Danas je Mitrovdan, krsna slava Radovanovića.
Da je moja baba Mica živa, danas bi u kuću primila Ciganku Micu (sa jako kratkim i se izgovara i naglaskom na cu) tradicionalno je nudeći žitom i kafom i puneći joj torbu svakojakim djakonijama.
Kada sam bila mala umela je da mi pripreti da ako ne budem dobra odneće me Mica u svojoj torbi
Nedostaju mi obe. Duše dve Mice u trećoj.
moja je baba imala svoju Ljubicu, koja je redovno posjećivala svake godine, s torbom punom svakakvi tirintina, to je bilo kao da nam je sajam došao ravno u kuću... kad mi je baba umrla, dolazila je mojoj mami, ali to više nije bilo isto... baš ti hvala za ovo, lijepe su mi uspomene navrle
čestitam svima koji slavite slavu....a ova sličica...predivna i ne u koloritu već u ekspresiji one koja ni lica nema (vidljiva)....
od ove ulice...uzimam crveno
eto i mene sa secanjima samo se "nasha" ciganka zvala Seja (verovatno joj to nije pravo ime ali ja drugo ne znam)...bilo je zbilja zabavno u kuci kad ona dodje, jer je znala svashta i da lechi i da gata i dobro onako ciganski pricha...stigla je chak i meni par puta da gleda u pasulj (za devojke bre!),a kasnije i u kafu...
)))
