Volim periode kada se sezone smenjuju, pa sa neskrivenom radoznalošću istražujem nadolazeće znake promena. Interesantno, promene u svom životu teško podnosim, tačnije potrebno mi je mnogo vremena da im se prilagodim i da ih prihvatim kao svoje. Izgleda da se ta muka ne odnosi na godišnja doba. U njihovom smenjivanju uživam, možda i zbog toga što su već vidjena i dobro poznata, ali nikada ista. S ushićenjem očekujem to novo koje sledi! I onda volim da"burgijam" i da premešatam nameštaj, da biram novu dominantnu boju dana koji mi važno prilaze. Uhvatila me malčice pretprolećna groznica, pa i ako je do zvaničnog kalendarskog proleća još dugo, ja mu se radujem šuškajući po višeznačnim slojevima preostalog opalog lišća, i sanjarim rasturajući gomilice konzerviranog snega. Tu i tamo, kada ih ušuškane razgrnem, zazelene se tek izmigoljile travke divno jasne zelene boje. I slute..
Naočigled pomahnitale zime kočoperno se rascvetao prvi kukurek! I ako je biljka otrovna, sigurno pametno zna zašto joj je taj otrov potreban, jer izgladnele životinje bi joj očas posla došle glavice kada se ovako rano zazelenela usred današnjeg jednoličnog spektra šumskih boja. Divila sam mu se izdaleka i izbliza i.. obrala ga da i sebi malo tog otrova dodelim kao terapiju protiv nakupljenih toksina sezone kojoj još ne vidim kraj. Zato ćemo sada da se jedno u drugom ogledamo. Ljutići dok ne prodjemo ispod duge.
Pažnja: Ako unosite kukurek u kuću neka to bude jedan cvet, jer kažu da od njegovog mirisa boli glava.
))
