Nekada sam, posmatrajući svet oko sebe, pomišljala da ja TO neću ili ne bih nikada. Činilo mi se da svet počinje i završava se u mom umu, mojim očima, na mojim dlanovima sve dok osluškujem impulse života bez granica. Činilo mi se da je tako lako seći. Sebe saseći. Razbacivala sam se emocijama kao žitom bačenim dživdžanima. I nahranila mnoge dok je moj stomak zavijao tužne note netalentovanih svirača za posmrtne marševe.
Probudim se ovih dana s reskim ubodom koji precizno pronadje osetljivo mesto pod levim rebrom, pa malo ka sredini, gde moj Solarni prsten žeže kao u sred prašnjavog letnjeg podneva. Pogledam duboko u svoje naprečac širom otvorene oči i vidim mnogo toga što sam mislila da ja ne bih, ne bih nikada. A evo me.. gora od najgore ispričane priče, prkosna svakom zdravorazumskom savetu "iskusnih" sapatnika. Uronim u sebe halapljivo gutajući mehuriće sreće u plavoj vodi koja me mastiljavo pokriva i puštam da me ponese, bez opiranja, jer opirati se je za davljenike. A ja umem i uzvodno da plivam kada moram. Zašto teglim tudje balvane?! Možda mi treba pomoć oftamologa..
Ne bojim se starenja, ne brinu me novonastale situacije u kojima sam po reakcijama za sebe i ubica i samoubica, neočekivano pitoma za divljinu koja me okružuje, ne izgubim se u pravcu.. samo me začudi blizina zacrtanog cilja i sasvim šareno prostranstvo koje se pred njim talasa, pa nesigurno odmeravam korake. Jesam li ja spremna za iskorak, za trokorak u začarani krug kontra ženske sudbine? Kako je moguće da i posle svega ja zastanem, sasvim jasno osmotrim izranjavana stopala, i uprkos žuljevima ne odustajem od kretanja? Jesam li se pozdravila sa razumom, ili je on odavno od mene digao ruke?
Možda je to slabost? Možda je to zrelost?
Možda sam s godinama napredovala?
Nazadovala? Naprala se? isprala?
Drvo i samopomoć u trenucima (pomalo) svedenih računa.
Hrabrost?
zrelost, umerenost...hrabrost
težak tekst, zatekla si me ;upravo sam presabirala misli na tu temu
Lepo bi bilo da je tako.
Nadam se i da jeste ta "dijagnoza".
Izmenio drvo dana 23/8/2007 u 23:16moj je braco kardiolog (zato mu vjerujmo) i kaze:sister, to se zove sexsualna neuroza...kuzis..to stezanje..a drugo ne znam i sama lovim svoj rep.. (i ja naravno vjerujem braci..kome cu ako ne njemu)....hrabro samo....
misliš nejebica
)))
ma moje srce je skroz ok
Izmenio drvo dana 23/8/2007 u 23:16Auu.. zaglavih ja na naslovnici ovako matora,
jer j.. me nešto godina proizvodnje, ubi vrelina,
pa dodje tako nekako upitno gdej sam
ali Persil, uvek Persil !!!
nurli.. ti mi dodješ kao glas savesti
)
mozda da se za 5 dana preispitas?ili mozda ne....mozda je dovoljno isplakati se.
te "iskusne" sapatnike treba ponekad preko kolena...
))
Ma koje crno plakanje,
ja se samo malo uozbiljila,
a tepanje bi moglo da padne
da ja slušam "prepametne",
ali neee..
ja samo svoje instikte,
pa posle me boli glava
kao da ste vi bolje
))
ali to preko kolena, iskusno, ne jako, nije u tom fora-po lalinski .... eto da se nadovežem na miru (da prostite i mira i ti
)))))
E baš fino što ja nisam kandidat za to lalinski
)
a Mirka nek se nadoveže
mda ... ti si sad kandidat sa naslovne ... pa ne prepoznaješ nas pros-svet
ih ko da nema drveta u lalandiji
))))))))
Lice sa naslovnice, drvo za primer
Vojs pazi ovamo :"A evo me.. gora od najgore ispričane priče, prkosna svakom zdravorazumskom savetu "iskusnih" sapatnika." a ONA kaže "te "iskusne" sapatnike treba ponekad preko kolena...
))"
Pa ne može i sapatnici i ja.. ili treba svima podjednako, za nauk?
Agresija i fizičko zlostavljanje nije civilizacijski iako je tekovina. Metode jačih ne priznajem bez mudrosti. Psihičko zlostavljanje je gore, a na blogovima se žestoko zlostavljamo i zlopatimo, pa opet trpimo
eh sad...
ma to preko kolena je čin ispoljavanja čiste ljubavi...
agresija je nešto drugo... ma npr. koja mama nije malo po guzi dala vospitno?
spenki je potpuno zdrav fazon... i u drugim fazonima....
ma znaš šta je problem?
kad se mlogo uozbiljiš...eto!
))))))
....ccc.... šta uradi naslovnica
Naslovnica je došla posle,
ali koga je još briga.
Mama šljepkanjem pokazuje svoju nemoć,
a to nema veze sa potomkom,
dokazano da motka ima dva kraja, naročito kada prodje vreme.
