Alkaptonurija spada u kongenitalni defekt pretvaranju homogentizinske kiseline u acetosirćetnu kiselinu, pa se mokraćom izlučuju velike količine homogentizinska kiselina.Bolest se nasleđuje, razvija se kao posledica nedostatka enzima oksidaze, koji razgrađuje homogentizinsku kiselinu u organizmu.
Klinička slika: tokom života homogentizinska kiselina se deponuje u tkivima, hrskavicama kao smeđi pigment sa pojavom degenerativnog artritisa, pigmentaciju nosa, noktiju, sklere, ušnih školjki.Glavne tegobe su: bolovi u zglobovima, kuka, kolena, kičmenog stuba, ramena, bolovi su izraženi sa degenerativnim promenama.
Dijagnoza: se postavlja na osnovu kliničke slike i laboratorijskog nalaza.Sveža mokraća je normalne boje, ali stajanjem na vazduh potamni.Ako se dodaju toj mokraći alkalije pocrni.
Lečenje:uzročna terapija ne postoji.Važna je dijetalni režim ishrane-smanjenje unosa belančevina sa ciljem da se smanji stvaranje homogentizinske kiseline i spreči ili uspori  oboljenje.
Bolovi se leče analgeticima i daju se farmakološke doze vitamina C.

Tačan naziv bolesti je Abeta-lipoproteinemija, posledica nedostatka sinteze beta-apoproteina, koji je osnovni deo za nastajanje prebeta i beta lipoproteina i hilomikrona.Ovi lipoproteini su odsutni u plazmi, a količina alfa-lipoproteina  je smanjena.Ova vrsta anomalije se nasleđuje.
Klinička slika: iz creva se trigliceridi ne mogu prenositi i ova deca imaju od rođenja steatoreju (masna stolica), deficit liposolubilnih vitamina i esencijalnih masnih kiselina.Usporen razvoj sa pigmentnim retinopatijom, i ataksičkom neuropatijom,
Trigliceridi su ispod  0,23 m mol/l nizak holesterol ispod 1,3 m mol/l a stvaranje hilomikrona je odsutno i nakon masnog jela.
Dijagnoza: postavlja se na osnovu kliničke slike i laboratorijskog nalaza.
Lečenje:najvažnija je odgovarajuća ishrana sa dodatakom 5-10 g. masti uz dodatak polinezasićenih masnih kiselina (kukuruzno ulje) i unos liposolubilnih vitamina.

Unos vitamina D mora biti prilagođena potrebama, bilo da je reč o normalnom ili patološkom stanju.Poterbno je znati da duža upotreba preko optimuma kod zdravih osoba dovede do intoksikacije tj. do hiperkalcijemije sa kalcinozom krvnih sudova i ektopičnim kalcifikacijama mekih tkiva.Intoksikacija je moguća i kod previsoke davanja vitamina D, i kod raznih vrsta rahitisa.
Klinička slika: usled hiperkalcemije javlja se depresija, bioelektrične aktivnosti i to sa mišićnom slabošću, apatijom, glavoboljom, poremećajem srčanog ritma, anoreksija, muka i zatvor.
Kalcijum se deponuje u krvne sudove, bubrege do nastanka nefrokalcinoze, hipertenzije i renalne insuficijencije.U težim slučajevima koji su RTG prikazane u snimcima  miokarda, pankreasa, pluća, želuca.
Resorpcija kalcijuma iz vankoštanih tkiva nije kompletna zato na mekim  tkivima i krvnim sudovima ostaje kao trajno oštećenje intoksikacije.
Dijagnoza: se postavlja na osnovu kliničke slike i laboratorijske analize.
Lečenje:Prekid sa terapijom vitamina D, restrikciji kalcijuma u ishrani, obezbediti dobru diurezu, po potrebi davati Pronizona.

Neke bebe satima plaču mada su i site i suve.Uzrok plakanja koji ne prestaje su često grčevi u stomaku.Oni u osnovi nisu opasni, ali su za bebu bolni.Dete se previja ne može da se smiri, i trbuščić mu je tvrd.U takvim slučajevima nekad pomaže milovanje, podizanje omogućava bebi da još jednom podrigne, nošenje možda još jednom prepovijanje, toplota na trbuhu, lagano masiranje.Ako bolovi i dalje nastave znak je za uzbunu.Treba zatražiti pomoć lekara.Ukoliko je bebica na prirodnoj ishrani, grčeve u stomaku lakše se može sanirati uz podrigivanjem, podizanjem znači raznim metodama.Teža je situacija, ako je beba na veštačkoj ishrani.Možemo predpostaviti da bebici ne odgovara određeno adaptirano mleko možda bi trebalo neka zamena, ili količinski ne odgovara jer prouzrokuje grčeve u stomaku.U takvim slučajevima obavezno treba zatražiti pomoć stručnjaka.
Stomačne tegobe često muče bebe. Evo kako da ih sprečite i šta treba da preduzmete ako se, ipak, pojave…

Sigurno ste se već navikli na uflekane majice zbog bebinog bljuckanja, kao i na pelene pune “spektakularnog” sadržaja. To su sasvim normalne pojave, ali proliv i povraćanje nisu zbog opasnosti od dehidratacije, pa zahtevaju brzo reagovanje. Naučićemo vas da prepoznate da li vaša beba boluje od stomačnih tegoba, kako da joj pomognete i da preduzmete određene mere da biste sprečili njihovu pojavu.

 

ZNACI I SIMPTOMI
Sve bebe povrate malu količinu mleka nakon podoja ili nakon obroka na flašicu. To se zove bljuckanje i ubraja se u red normalnih pojava. Međutim, ukoliko mališan povrati veću količine mleka ili hrane, to već može da bude znak bolesti.
Bebe koje se hrane adaptiranim mlekom imaju nešto čvršću stolicu od onih koje sisaju. Međutim, ako beba učestalo kaki, a stolica je izuzetno retka ili vodenasta, izliva se po celoj površini pelena i neprijatnog je mirisa, onda je reč o prolivu i mora se odmah nešto preduzeti.

ŠTA UZROKUJE STOMAČNE TEGOBE?
Povraćanje i proliv mogu da se pojave iz nekoliko razloga:
INFEKCIJA: Stomačna infekcija najčešće je uzrokovana virusom. Inače, virus se lako prenosi putem kapljica pljuvačke u vazduhu ili dodirivanjem igračaka i hrane prljavim rukama. Stomačna infekcija manifestuje se mučninom, povraćanjem i prolivom, koji obično traju po nekoliko dana. Beba će se potpuno oporaviti nakon nedelju dana.
BAKTERIJSKA INFEKCIJA: Gastroenteritis može biti uzrokovan bakterijom, a uzročnik bolesti najčešće se nalazi u hrani koja nije pripremljena ili održavana na propisan način, ili u flašicama koje nisu dobro oprane i sterilisane. Stoga je veoma važno da vodite računa o svakodnevnoj higijeni, kako ličnoj, tako i predmeta i hrane sa kojima beba dolazi u dodir. Ovo se posebno odnosi na leto kada je temperatura vazduha visoka i kada se namirnice lako kvare.
NETOLERANCIJA PREMA HRANI/ALERGIJA: Neke bebe i mala deca ispoljavaju netoleranciju prema određenim vrstama namirnica, što može da izazove ozbiljne stomačne tegobe. Zbog bezbednosti, kada počnete da uvodite čvrstu hranu u ishranu bebe, radite to postepeno uvodeći jednu po jednu namirnicu. Jedino na ovaj način moći ćete da utvrdite da li vaša beba podnosi ili ne podnosi određenu hranu. Osim toga, mame koje doje primećuju da neke namirnice koje konzumiraju uzrokuje stomačne probleme kod njihovih beba. Zato, ako se tegobe manifestuju samo prolivom, a beba se ponaša normalno i ne izgleda bolesno, onda je najverovatnije uzrok problema u vašoj ishrani.

