuci.
I taj dan bolje da sam uzeo da slavim, da nije bilo one rupe gde upado, odosmo traktor i ja u duboku jarugu
Pre nekoliko godina zapadne meni da mi zec sam upadne u torbu, natrcase neke pare na pare ko sa neba da su pale i ja se nadjo ko nikad pre na iskusenju sta sad da cinim kad mi se u rukama nadjose tolike pare. Nisam smeo nikom da pricam, da se razbacujem okolo, da kupujem nista vise nego pre, mogao sam da nesto petljam oko kuce da nesto preredim al da pocnem da zivim neki drugi zivot nisam mogao ni pomisliti. Sa parama uvek polako, kad ih brojis, kad ih dajes ili primas. Ajd reci to meni.
Covek ti je mnogo gadna sorta, ne da njemu đavo mira i kad ima puno njemu malo, hteo bi jos vise. Tako i ja polakomi se, ucini mi se da cu sutra da poletim, da cu od pet dinara da napravim sto dinara. Narod je davno reko kako doslo tako proslo, al ja ma kaki, da sam davo na to nego se uskurcim da dam pare na kamatu. Dodje covek i veli kratkorocne pozajmice, brza dobit, velika kamata. Sve legalno, dobijes i akcije firme, dividenda raste. U sunce mu u meni sve zvekece, ko kad ubacujes pare u metalnu kasicu.
Reko ajd da probam, da se ne zalecem da prvo ulozim malo pa ako pukenem nece biti velika steta. Ulozim ja prvo trudeset hiljada jmaraka i da vidis za mesec dana dodje meni ceteres ko Bog i Sveti Ilija. Ja se smeskam i lepo mi, ne prodje mesec dana, ocu li da dam na pozajmicu osamdeset hiljada, na dva meseca, dobicu sto hiljada garant.
Uh sunce ti sta da radim. Nisam mogo celu noc da spavam. Mislio se ja pa reko ma kad si prvi put proso dobro valjda ces i drugi put, nisam valjda taki baksuz.
Prodje dva meseca, prodje i tri, ja pitam oce li biti skoro isplata, kazu dok naplate pa ce biti isplata. Ja obeleo vec. Nit jedem, nit pijem. osusio se ko saraga. Reko Srbo usro si motku, jebo te Bog ludog, oces da se kockas sa barabama, a oni te navukli pa sad te vortaju a pare ce da vidis na svetog nikad. Bilo mi doslo bre da se ubijem. Uzmem pistolj dedin pistolj, pa ocu necu.
Radio sam ko crv dvadeset godina i sve sto sam imao ja uzeo pa ocu da se kockam.
Ocu ja duplo, e, eve ti sad duplo. Pa se stuko, nesto mi rece. Nemoj Srbo ako boga znas.
Pa reko sam sebi, ma idi zbog para da se ubijes, jesi radio i mucio se, al nije to u redu.
Ajd da si se poboleo da te stigla neka nevaljalstina, pa da se ne mucis u redu. Al ovako, nista ti bre ne fali, mozes konju rep da iscupas a ti da se ubijes.
Ma uzmem ti ja onaj pistolj pa ga zavrljacim u nasu baru mrtvaju. Bacim ga ja da ne mislim vise a i sto ce mi to govno u kucu. Ajd da su mi pare tu pa da i cuvam i sebe da odbranim al ovako džab džabe drzim to u kuci. I bi mi lakse, ja sam se oladio, pare sam zabatalio, i uzeo se u posao, jer nema vise kamate pa uzmi Srbo kolko os.
Vise nisam ni mislio o parama ko da i nikad nisam ni imao u rukama. I reko sam sebi. Srbo o tem nema vise da mislis. Pare da izbacis iz glavu nacisto, teo si da napravis glupost, da ucinis sebi zlo da se ubijes iz onog pistolja sto si ga bacio onomad u mrtvaju.
Prodje nedelju dana a mene telefon zvr, zvr, ja dok stigoh, telefon tu, tu, tu tu. Sacekam ja ocel da zvoni ponovo. Oce, Zvr. Srbo odma dodji po pare, ni minuta ne cekaj vec pozuri.
Upalim ja auto i pravac banka. Udjem u banku, primise me i pitaju ocu li u markama il dolarima. Reko daj mi u markama al nemoj mnogo sitne ni krupne vec od sto do pet stotina maraka. Izbrojase oni na onaj automat. Kazu oces da brojis, neka necu, verujem da ima kolko treba.
Drkcu meni ruke, ko da sam pijanac pa nisam popio neku sabajle.
Stavim ja one marke u torbu i bezi napolje. Idem ulicom i pevam, svirucem, ma poskakujem sve bi cini mi se nogama u dupe od radosti. Ej umal da me strefi infrakt, da se slagiram, ko da sam poludio pa mi malo, ma djavolu je malo.
Dodjem kuci i sednem, natocim jednu ljutu rakiju, zakljucam vrata i dvared okrenem kljuc stavim one pare na sto i pijem onu rakiju i mislm se sta sad da radim. Di da metnem ove pare
u banku, ma kaku banku, pa da propadne banka, i odose moje pare. Da i zakopam sa sve sanduka u bastu pa sta posle da radim da po celu noc ne spavam da strazarim dal neko prekopava moju bakcu.
I setim se ja. Da ja podignem patos, pa da iskopam jednu rupu, da je osalujem pa da je lepo oblozim, izvarim gvozdeni ram i vrata pa da to postavim odozgo a preko toga da namestim laminat i na tom mestu samo da ostavim poklopac ako mi zatreba da uzmem pare.
I tako i uradim, napravim ja taj bunker, stavim tepik odozgo i mirna Backa. I bi mi lakse, kad god odam po tepiku setim se onog ma pusti ga lezi na parama. A ja gazim po parama.
Ne prodje neko vreme a ono izadje da se marke menjaju u evre. U sunce ti pa opet da kuburim sa njima da ih opet nosim u banku, da ih promenim.
Izvadim ja pare i pravac banka, atamo red da ne moze biti veci. Ja drzim onu tasnu tri me znoja probila, cekam tri sata, i ne smem iz reda ni u WC da odem pa dodje nekako i ja na red,
Uzese oni na salter prebrojase, tacno ima devedeset jer sam deset potrosio na traktor, pa stavim ja u torbu pare i sve se okrecem da me neko ne prati, pa upalim mercedes i okrenem par krugova da zavaram trag pa pravac Avala. Dodjem kuci i stavim pare u bunker i bi mi lakse ko da sam neki kamen skinuo sa mene |
| • Pošalji komentar! • Obavesti prijatelja!
|
Komentari
|
|
|
|
O blogu
Ja, Srba Bre ovoga mi krsta, necu da bidnem lenj, ću da nadjem vise vremena da pisem o nama, jes da smo mi malo zagulljeni, ocu da pisem o najboljim ljudima, o nasoj muci, o nasem ponosu i poslu, o svim nasim obicajima, o nasoj veri i poreklu, o praznicima, o saranama, o ljubavi i mržnji, o tome sto je bilo ili ce da bidne. A ko mi opsuje seme i pleme, poreklo i jezik, dobice od mene ono za ono. A kome se se ne svidja sta pise Srba bre o politici, tutanj da ga ne protera s vrljiku il sa neku oplovacu...
Mene su privodili sta sam nekad javno pricao, mozda ce me privoditi neko sto sam ovo pisao a vas ako privedu sto ste citali ko vam je kriv...
Kategorije postova
Blog prijatelji
• seljacina
• kacica
• Andjelina
• markotea
• WaRioRrpriNceSs
Ostali linkovi
Blog Hosting
|
|
