Probudio sam se bez daha. Uzalud sam pokushavao, nikako nisam mogao da skrenem pogled sa plafona. Chuo sam glasove. Chuo se jauk i plach. Osetio sam neshto u ustima. Pobogu, to je neko crevo. Uplashio sam se i ishcupao ga. Osetio sam bombu u grlu. Krenuo sam da povracam. Boze, udavicu se u sopstvenom sranju, pa ja ne mogu da pomerim glavu u stranu. Gushim se. Chujem glasove, neko me pomera. Dok me san obuzima, naprezem svoj um, vidim da sam iz utrobe izbacio neshto shto bih opisao kao "mulj zelene boje". Onesvestio sam se.

17 dana posle.

Budim se. Nisam sanjao. Pokusavam da odredim gde sam. Tiho je i mrachno. OK. Polako. Venecijaneri - to sam prvo video - spushteni su. Prozori su isuvishe mali, dakle, na nekom potkrovlju sam. Kreveti... Nisam sam. Ali ako nekoga i ima u tim krevetima - cute. Chudan neki mir? Ne osecam bol. Pokushavam da se ohrabrim da pogledam svoje telo. Ok. Nisam pokriven charshavom. Hm... iz stomaka mi izlaze neka plastichna creva. Jbote, koji trip. Pomeram glavu u stranu i vidim nesto sto lici na kesu na kraju creva. Mora da sam imao unutrashnje krvarenje. Noge? Boze, ja ne osecam noge, a ispod stomaka ih nema. Pokushavam da protrljam oci ali ne osecam ni ruke. Zaspao sam.

Budim se. Secam se. Osmeh mi se vraca, vidim noge. Okachene su kao prasetu. Pokushavam da se nasmejem. Moje noge vise na nekoj zici, jedna noga nema kozu i krv kaplje u nekoj posudi. kao kap kishe, chuje se: pljas, pljas... Zaspao sam.

Budim se. Umoran sam. Zedan sam kao zemlja. Nemam predstavu o vremenu, niti ikakvu orijentaciju. Vidim bocu za infuziju. Chuje se shum. Neka plavusha u belom se osmehuje. Pokushavam da uzvratim bezuspeshno... Vode... Ona me gleda. VODEEEEEEEEEE!!! Urlam. Ne chuje me. Aman, umrecu, jezik mi je natekao, daj mi vodeeeeeeeeee! Plavusha se naginje, kao da me ne chuje a ja urlam. Zedan si? - pita. Pobednichki osmeh. Klimam glavom. "Ne, nesmem da ti dam vodu, dobijas dovoljno technosti u venu" rekla je sasvim mirno, okrenula se i nestala. Nisam imao vremena da se saberem. Ubicu je. Ubicu je! Zaspao sam.

3 meseca kasnije.

Nisam vishe u jebenoj shok sobi. Iako su me vishe puta klali, jachi sam iz dana u dan. Dok kaze da cu biti isti "kao pre". Ovde je totalna zajebancija. Iako ne ustajem iz kreveta, svi u sobi su mladi vojnici koje zajebavam bez prestanka. Drag sam im, ne ljute se. Mladji sam od svih, a nisam ni vojnik no pitomac. Jebem najvishe muslimane. Opa, novi u sobi. Odakle si rodjo? pitam. Ovaj ne skida osmeh sa lica. Gotivac neki. Iz Novog Pazara - kaze. Kako se zoves? pitam. Adnan! predstavlja se i rukuje sa svima. Jbga, pruzicu mu ruku. Adnane, ti si musliman? pitam ga drsko. Jesam - kaze zbunjen. A je l' vi muslimani drkate, reci mi iskreno?! Odgovara postidjen, ali pokushava da izgleda odluchan: Da, pa zar to ne radite i vi? Svi se smeju jer su isto proshli kada su doshli u 206ici u kojoj sam se odomacio. Pa, bratko, - pocheh sa osmehom - poshto si nov, nisi operisan, bices sa nama neko vreme.... Reci mi, koliko trazis "za ruke" da nas obradjujes dok ne odes pod noz? Prasak. Svi urlaju jer se Adnan izgubio. Izgledao je kao dete kojem skinu gace pred masom ljudi. Nasmejao se i rekao: Ti se ne kreces, za tebe besplatno. Okrenuo se da pospremi svoj krevet. Hehehe... Dobar je. Zgotivio sam ga iako je muslidza.