OSTALI UZROCI POVRAĆANJA
* Učestalo povraćanje može da ukaže na infekciju uha, prehladu ili neki ozbiljan zdravstveni problem poput meningitisa. Ukoliko sumnjate na teže oboljenje, obratite pažnju i na ostale simptome: povišenu temperaturu (iznad 37,5 stepeni), bol ili osip.
* Refluks. Zbog slabosti zaliska na jednjaku, mleko se vraća iz želuca, što je prilično česta pojava kod beba i obično se vremenom reguliše bez lekarske intervencije. Ostaje vam samo da kupite veliki broj portiklica i strpljivo sačekate da se bljuckanje okonča!
* Ukoliko beba eruptivno povraća (u velikom mlazu koji može da dobaci i do metra!), najverovatnije se radi o stenozi pilorusa (o kojoj je bilo reči u prošlom broju!). Želudac ne može da zadrži mleko, te se ono u mlazu izbacuje na usta, neposredno nakon hranjenja. Muška novorođenčad češće pate od ovog oboljenja koje se, inače, leči jednostavnom hirurškom intervencijom.

KAKO MOŽETE POMOĆI BEBI?
* Nastavite da dojite. Bebe koje sisaju ređe obolevaju od gastroenteritisa. Čak i u slučaju da obole, nastavite da dojite.
* Ukoliko, pak, bebu hranite pomoću flašice (veštačkim mlekom), dajte joj vodu umesto mleka. Činite to u malim gutljajima, prokuvane i prohlađene vode, najbolje između obroka. Podstičite bebu da pije, čak i ako ne može da zadrži ispijenu tečnost u ustima.
* Ostanite pribrani i smireni. Nemojte da brinete ako beba izgubi na težini – najvažnije je da dobija dovoljno tečnosti da ne bi došlo do dehidratacije. Primetićete da će beba, čim se oporavi, početi lepo da ručka i da dobija kilažu.

KADA SE OBRATITI LEKARU?
Ako beba izgleda bolesna, ispoljava znake dehidriranosti i ako vam majčinski instinkt “govori” da simptomi ukazuju na ozbiljniju bolest, obavezno se obratite lekaru.

ŠTA ĆE UČINITI LEKAR?
Utvrdiće da li stomačne tegobe koje oseća vaša beba ukazuju na gastroenteritis, ili neko drugo oboljenje, a zatim će odrediti odgovarajuću terapiju. Najverovatnije će propisati upotrebu napitaka za rehidrataciju (prašak u kesicama koji se rastvara u vodi). Ova tečnost se daje zbog nadoknade tečnosti i elektrolita koje je beba izgubila povraćanjem i učestalim stolicama. Sredstva za rehidrataciju bebama treba davati isključivo po preporuci lekara, iako mogu da se kupe u apotekama bez recepta, a mogu da ih uzimaju bebe od trećeg meseca života. Ukoliko je u pitanju ozbiljna dehidratacija, beba će verovatno biti zadržana u bolnici u kojoj će joj dati infuziju.

SPREČAVANJE NASTANKA STOMAČNIH INFEKCIJA
Dojenje je najefikasniji način sprečavanja stomačnih infekcija. Bebe koje sisaju retko obolevaju od gastroenteritisa, jer je majčino mleko bogato sastojcima koji jačaju bebin imunitet, a samim time je i “odbrana” od uzročnika bolesti efikasnija.
U mere prevencije spada i to da čuvate bebu od kontakata sa obolelim osobama. U slučaju da vaša beba boluje od infekcije, nemojte da je dovodite u kontakt sa drugim bebama i decom sve dok ne ozdravi.

ZNAČAJ HIGIJENE
Prvih nekoliko meseci, bebin imunitet je slab, što je čini podložnom stomačnim infekcijama. Stoga treba da poklonite naročitu pažnju higijeni.
* Operite ruke sapunom i toplom vodom uvek nakon korišćenja toaleta i menjanja pelena, kao i pre pripreme obroka.
* Kuhinjske krpe pravi su “rasadnik” bakterija! Menjajte ih svakodnevno, a već oprane bebine sudove pre upotrebe isperite još jednom u vreloj vodi i ostavite ih da se osuše na vazduhu.
* Kućnim ljubimcima ne dozvoljavajte pristup u kuhinji, a posudu sa peskom (“toalet” za mačke) držite na terasi.
* Perite i sterilišite flašice i kompletnu opremu za pripremu hrane sve dok beba ne napuni godinu dana.
* Cucle obavezno sterilišite jednom dnevno. Kasnije, kada beba postane malo otpornija, perite ih vrelom vodom nekoliko puta dnevno.
* Ukoliko vaša beba koristi dudu-varalicu, sterilišite nekoliko komada i držite ih u poklopljenoj posudi.

OPREZNO SA MLEKOM!
Flašice za mleko predstavljaju idealnu sredinu za razvoj bakterija, pa ih je potrebno čuvati pod posebnim uslovima…
* Pripremljene bočice s mlekom čuvajte u glavnom delu frižidera, a ne u vratima (u njima je najviša temperatura). Takođe, mlečnu formulu koja je stajala duže od 24 sata obavezno bacite!
* Beba ne bi trebalo da koristi istu flašicu duže od dva sata.
* Upotrebljavajte prokuvanu i rashlađenu vodu za pripremu veštačkog mleka i hrane sve dok beba ne navrši godinu dana. Kada izlazite, nosite vodu (kupite flaširanu vodu namenjenu bebama) i veštačko mleko u prahu u odvojenim posudama, i to u precizno izmerenim količinama. To će vam omogućiti da brzo spremite obrok za bebu.

PRETERANO NIJE ZDRAVO
Održavanje osnovne higijene izuzetno je važno, naročito kada je reč o pripremi i čuvanju hrane. Međutim, ne treba ni preterivati u sterilisanju jer, ako vaša beba ne dođe u kontakt sa mikroorganizmima, ona nikada neće steći otpornost na njih! Kada vaša beba počne da puzi i da stavlja sve i svašta u usta, nemojte svaki čas skakati i prati predmete – malo prašine joj neće naškoditi.

DA LI JE MOJA BEBA DEHIDRIRALA?
Srećom, većina beba oboli od blažih oblika stomačnih infekcija. Međutim, pošto su sve stomačne tegobe praćene prolivom ili povraćanjem i dovode do dehidratacije, treba da se obratite lekaru ako je vaša beba mlađa od dva meseca, ili ako ispoljava bilo koji od navedenih simptoma:
* Usta i jezik su joj suvi
* Oči su joj upale, a fontanela na temenu uvučena
* Mokaraća joj je tamne boje ili ne piški poslednjih nekoliko sati
* Mlitava je ili uznemirena (deluje uplašeno)
* Odbija dva ili više obroka
* Rad srca joj je ubrzan

Upozorenje!
Zeleni sadržaj želuca tipičan je znak gastroenteritisa kada je reč o bebama starijim od šest meseci. Međutim, ako je u pitanju beba mlađa od tri meseca, ova pojava može da ukaže na zamršaj creva, zbog čega je neophodna hitna medicinska intervencija.

Kako čuvati hranu?
* Proverite da li frižider dovoljno hladi – temperatura treba da bude između 0 i 5 stepeni C.
* Nikada nemojte da podgrevate hranu više od jedanput!
* Meso treba pažljivo termički obraditi pre nego što se da bebi
* Sveže i kuvano meso obavezno držite odvojeno u frižideru
* Temeljno perite voće i povrće
* Nikada nemojte ponovo zamrzavati namirnice!

Kada dobiju prvo dete, roditelje zna da uplaši udubljenje na bebinoj glavi, pa se u panici raspituju šta nije u redu i šta da rade. Fontanele, kako se zovu ova normalna meka udubljenja na glavi novorođenčeta i odojčeta, čine prostor između kostiju lobanje koje još nisu srasle. Široke su i duboke od jednog do dva centimetra.
Fontanela nastaje zato što se tokom trudnoće kosti lobanje razvijaju odvojeno, a ne kao jedna kost. Nalik su slagalici sastavljenoj od nekoliko kostiju koje se vremenom približavaju i spajaju.
– Neke kosti se spajaju pre, a neke nakon rođenja deteta, čime se omogućava nesmetan rast mozga bebe. Zahvaljujući slobodnim prostorima fontanela, moguć je ubrzan rast mozga, koji se dešava u prvoj godini života. Manja fontanela nalazi se sa zadnje strane glave, počinje da se zatvara već oko drugog meseca i do četvrtog meseca bi trebalo potpuno da nestane zbog fuzije kostiju. Veća je prednja fontanela koja se nalazi s prednje strane glave i koja se zatvara između devetog meseca i druge godine, ali je uobičajeno vreme zatvaranja između 12. i 14. meseca života – objašnjava dr Nevenka Raketić, pedijatar i načelnica Pedijatrijske službe u Domu zdravlja „Jedro“.
 U prostoru fontanele bebin mozak nije bez zaštite, jer ga pokriva jaka, fibrozna membrana. Zbog toga je detetova glava otporna na dodir i pritisak. Kosa na tom delu može da se pere i češlja bez opasnosti da će se beba povrediti.

