Dobuje po prozorima, sliva se po staklima. Gledam je. Gledam kapljice koje dodiruju lice, mešaju se sa suzama. Ne znam više da li su to suze, ili samo kapljice kiše. Otišla sam. Nisam se ni okrenula.
Ponos?
Ljutnja?
Ne.
To je samo zaustavljena strast
Moje oči ne liju suze, ne, ja to neću. Ta kapljica što se sliva niz moj obraz, to nije suza. To nije biser, što se preliva pod svetlošću stare lampe, to je samo kap kiše.
Srce se ledi.
Ja odlazim.
Sve mi je hladnije, srce se steglo, pretvara se u led. Nikad više, dobuje u meni. Nikad više....
I pred očima zaigra pahulja.
Kiša? Sneg? Oči se podižu...
Pahulje lepršaju, sve ih je više i više, nestaju kapi kiše, pahulje veselo lepršaju...Podižem ruke hvatam ih. Dodiruju mi kosu, kao kresnice u letnjoj noći, svetlucaju, trčim svuda su oko mene. Kako ih nisam do sada videla? Kiša je kriva, suze izdajnice.... Smejem se pahuljicama, hvatam ih dok veselo lepršaju oko mene... i smejem se sa njima... i jedna mi dotiče usne... vrelina ih topi.. .i radosna sam ... radosna... Kiša , sneg, susnežica.... ne... vesele pahulje lebde.... kao i ja...
AnaM kap kiše zamenila
Pahuljom na usnama