7 dana kasnije

Lezim. I da hocu, da ustanem ne mogu :D Slusham neke balade nda diskmenu. Ljushtim narandzu i bacim pogled na Adnana. On je moja muza. Po ceo dan se smeju ostali koliko ga zajebavam. Grozan sam. Adnane? Hocesh narandzu? Osmeh. Da... Ogulji mi jednu... hehehe mamu ti balijsku, drzi pa GULjI sam. Dobar je skroz Adnan.  Malo sam nervozan taj dan jer sam gadjao sestru improvizovanom pikslom zato sto je digla frku kada sam joj rekao da cu se baciti kroz prozor ako budu opet uterali invalidska kolica da ih "vozim". Par dana ranije u nekoj od soba je doshao neki "slavan" rukometash Mandic i bash smo se zgotivili. Bio je zajebant 100% i nimalo napucan. Dolazio je kod mene da igramo karte i uglavnom smo igrali zajedno [tablici u parove].

Vreme kao da je stalo. Sestra dolazi da me "kupa" u krevetu. Sramota. Plakao sam svaki put kada dodje da me brishe. Boze, ja sam mushkarac, Srbin! Mandic me ubedjivao da uzmem ta kolica da me vozi do kantine. Nekako sam se slomio posle par dana jer on nije izlazio iz jebena kolica. Zajebavao me kako moze da vozi na "dva tochka" i slichne gluposti, samo da me odobrovolji. Adnan je, razume se, bio stalno sa nama. Extra ekipa. Moja familija mi donosila sve obroke pa nisam barem morao da jedem ona sranja. Dao sam Adnanu da pojede moje omiljeno jelo "ajvar i jaja" a ja sam krkao kobaje. Odushevio se musli. Prvi put u zivotu je jeo ajvar. :D Ima i dobrih muslidza. Nisu svi zadrti, jebo ih Alah.

proshao josh koji dan....

Doshla je doktorka. Nosi neke kesurine i staje ispred mene. Ja po ceo dan ne izlazim iz kolica. "Divljam" po celoj bolnici... a i shire! Kaze: drzi ovo [kese], navuci na noge, ulepi flasterom da se ne nakvase fiksatori, pa na kupanje... Uh, kako cu? Proslo je mnoooogo vremena i najzad kupanje!!! Kosu sam prao i ranije nad lavabo^om ali... KUPANjE!!!! Gde je sreci kraj? Brze bolje sam namontirao kese preko gvozdjurije i slepio kod kolena. Dobro je da su samo podkolenice popucale. Ali... kako sada? Vrata od kupatila su isuvishe tesna da prodju kolica. Uh, mamu mu... Doshli su Adnan i rukometash u sobu a ja besan kao... Shta bilo mali? Ivana nije htela da ^da? smeju se. Ma jebes Ivanu, extra je sestra, mlada, napucana... Ama da se kupam bre! Poceli su da se smeju jer nisam vishe ni pazio sta lupetam. Adnan reche: Ajde, skini se go, znam kako cemo. Oke, skinuo sam se, sta sada? hehhehe Jaoooooooooo... Adnan me je uzeo u ruke onako golog i poneo u kupatilo. Smrshao sam kao pakistanac pa i nije bilo teshko. Mandic je poneo peshkire i shampon. Kroz hodnik su svi dobacivali, a ja se samo cerio.... bio sam srecan. Kupatilo je u stvari mali uzas, tu je kada za nepokretne, jedna plocha sa udubljenjem... Uh, kao za pokojne. Stavili su stolicu, pa sam seo. Poceli su da me prskaju, Adnan mi je prao kosu... Osecaj te vode se ne zaboravlja. Posle toliko vremena... Pochelo je da mi se vrti u glavi ali nisam zeleo da prestane. Zajebavali se ova dva kretena, slikali me dok me prali... Pomislio sam: Boze, kako sam nakazan, da li bih ja bio chovek i mogao da budem ovakav kao Adnan i Mandic? Da perem nekog debila koji je lesh u svakom smislu, da mu vracam potrebu za zivotom samo zato sto sam... ChOVEK...

Mandic je uzeo jednu moju sliku, rekao je da je potpishem, i vishe se nikada nismo videli.

Adnan je dolazio na "piletinu i ajvar" par puta, i dobijao obavezno "teglu ajvara" za srecan  put. Redovno smo se chuli dugo vremena , ali vishe nismo u kontaktu sticajem okolnosti.

Oporavio sam se posle 2 god zivota po bolnicama i desetak operacija. Mnogo je lako navici se na bol, na tugu... Gotovo da nema teze stvar od one koje navodno rodjenjem stichemo.... Najteze je biti covek...