Masaža predstavlja najstarije terapeutsko sredstvo koje se primenjuje u cilju ublažavanja tegoba. Kao običaj zabeležena je u kulturama mnogih naroda, preko Indije i Rusije do Kine i Kazahstana.

Blagotvorne efekte masaže na rani rast i razvoj potvrdila su savremena istraživanja, a kroz rad sa decom i klinička ispitivanja.

Zašto masaža beba?
Dodir je svakoj bebi neophodan, nezamenjiv za razvoj ličnosti, tela i osećaj sigurnosti. Takođe, predstavlja odličan način uspostavljanja veze sa detetom, jača njegovu emotivnu povezanost sa roditeljima, popravlja raspoloženje, umiruje napetost, jača cirkulaciju i izuzetno povoljno deluje na imuno sistem, disanje, varenje kao i na umirenje napetosti kod dece. Sprečava i umiruje bolove koji nastaju usled grčeva blagotvorno delujući na umirenje celog organizma.

Kako masirati bebu?
Koristite nežne i sigurne pokrete vodeći računa o kontinuitetu masaže. Stimulišite čula bebe dodirima, toplim rečima ljubavi i vizuelnom komunikacijom poštujući integritet bebe. Kako bi testirali jačinu pritiska, zatvorite oči i prstima pritisnite svoje kapke, sve do osećaja neprijatnosti. Upravo ova jačina je pogodna za masiranje beba jer će je blaži pritisak vremenom iritirati, dok jači može stvoriti osećaj neprijatnosti.

Kada masirati bebu?
Prvenstveno, kada to mami/tati i bebi odgovara. Prilagodite temperaturu sobe (bebe uvek vole da im je toplo i da su golišave) i obezbedite mir i tišinu. Bebu možete masirati ubrzo nakon rođenja čime ćete joj pomoći da se privikne na novu sredinu. Kod malih beba masaža bi trebalo da traje 2-3 minuta. Usresredite se samo na pojedine delove tela (grudi, nogice, leđa). Sa mesec dana možete primeniti celokupnu masažu bebinog tela u trajanju i od 10 do 15 minuta, zavisno od bebinog raspoloženja. Nakon devet meseci starosti, prilagodite masažu detetovim željama i potrebama.

Masaža će detetu pružiti dodatni osećaj sigurnosti, a time i samouverenost za kasniji život.

Čime masirati bebu?
Koristite proverene preparate koji će blagotvorno delovati na kožu bebe kao što su lagana prirodna ulja, na primer bademovo ulje. Vodite računa da su vam ruke čiste, nokti podsečeni i nakit skinut. Svaki pokret ponovite tri puta, masirajući polako, pravilno, nežno i ritmično.

Kada izbegavati masažu? 
Izbegavajte masažu kada beba plače ili je uznemirena. Nemojte je masirati odmah nakon obroka, kada štuca ili je akutno bolesna. Takođe, bebu nemojte masirati kada je koža iritirana ili inficirana i ukoliko postoje povrede na koži kao i krvarenja.

Glava i lice
Započnite masažu nežnim maženjem bebine glave. Postavite vaše prste ispod glave i masirajte zadnji deo. Zatim stavite šake na sredinu čela i pomerajte prste na dole prema slepočnicama. Prstima pravite široke kružne pokrete oko očiju. Nežno masiranje nastavite niz nos i preko obraza do ušiju, nežno ih trljajući, a zatim pravite kružne pokrete oko usta i potom se spuštajte preko brade do vrata.

Podlaktice i šake
Držite bebinu podlakticu jednom rukom i masirajte svaki prst posebno. Masirajte dlan nežno ga trljajući u krug.

Grudi
Počnite od grudne kosti prateći liniju rebara. Trljajte grudne mišiće. Masirajte prostor ispod rebara od sredine prema spolja. Pravite veće kružne pokrete. Masirajte od jednog ramena preko grudi do suprotnog kuka, vodeći računa da zaobiđete nežne bradavice.

Stomak
Pratite liniju creva preko bebinog stomaka. Masirate celim dlanom u smeru kazaljke na satu. Zatim direktno trljate. Nežno masirate pupak i pravite kružne pokrete od sredine prema spolja.

Noge
Započnite nežno masiranje od stomaka, preko kukova, niz butine i potkolenice do vrhova nožnih prstiju. Zatim masirajte mišiće nogu. Noge savijene u kolenima, privucite stomaku i pravite pokrete kao pri vožnji bicikla.

Stopala
Uzmite stopalo u šaku i masirajte mišiće tabana koristeći male, kružne pokrete. Nakon toga nežno trljajte svaki nožni prst pojedinačno.

Kompletna masaža
Sada nežno mazite bebu od glave do nožnih prstiju jednim širokim pokretom, koji je praćen maženjem ramena do vrhova prstiju šaka. Ovim završavamo masažu prednje strane tela.

Leđa i guza
Krenite preko ramena i ruku do vrhova prstiju, a zatim duž leđa i zadnjice do stopala. Nežno masirajte lopatice od vrha na dole i prema spolja. Kružnim pokretima masirajte mišiće i sledite liniju od rebara prema zadnjici.

Leđa i listovi
Masirajte mišiće desno i levo od kičme spuštajući se prema zadnjici. Koristite sve prste za nežnu masažu mišića zadnjice. Zatim nežno izmasirajte noge od kukova prema stopalima.

Završetak masaže
Za kraj masaže jednim sveobuhvatnim pokretom nežno pređite preko ramena i ruku do vrhova prstiju i preko vrata, leđa, zadnjice i nogu do vrhova nožnih prstiju. Ovim ćete i bebi dati do znanja da je masaža završena.

 

Izvor: b92.net

Puzanje je dio normalnog razvoja motorike dojenčeta. Ono se razvija nakon što dijete postigne sjedeći stav uz dobre ravnotežne reakcije u tom stavu, u dobi između osmog i desetog mjeseca života.

Dijete koje počinje puzati prvo kreće rukom i nogom iste strane, a potom unakrsno. Dobro je da dijete puzi zbog razvoja svojih mišića i zglobova, posebno zbog kičme te na taj način postepenog postizanja uspravnog stava.

Pod pravilnim puzanjem podrazumijeva se ravnomjerno opterećivanje ruku i nogu, što znači da pokrete desne ruke prati lijeva noga i obrnuto. Pri tome se dijete opire na ruke s labavo ispruženim prstima uz ravnomjerno kretanje trupom bez zanošenja dok su stopala u osi potkoljenice.

Ovo je važno znati kako bismo mogli prepoznati eventualno nepravilno puzanje i istražiti razlog istom, a potom ga odgovarajućim tretmanom, koliko je moguće, ispraviti.

Međutim, sve bebe ne puze. Smatra se da oko 10 – 13% zdrave djece ne puzi. Ona iz sjedećeg stava promatraju kako se kreću osobe iz njihove okoline. Promatrajući ih u svojim glavicama stvaraju obrasce pokreta, hvataju se za ogradice svojih vrtića i podižu u stojeći stav iz kojeg započinju hodati. Empirijska spoznaja nas, međutim uči da bebe koje puze kada se jednog dana podignu u stojeći stav i počnu hodati imaju ljepše i sigurnije držanje.

Dobro je da djeca puze prije no što počnu hodati, dobro je da do uspravnog stava dođu postepeno. Stimulirati ih možemo dajući im punu slobodu kretanja na podu, prikladno ih oblačeći tako da se osjećaju udobno. Podloga, međutim, ne smije biti skliska.

Primjenom medicinske gimnastike može se unaprijediti razvoj zdravog djeteta, a djeteta ometanog u razvoju dovesti do idealnog motornog razvoja, odnosno najviše mogućeg nivoa razvoja, ovisno o problemu djeteta.

Pri razvoju djeteta pa tako i puzanja u mnogome pomaže ciljana igra kojom se može potaknuti dijete da puzi i da u tom uživa. Da, svakako je dobro da dijete puzi.
Izvor:mojezdravlje.ba

NEDOSTACI CARSKOG REZA
1. Duži oporavak. Zbog korišćenja anestezije i drugih lekova, kao i samog operativnog zahvata, oporavak nakon carskog reza je duži u poređenju sa prirodnim porođajem.
2. Povećana mogućnost infekcija, krvarenja i tromboze. Za razliku od prirodnog porođaja, carski rez povećava šanse za infekcije i spoljnih i unutrašnjih rezova. U nekim slučajevima može da se pojavi jaka infekcija koja zahteva dodatne operativne zahvate i jake doze antibiotika.
3. U mnogim slučajevima se žene posle porođaja carskim rezom žale na višak kilograma koji se koncentriše u području ispod reza. Isto tako, žale se na gubitak osećaja na području reza i oko njega.
4. U poređenju s bebama koje su rođene prirodnim putem, bebe rođene hirurškim zahvatom, zbog lekova koji se koriste za vreme operacije, nisu u potpunosti aktivne odmah posle porođaja. Takođe, dojenje ovako rođenih beba zahteva više napora od dojenja beba rođenih prirodnim putem.
Izvor:Blic.rs 

DOJENJE

Majčino mleko je potpuna hrana, koja je dovoljna da podmiri za hranom odojče bar u prvim mesecima. Pravilno hranjena majka ima dovoljno mleka za svoju bebu sa svim ptrebama,sastojcima osim vitamina A+D i gvoždja.U naknadu zato priroda je odredila,da odojče ovaj vitamin dobija izlaganjem sunčanim zracima a gvoždje dopunjuje iz rezervi koje je dobilo za vreme fetalnog života.

Ni jedno majčino mleko nije slabo  ni vodeno  Naime znamo da donekle po sastavu može biti promenljiv u pogledu sadržaja lipida i vitamina.Majčino mleko je najbolje za bebu i po svom sastavu nezamenljiv.

Prvorotkama se mleko pojavljuje 2-3 dan posle porodjaja. Bebe koje samo sisaju imaju manje probleme.

Znači dojenje to jest prirodna ishrana je ishrana majčinim mlekom i savršena hrana za bebu i ima sve potrebne hranljive satojke. STERILNA JE, LEKOVITA, UKUSNA I BESPLATNA.

Odojče koje se doji dobija zagrejano mleko na optimalnu temperaturu 37 C.Velika većina žena može da doji, ali na žalost postoje mnogi običaji koji ugožavaju dojenje,naprimer razdvajanje majke i bebe posle porodjaja,zakasneli prvi podoj,smanjivanje i učestalost podoja.Odvajanje bebe od dojke,pre nego što se zasitio.Dodavanje nekih dodatnih obroka ili veštačko mleko.Davanje obične vode, čaja izmedju obroka.Upotreba štitnika za bradavice ili čak upotreba lekova u toku porodjaja mogu da uspavljuju bebu.

POSTUPCI KOJI OMOGUĆAVAJU PRAVILNO DOJENJE

-Prvi podoj posle rodjenja pola do sat vremena.
-Blizak telesni kontakt izmedju majke i deteta.
-Pravilan položaj za dojenje.
-Dozvoliti bebi, da spontano prestane da sisa.
-Dojenje bez flašica, cucla ili neke druge hrane.
-Pružati majci razumevanje,dati joj emocionalnu podršku i ohrabrivanje.
-Uvesti kod bebe jedan ritam kada spava i kada sisa.
Beba treba da sisa najmanje do 6 meseci,uobičajen podoj do 9 meseci uz prhranjivanje.Poželjno je da sisa do godinu dana.Svaki početak je težak.Svi ovi «poslovi»-oko bebe postaće Vam za kratko vreme rutinski i obavljaćete ih lako sa zadovoljstvom.»Uživajte u sakom trenutku koji provodite sa bebom,jer ona brzo raste i brzo se menja».Vaša beba će vam ispuniti ceo dan,nikad Vam neće biti dosadno.Kako beba raste sve kraće spava danju, a duže noću.Intenzivnije sisa i želi da je neko sa njom.
Skrećem Vam pažnju da ćete čuti od priljatelja,roditelja, u raznim knjigama,časopisima o jednoj istoj stvari potpuno raličito mišljenje i različite savete.
Zato Vam predlažem,da se bavite detetom, posmatrajte volite svoje dete,vidite i ocenite kako reaguje na raličite stvari, pa na taj način se oslonite na Vaše instinkte.
Zato želim dragi mladi roditelji da Vam pomognem sa mojim savetima,znanjem pisano iz naljbolje namere da olakšam život vama i budućnost Vašem detetu!
Važno je da znate kada majka doji zabranjeno je pušenje i konzumiranje alkoholna pića ( jer sprečava lučenje mleka). Izbegavati crnu kafu, coca-colu jer razdražuje bebu i ne piti gazirana pića.
Paziti na ishranu majke,ne jesti hranu koje nadimaju pasulj,grašak, kupus itd. Beba će imati grčeve u stomaku. Majka koja doji treba da se odmara ili noću ili danju zavisi od bebe. Korisne su svakidašnje šetnje na svežem vazduhu. Umeren rad-domaći rad ne utiče na sekreciju mleka.Težak naporan posao iscrpi doljiju i dolazi do opadanja, gubitka laktacije.Nega dojki je osnovni uslov za uspešnu laktaciju.Svakodnevno treba prati sapunom i toplom vodom. Posle podoja dojku treba isprazniti, iscediti da bi se stvorilo novo-sveže mleko,  to
uraditi samo kada su dojke posle podoja još uvek pune,nabrekle, bolne. Manuelnim ekspresijom smanjiti pritisak i time se bolje održava laktacija.
Jedite raznovrsnu hranu i mešovito sa kombinacijom nekih vrednih vitamina.Uzimajte puno tečnosti oko 3 litara dnevno.
Preko dana bebu budite na 2-3 sata. Ako je telesna težina uredu noću pustite da odspava i 4 sata.
Beba će sama posle 6. nedelje da izbaci noćni podoj, ali ako se i dalje budi umesto sisanja dajte prokuvanu vodicu. Budite istrajni,  jer od Vas zavisi dali će i dalje noću sisati. Pre svakog podoja beba se prepovija, očistite bradavicu sa rastvorom sodabikarbone. U 100 ml. hladne vode se doda 1 kafena kašika sodabikarbone, to se prokuva i kda se ohladi koristite spolja za pranje bradavica. Tako ćete sprečiti takozvani mlečac-Soor u ustima detata. Beba se doji prvo na jednu dojku 15 minuta pa na drugu isto toliko.Ukoliko se desi da beba neće da pusti bradavicu na kratko zapušite nosić. Posle podoja iz jedne dojke beba treba da podrigne, i da nastavi sa drugom dojkom. Može da se desi da zaspi na dojku zato treba buditi štipkanjem, blagim golicanjem. Aktivan podoj u prvom mesecu traje vremenski 30 min. Kada se beba ojača brže će vući pa je dovoljno oko 20 min.Ne treba pustiti da zbog lenjosti bebe dugo sisa,  jer jako ovlaži bradavicu,  pa pukne i stvaraju se ragade.

NAJČEŠĆI PROBLEMI U VEZI SA DOJENJEM I REŠENJA

PROBLEMI:

Dojka može da bude prepunjena, topla, teška. Kod neadekvatnog sisanja, dovodi do zapušenosti mlečnog kanala. Prvim danima može se pojaviti blagi bol u bradavicama. Ako dolazi do oštećenja bradavica je bolna, ispucana. Može da dodje do mastitisa, dojka se upali, postane bolna, crvena, majka dobija i temperaturu, jedno loše opšte stanje.

ZNACI I SIMPTOMI:

Dojka je uvećana, zategnuta, bolna, sjajna, osetljiva. Bradavica je tvrda i ravna. Zatim crvena i krvari. Dojka je vruća. Majka je malaksala ima glavobolju, ubrzan puls i ako se ne leči prelazi u apsces.

REŠENJA:

Obe dojke treba često prazniti. Izmedju podoja stavljati hladne obloge i izmlazati dojku. Kontrolisati da li odojče pravilno sisa i guta mleko.

Po završetku podoja opet staviti hladne obloge.

Pravilan položaj odojčeta. Ne treba ograničavati podoj. Pre podoja tople obloge na dojku.Zbog bolova dati analgetike kratke kure Paracetamola. Započeti podoj sa dojkom koja manje boli. Ukoliko oštećeno mesto jako boli i krvari, tu dojku treba poštedeti nekoliko dana, za svo vreme prazniti i nastaviti dojenje iz druge dojke. Posle svakog podoja ručno izmlazati mleko.  ODMARATI SE .
Posle podoja bebu lagano podignete da progutani vazduh izlazi znači da podrigne. Bebu nikada nemojte ljuljati, jer će da povraća. Posle podrigivanja bebu spustite u svoj krevet i stavite na bok, nikako ne na ledja, jer može da zagrcne –aspirira-povrati ili udahne mleko. Ako malo bljucka ne brinite, ali ako baš jako povraća u mlazu obratite se lekaru.Ukoliko beba povrati obrok, obrišite je i nadojite ponovo, ako beba želi.
Svaka majka treba da zna da produkciju mleka stimuliše hormon Prolaktin, a s' druge strane stimuliše sisanjem beba. Što više beba sisa više se stvara mleko. Beba mora da pritisne svojim ustima mlečne sinuse iza bradavica. Ovaj pritisak je moguć, ako je beba pravilno postavljena na dojku kada sisa. Već za vreme trudnoće se dojka prilagodjava. Bradavica se zakreće na gore, da bi olakšala dojenje,a cela dojka se sprema za dojenje.

Samo tri meseca dojenja duplo smanjuje rizik od pojave karcinoma dojke pre menopauze, dok je kod beba koje sisaju bar prvih šest meseci života tri puta manji rizik od sindroma iznenadne smrti. Stručnjaci savetuju da majke po rođenju deteta što duže doje, a ovogodišnji slogan povodom Svetske nedelje dojenja je „10 koraka do uspešnog dojenja na baby friendly način“.
U više od 120 zemalja svake godine prva nedelja avgusta posvećena je isticanju značaja hranjenja beba prirodnim, majčinim mlekom, a ovogodišnja tema ima cilj da izgradi svesti o načinima podrške dojenju, kako od strane institucija zdravstvenog sistema, tako i zajednice na nacionalnom i globalnom nivou.  
SVE BLAGODETI DOJENJA
Dojenje počinje čim babica posle porođaja spusti bebu na majčine grudi. To je prvi korak ka uspešnom dojenju, smatraju lekari i neonatolozi, a prve kapi mleka - kolostrum (koje sadrže najveći koncentrat antitela) su najveći poklon koji majka može da podari detetu. Iako neke majke svesno odbijaju, iz različitih razloga, da doje svoje novorođene bebe, ono je višestruka blagodet za oboje. 
S dojenjem je najbolje početi što pre. Prva uputstva o dojenju svaka majka će dobiti već u bolnici, jer istraživanja potvrđuju važnost dojenja od prvih meseca života. Majčino mleko je idealno jer sadrži sve što je bebi potrebno za zdrav razvoj: štiti od infekcija, a mamu od raka dojke, što je prvi korak zdrave ishrane i životnih navika, test zajedništva roditelja i dece na početku života.
Bebe koje se hrane isključivo majčinim mlekom imaju bolji vid, retko dobijaju alergije i ekceme, ređe pate od srčanih oboljenja i dva puta ređe obolevaju od šećerne bolesti. Kod dojenih beba retke su anemija i pothranjenost u prvoj godini života, a deca koja su se prvih šest meseci hranila majčinim mlekom duplo ređe obolevaju od raka pre petnaeste godine. Žene koje doje imaju bolju mineralizaciju kostiju i dvostruko manji rizik od preloma kuka.

SAVETI LAROUSSA
Za uspešno hranjenje deteta potrebno je nekoliko dana prilagođavanja. U knjizi „Larousee – nega novorođenčeta“ u izdanju IK „Laguna“ navodi se da svaka majka treba da nađe položaj koji najviše odgovara i njoj i bebi – može da sedi na stolici, kauču, a može i da leži.
Siguran znak da uspešno dojite svoju bebu je da – kada stavite bebi celu bradavicu tako da uhvati što više areole (taman prsten oko bradavice) – primetite da se bebi pomeraju slepoočnice u ritmu sisanja. Kada beba guta mleko, treba da vidite blage pokrete iza uha. Često je teško izvući dojku iz usta deteta, čak i kada je sasvim sito, jer beba voli da sisa iz zadovoljstva. Ako to učinite naglim pokretom, može vas zaboleti dojka i tako ćete dobiti ragade, naprsline na bradavicama, koje su veoma bolne rane. Da to izbegnete, milujte detetu ugao usana i ona će se postepeno otvoriti.

SVETSKA NEDELJA DOJENJA
Udruženje „Roditelj“ i ove godine, jubilarni peti put za redom organizuje obeležavanje Svetske nedelje dojenja. Na ovaj način Srbija će se pridružiti mnogim zemljama širom sveta koje u okviru Svetske alijanse za zaštitu, promociju i podršku dojenja (WABA) uz podršku UNICEF-a i Svetske zdravstvene organizacije, podižu nivo svesti o značaju dojenja.
Centralna tačka obeležavanja ovogodišnje Svetske nedelje dojenja kod nas je javna manifestacija „Prijatelji bebama od prvog trenutka“ koja će biti održana 8. avgusta u 17 sati na zemunskom keju.
Predviđeno je okupljanje majki koje doje, zdravstvenih stručnjaka i pojedinaca i institucija koji promovišu i podržavaju dojenje. Svi oni će na taj način imati priliku da razmene iskustva, a sve trudnice i majke da dobiju savete o dojenju i ishrani beba od stručnjaka udruženja „Roditelj“.
3 POLOŽAJA ZA DOJENJE
1. Sedeći na stolici
Namestite se tako da vam leđa budu uz naslon stolice, a ako je potrebno stavite iza sebe jastuče. Podignite noge na nešto, a a ko ne možete, prekrstite ih. Stavite glavu deteta u pregib svoje ruke, ispod koje možete staviti jedno ili dva jastučeta kako bi beba bila sasvim blizu vas i u visini vaših grudi.
2. Ležeći položaj
Lezite ispruženi na krevet, savijte noge, a butine možete podići jastučićem. Da vam se vrat ne bi ukočio, naslonite glavu na jastučić. Stavite dete na postelju sasvim uz sebe: lice treba da mu bude okrenuto prema dojci, a njegov stomak prema vašem.
3. Sedeći na kauču
Zavalite se na kauč, leđima oslonjeni na jastuke. Dobar izbor su i oni posebni koji su ispunjeni sićušnim kuglicama, a koji su veoma praktični. Budite smešteni tako da možete bez napora da pomerate gornji deo tela. Uvo, leđa i detetov kuk treba da budu u istoj ravni.

Izvor: Blic-Žena

Dislalija je poremećaj artikulacije koje se manifestuje u nepravilnost ili nemogućnosti izgovora pojedinih glasova.Dele se na organske, nasledne, psihološke i spoljašnje.
Uzrok dislalija može biti poremećaj u anatomiji artikulatora govora kao što je poremećaj vilice, zuba, rascepi usne u nepca, kratak jezik, zadebljan jezik, velik jezik, slabije pokretan jezik.
Kod otogenih dislalija postoji i oštećenje sluha.Gubitak sluha nepovoljno utiče na usvajanje govora.Blaži gubitak sluha može uticati na sam izgovor dok jači oštećuje govor i jezik zatim artikulaciju.Dolazi do poremećaja ritma, intonaciju, glasa i gramatike.
Sekundarni uzroci se modifikuju prema okolini loš govorni uzor od svoje okoline.Dete poprima loše i dobre strane, služi se govorom neprimerenim za dečji uzrast.Roditeljski perfekcionizam, nedovoljna stimulacija deteta, zaostajanje u intelektualnom razvoju.
Klinička slika:može se reći da je dislalija poremećaj izgovora i označava pogrešnu artikulaciju pogrešan izgovor pojedinih glasova, pogrešan iskrivljen izgovor odredjenih glasova.Artikulacioni poremećaj se vide na glasovnom sistemu kao predilekcioni glasovi to su sledeći:r, s, c, z, č, š, ž, itd. po zvučnosti su slični pa ih dete teško razlikuje.Njihova artikulacija zahteva finu motoriku jezika.
Sigmatizam (sigmatismus) označava neispravan izgovor glasova s,z, c, š, č, dž. Kod male dece radi se o zameni ili ispuštanju tih glasova,dok kod odraslih se radi o iskrivljenom izgovoru.
Postoji i lateralni sigmatizam koji nastaje zbog rasta zubai jezik postavlja sa strane lateralno.Rešava se govornom terapijom.
Rotacizam (rotacismus) poremećen izgovor glasa r, koji se može tolerisati do treće godine a posle potražiti pomoć logopeda ili fonijatra i mišljenja otorinolaringologa.
Lambdacizam (lambdacismus) je poremećaj izgovora l, i lj, zatim gamacizam je poremećaj izgovora glasa g, deltacizam je poremećaj izgovora glasa d, tetacizam je poremećaj glasa t.
Tetizam (thetismus) je govorni poremećaj gde veći broj suglasnika prelazi u d ili t. To je već ozbiljniji poremećaj u CNS-u.
Kod dece se može čuti tepanje i dislaliju, koji se znatno razlikuje jedan od drugog.Naime tepanje je neadekvatna artikulacija u ranom detinjstvu do pete godine života,  dok je dislalija patološki poremećaj artikulacije ne samo kod dece već postoji i kod odraslih.
Lečenje:zavisi od uzroka postojanja, ako je poremećaj govora nastaje zbog prepreke, nedostatka, nepravilnosti potrebno je uraditi hiruršku korekciju ukoliko je uzrok nepoznat potrebne su govorne vežbe.Važno je obratiti pažnju na izgovor deteta od malih nogu do školskog uzrasta, jer ako postoji neki poremećaj to se kasnije negativno utiče na pisanje, čitanje i učenje.
Izvor:savetovaliste

Endometrioza je čest poremećaj koji pogađa žene u reproduktivnom dobu. Javlja se kada normalno tkivo endometrijuma (unutrašnji sloj materice) počne da raste izvan materice. Ovo izmešteno tkivo se može usaditi i rasti bilo gde unutar trbušne duplje.

Mnogi stručnjaci smatraju da se teži oblici endometrioze češće sreću kod neplodnih žena koje su odlagale trudnoću, te se zbog toga ovo stanje ponekad naziva bolešću žena od karijere.

Endometrijalno tkivo, bilo da se nalazi unutar ili izvan materice, reaguje na porast i smanjenje nivoa estrogena i progesterona koje proizvode jajnici tokom reproduktivnog ciklusa. Pod uticajem hormona, izmešteno tkivo natiče; a kada nivo hormona opadne, može doći do krvarenja tkiva. Za razliku od normalno smeštenog endometrijuma, koji se izbacuje iz tela putem menstrualnog pražnjenja, ova krv i tkivo nema izlaza. Ostaje unutra iritirajući okolno tkivo.

Bolest je vrlo nepredvidiva. Neke žene imaju po samo nekoliko izolovanih tvorevina koje se nikada ne šire niti rastu, dok se kod drugih bolest može prošitriti po celom karličnom regionu. Endometrioza iritira okolno tkivo i može proizvesti mrežaste izrasline ožiljkastog tkiva koje se nazivaju priraslice. Ožiljkasto tkivo se može obmotati oko karličnih organa, čak ih i u potpunosti prekriti. Mnoge žene koje imaju endometriozu osećaju vrlo blage, ili čak nikakve simptome. Međutim, kod nekih žena, endometrioza može izazvati jake menstrualne grčeve, bolove tokom odnosa, i neplodnost.

To je bolest koja se naziva „misterija uvijena u enigmu“, i ima mnogo toga o njoj što još uvek ne razumemo.

Šta uzrokuje endometriozu?

Postoji nekoliko teorija o tome kako nastaje endometrioza. Jedna od mogućnosti je retrogradna menstruacija, odnosno povratni tok menstrualnog pražnjenja, kroz jajovode u karlicu. Prema ovoj teoriji, ćelije endometrijuma se mogu usaditi na jajnicima ili na drugom mestu unutar karlične šupljine.

Kako izgleda?

Rane tvorevine izgledaju kao mali, pljosnati tamni pečati ili tačkice plave ili crne boje („barutom oprljeno“) posute po površini karlice. Manji pečati mogu ostati nepromenjeni, mogu postati ožiljkasto tkivo, ili mogu spontano nestati u intervalu od nekoliko meseci. Endometrioza može napasti jajnik, proizvodeći ciste ispunjene krvlju koje se zovu endometriomi. Vremenom, krv postaje sve tamnija, dobijajući duboku, crvenkasto-smeđu nijansu, ili boju katrana, zbog čega se često opisuju kao „čokoladne ciste“. One mogu biti manje od zrna graška ili veće od grejpfruta.

U nekim slučajevima, trake vlaknastog tkiva koje se nazivaju priraslice mogu obmotati matericu, jajovode, jajnike i okolna creva u jednu celinu. Endometrijalno tkivo takođe može urasti u zidove creva – ali iako može napasti susedna tkiva, endometrioza nije rak.

Koji su simptomi?

Dismenoreja (menstrualni bolovi ili grčevi tokom mesečnice) koja se sve više pojačava može predstavljati simptom endometrioze. Do toga dolazi usled grčenja materičnih mišića koje pokreću prostaglandini koji se oslobađaju iz endometrijalnog tkiva. Zbunjujuća osobina endometrioze je to što nivo bola koji izaziva nije povezan sa stepenom obolelosti. Neke žene sa uznapredovalom bolešću ne osećaju nikakve bolove. Žena koja pati od endometrioze će možda primetiti da, sa napredovanjem bolesti, njene menstruacije postaju bolnije, ili bolovi počinju sve ranije, ili pak traju duže.

Endometrioza može izazvati bolove tokom odnosa, stanje poznato pod imenom dispareunija. Prodirući pokreti penisa mogu izazvati bol u jajniku koji je ožiljkastim tkivom povezan sa vrhom vagine, ili pak u osetljivoj kvržici endometrioze. Većina žena koje imaju endometriozu ne primećuju nepravilnosti u pogledu krvarenja. Ponekad, međutim, bolest biva praćena vaginalnim krvarenjem u nepravilnim razmacima, ili predmenstrualnim tačkastim krvarenjem.

Kako endometrioza izaziva neplodnost?

Odnos između blage (rane) endometrioze i neplodnosti je kontroverzan. Najnovije teorije koje se tiču veze između endometrioze i neplodnosti usmerene su na činjenicu da endometrioza može dovesti do blage upale unutar karlice. Kod nekih žena sa blagom endometriozom, nivoi određenih hemijskih supstanci po imenu citokini (koji se luče kao reakcija na upalu) su povećani u trbušnoj duplji, i ovi hormoni mogu imati negativan efekat na razvoj folikula i jajne ćelije, spajanje spermatozoida i jajne ćelije i oplodnju, normalnu funkciju jajovoda, pa čak i usađivanje oplođene jajne ćelije. Ponekad, endometrioza može biti prisutna istovremeno, ali bez bilo kakve veze sa problemom neplodnosti. Kod ovih pacijenata, drugi faktori mogu biti od značaja u neplodnosti para, kao što je sperma lošeg kvaliteta ili poremećaji ovulacije, dok endometrioza prosto odvlači pažnju u drugom smeru. Neke žene koje pate od ove bolesti su sposobne za začeće, dok druge mogu biti neplodne zbog endometrioze, ili usled kombinacije faktora.

Bolest se može na različite načine isprečiti pri začeću – naročito ako je težeg stepena. Endometrioza može uzrokovati upalu okolnog tkiva, te podstaći rast ožiljkastog tkiva ili priraslica. Trake ožiljkastog tkiva mogu zajedno obmotati jajnike, jajovode, i creva, i na taj način omesti oslobađanje jajne ćelije iz jajnika, ili sposobnost jajovoda da prihvati jajnu ćeliju. Retko, teži stepen endometrioze može dovesti do blokade jajnika. Prisustvo čokoladne ciste na jajniku takođe može narušiti ovulaciju.

Dijagnoza

Endometrioza se ne može dijagnostikovati samo putem simptoma. Iako lekar može posumnjati na postojanje bolesti ukoliko se neplodna žena žali na jake menstrualne grčeve ili bolove tokom odnosa, mnoge pacijentkinje koje pate od ovog poremećaja ne osećaju nikakve tegobe. Dijagnoza se može potvrditi isključivo pomoću laparoskopije.

Laparoskopija omogućava lekaru pogled u unutrašnjost karličnog regiona, kao i pregled reproduktivnih organa kako bi se potvrdilo prisustvo endometrioze. U stvari, s obzirom da je endometrioza često bez ikakvih simptoma, mnogi lekari savetuju laparoskopiju kao deo dijagnostičkih ispitivanja kojima se podvrgavaju sve neplodne žene.

Gledajući kroz laparoskop, hirurg može videti površinu materice, jajovode, jajnike i druge karlične organe. Lekar može vizuelno potvrditi prisustvo endometrioze, te oceniti stepen obolelosti. Po želji, mali deo tkiva može biti odstranjen u cilju mikroskopskog ispitivanja (biopsija). Ranu endometriozu je lako prevideti ukoliko se laparoskopija ne obavi pažljivo. Treba pomno pregledati ceo jajnik; ukoliko je uvećan, treba ga punktirati kako bi se proverilo da li su prisutne čokoladne ciste.

U većini slučajeva, hirurg će tokom laparoskopije pristupiti tretmanu endometrioze. Ukoliko je tako, on će napraviti još nekoliko malih rezova kroz koje će uvesti dodatne instrumente potrebne za operativnu laparoskopiju. On će možda uništiti ranice pomoću laserskog zraka, ili ih odstraniti korišćenjem električne struje, metodom koji se naziva dijatermija. Ciste na jajnicima se mogu operativno ukloniti, ili otvoriti i drenirati (marsupijalizacijom), dok se njihov unutrašnji sloj uništava.

Druge tehnike vizualizacije, poput ultrazvuka, kompjuterizovane tomografije ili magnetne rezonance mogu se koristiti kako bi se dobilo više informacija o stepenu obolelosti. Ove tehnike su pogodne samo u cilju utvrđivanja prisustva endometričnih cisti na jajnicima.

Hormonska terapija

Cilj hormonske terapije je da simulira trudnoću ili menopauzu, dva prirodna stanja za koje se zna da zaustavljaju ovu bolest. U oba slučaja, normalni endometrijum više nije stimulisan da raste i povlači se svakog meseca, a menstruacija prestaje. Obično i rast izmeštenog endometrijalnog tkiva biva zaustavljen.

Kako bi se simuliralo hormonsko okruženje kakvo se javlja u toku trudnoće, prepisuju se kontraceptivne pilule. Kako bi imale efekta u borbi protiv endometrioze, pilule se moraju uzimati kontinuirano, bez prekida u kom se javlja krvarenje i povlačenje tkiva. Ovo stanje se ponekad naziva pseudotrudnoća.

Hormonski derivat danazol je lek koji se najčešće koristi za lečenje endometrioze. Tokom terapije danazolom, nivo estrogena se smanjuje do niskog nivoa koji je karakterističan za prirodnu menopauzu. Ovo stanje se ponekad naziva pseudomenopauza. Danazol je skup lek koji se obično prepisuje na period od šest meseci ili duže. Na žalost, velike endometriotične ciste na jajnicima su uglavnom otporne na ovaj lek.

Hormoni analogni hormonu koji oslobađa gonadotropin (eng. gonadotropin realising hormone, ili GnRH), je najnovija klasa hormona koja se koristi za lečenje endometrioze. Ovi analogni hormoni prekidaju proizvodnju FSH (folikulostimulirajući hormon) i LH (luteinizirajući hormon) u hipofizi, na taj način pokrećući stanje menopauze. Ovi analogni hormoni se mogu davati u obliku specijalnih inekcija po imenu depo preparati, koji svakodnevno oslobađaju male količine leka, što omogućava primanje inekcije u mesečnim intervalima.

Ranije su terapije medikamentima prepisivane u nadi da će izazvati dovoljno smanjenje endometrioze kako ona, nakon prestanka terapije, više ne bi ometala začeće. Međutim, s obzirom da do trudnoće ne može doći tokom medikamentne terapije za endometriozu, i pošto se pokazalo da tretman ne pomaže u povećanju plodnosti, medikamentne terapije za endometriozu se više ne preporučuju neplodnim pacijentkinjama.

Hirurgija

Lečenje endometrioze lekovima definitivno ima svoja ograničenja. Lekovi obično drže pod kontrolom blage ili umerene bolove i mogu eliminisati male pečate bolesti. Ali, velike čokoladne ciste na jajnicima ređe reaguju na njih, dok lekovi ne mogu ukloniti ožiljkasto tkivo. Zbog toga može biti potrebno pribeći hirurškom zahvatu kako bi se poboljšala plodnost uklanjanjem priraslica, ranica, čvorića ili endometrioma.

Kako je ranije opisano, laparoskopija se može koristiti kao metod lečenja. Na primer, tečnost se može drenirati; priraslice osloboditi; a pečati endometrioze uništiti pomoću lasera ili električne struje. Vešt hirurg kroz laparoskop može ukloniti čak i velike endometriome, tako da se u današnje vreme većina slučajeva može uspešno lečiti kroz laparoskop. Otvorena hirurgija (laparotomija) je neophodna samo u retkim slučajevima.

In vitro oplodnja

Ovaj vid lečenja ne može izlečiti endometriozu, ali je može držati pod kontrolom. Ukoliko neplodna žena koja pati od endometrioze ne uspe da začne čak ni nakon hirurškog zahvata, sledeća mogućnost je superovulacija sa unutarmateričnom inseminacijom, pošto su jajovodi kod ovih pacijentkinja obično veoma otvoreni. Ako ovo ne urodi plodom, onda se in vitro oplodnja može pokazati vrlo korisnom. Međutim, reakcija jajnika kod nekih pacijentkinja može biti nedovoljna, posebno ukoliko imaju velike čokoladne ciste, ili su bile podvrgnute hirurškom zahvatu zbog ovih cisti. Učestalost oplodnje kod nekih pacijenatkinja sa endometriozom može biti nešto niža nego kod drugih pacijentkinja, moguće usled prisutne anomalije ovocita.

Endometrioza je bolest od koje pate milioni žena širom sveta. Kod mnogih, obolenje prođe neprimećeno. Ali, drugima je potrebna profesionalna pažnja, posebno u slučajevima kada je narušena plodnost. Najbolja strategija za maksimalno pospešivanje verovatnoće začeća je izbor specijaliste koji je upoznat sa najnovijim dostignućima na polju lečenja endometrioze.
Izvor:savetovaliste

Histerometrija
Definicija
Histerometrija (gr. ύστέρα – materica, μέτρου - merim) je intervencija kojom se određuje dubina materice.
Ova procedura se obično vrši neposredno pre neke druge kompleksnije ginekološke intervencije (kiretaža, histerosalpingografija, endoskopske operacije), retko izolovano, u sklopu pripreme za postupak asistirane fertilizacije. Instrument kojim se postupak vrši naziva se histerometar, ili uterusna sonda.Histerometar (uterusna sonda) je napravljen od naročito obrađenog metala, sa oznakama u santimetrima. Sonda je ka vrhu savijena (zbog pozicije  uterusa), a na vrhu je zaobljena, da ne bi u toku intervencije došlo do perforacije zida materice.
Tehnika rada
Sonda se kroz spoljašnje materično ušće plasira kroz cervikalni kanal i unutrašnje ušće u materičnu šupljinu, sve do fundusa, pažljivo, praćenjem osovine tela materice. Kada se vrhom sonde dođe do dna materice, na sondi se očita dubina u santimetrima. Normalna dubina materice je 7cm.
Biopsija
Definicija
Biopsija (gr. βιος, όράω – vidim) promena na spoljašnjim genitalnim organima, vagini i porciji je dijagnostička procedura kojom se uzima uzorak tkiva sumnjivog na maligni tumor.
Tehnika rada
Po obavljenom ginekološkom pregledu, radi utvrđivanja lokalizacije lezije, naročitim kleštima, skalpelom ili makazama, uzima se uzorak tkiva suspektnog na malignitet, fiksira u 10% rastvoru formalina i upućuje na patohistološko ispitivanje (Slika 25). «Ciljana biopsija» predstavlja uzimanje uzorka tkiva pod kontrolom kolposkopa (Slika 26). Ukoliko posle uzimanja isečka dođe do intenzivnijeg krvarenja, mesto biopsije se tamponira i stavlja se hirurški šav.
Instrumenti za biopsiju i Promena na donjoj usni grlića materice koja zahteva bipsiju i histološku evaluaciju ekstenzivnosti
Kiretaža, polipektomija i miomektomija  
Eksplorativna kiretaža (fr. curettage) cervikalnog kanala i materične šupljine je najčešća intervencija u ginekološkoj praksi. Ova procedura je istovremeno dijagnostička i terapijska. Kiretažom cervikalnog kanala i materične šupljine odstranjuje sluznica koja se, posle fiksiranja u 10% rastvoru formalina, upućuje na patohistološki pregled. Ovim postupkom se takođe zaustavlja krvarenje iz materice (spontani pobačaj, disfunkcionalno krvarenje). Ukoliko iz spoljašnjeg ušća prominira polip (gr. πολύπονς – izraštaj) (Slika 27.) ili miom (gr. μϋς – mišićni izraštaj) (miom koji se rađa – myoma uteri ad vaginam nascens) (Slika 28, 29 i 30), tada se uvrtanjem oko peteljke odstranjuje patološka formacija, a zatim vrši kiretaža cervikalnog kanala (baze polipa ili mioma) i materične šupljine.
Polip prominira iz cervikalnog kanala. Potrebno je uraditi polipektomiju i kiretažu cervikalnog kanala i materične šupljine, radi histološkog pregleda i odluke o eventualnom daljem tretmanu (konizacija, amputacija, histerektomija).
Myoma uteri ad vaginam nascens.
Odstranjeni miom kod iste pacijentkinje
Punkcija Duglasovog prostora i adneksalnih tumora
Definicija
Punkcija (lat. Punctio) Duglasovog prostora i adneksalnih tumora je dijagnostička (ali i terapijska procedura) kojom se dobija uzorak tečnosti za citološki  i mikrobiološki pregled.
Tehnika rada
Intervencija se radi u kratkotrajnoj opštoj anesteziji. Posle postavljanja pacijentkinje u ginekološki položaj (položaj za litotomiju), ekartiranja vagine i hvatanja donje usne grlića maretice jednozubim kleštima kroz zadnji forniks vagine uvodi se igla u trbuh (Slika 31). Na taj način aspirira se sadržaj (transudat, eksudat, ascites, gnoj, krv, koagulumi) koji se šalje na mikrobiološki i citološki pregled. Ukoliko se punkcijom Duglasovog prostora dobije krv sa koagulumima, tada se najverovatnije radi o ektopičnom graviditetu ili rupturi ciste jajnika.
Punkcija Duglasovog prostora - kuldocenteza
Ukoliko se ginekološkim pregledom konstatuje postojanje adneksalnog tumora, a nivoi tumorskih markera i ultrasonografski pregled sa velikom verovatnoćom ukazuju da se ne radi o malignom tumoru, tada se odlučujemo za punkciju adneksalnog regiona. Ova intervencija vrši se kroz bočni svod vagine, ranije pod kontrolom ruke, a danas pod kontrolom ultrazvuka. Posle evakuacije sadržaja tumefakta (gnoj, serozna ili mucinozna tečnost), u zavisnosti od prirode procesa, započinjemo sa lokalnom i sistemskom primenom medikamenata.
Izvor:Stetoskop

Koža je otporni i nepropustljivi pokrivač našeg tela, sastavljen je od tri sloja, u kome se nalaze receptori za pritisak, temperaturu i bol.Ima zaštitnu i ekskretornu funkciju, proizvodi dve vrste sekreta.Loj koji umekšava sloj kože i znoj  preko kojeg se vrši isparavanje, reguliše temperaturu organizma  i izbacuje razne nepotrebne materije.
Dečja koža najviše je osetljiva nakon rodjenja.Od bolesti kože treba napomenuti:

Ojed-Intertrigo

Stvara se na mestima, gde se dva liste kože medjusobno dodirnu kao što je u pregibima.Ojedi se vidjaju u predelu čmara, polnih organa, pazuhu i oko vrata.Uzrok je uglavnom vlažanje kože, naročito mokraćom i stolicom, zove se još i pelenski dečji osip.

Znojnice-Miliaria rubra

Nastaje kao posledica naglog znojenja, usled pretopljavanja, ili pojave visoke temperature.Promene se ispoljavaju u vidu jako sitnih crvenih ispupčenja na koži.Nega se sastoji u redovnom kupanju, posle se koža brižljivo osuši i neguje se neutralnim puderom ili hidratantnom bebi kremom.

Lajnerova bolest-Erythrodermia desquamativa Leiner

Najčešće se javlja prvih nedelja života, isključivo kod novorodjenčeta na prirodnoj ishrani.Ispoljava se u obliku crvenila kože, koji može da bude ograničeno ili prošireno.Zahvata unutrašnje strane ekstremiteta, prepone, vrat, trbuh, čelo i kosmati deo glave.Na crvenoj otečenoj koži javlja se obilno perutanje, nekad se koža i ovlaži.Važna je nega kože i kupanje.Ako se infekcija jače širi potrebno je medikamentozna terapija.

Impetigo-Zarazne kraste

Posledica infekcije zaraznim klicama, koje uzrokuje gnojenje.Ispoljava se pojavom mehurića punih gnoja-pustula, na crvenoj zapaljenoj podlozi.Kad mehurić prsne, izlije se gnoj, osuši se i pretvori u krastu.Pored kraste se stvaraju novi mehurići i bolest se češanjem prenosi skoro po celom telu.Lečenje se sastoji u kupanju deteta u vodi sa jedne do dve zrne hipermangana zatim premazanjem antibiotskom mašću, po potrebi može se dati i per os neki antibiotski preparat.Važna je profilaksa i besprekorna higijena tela.

Urtikarija-Koprivnjača

Naročiti oblik alergijske reakcije na koži, a nekad i na sluzokoži.Nastaje kao posledica izvesnih namirnica jaje, riba, jagoda,malina na koga organizam preosetljiv.Može da se javi i posle uzimanja nekih lekova.Karakteristična promena za urtikariju je urtika, koja ima izgled otoka u obliku lakog pljosnatog ispupčenja koja zahvata manju ili veću površinu kože.Koža je crvena, dok su urtike obično blede.Svrab je redovan i nesnosan.Nekad se pored običnih urtika jave se i otoci pojedinih delova tela. (Kvinkeov edem).Dok se kod starijeg deteta koprivnjača ispoljava se u opisanom obliku, kod odojčeta se na koži javljaju promene u vidu strofulusa, i mala ispupčenja papule sa sitnim mehurićima koje jako svrbe.Profilaksa se sastoji u izbegavanju onih materija, koje  do nje dovode, davanje namirnica uz oprez i sprovodjenje specifične desenzibilizacije organizma.

Dečji ekcem

Jedno od najupornijih alergijskih oboljenja, koja se ispoljava na koži.Obično se javlja posle trećeg meseca života.Javlja se na obrazima, koža je crvena sa sitnim papulama  koje se prskaju i suše.Proces se obnavlja tako se razlikuje suv i vlažan ekcem.Bolest se pogoršava ako se nadovezuje infekcija, zbog jakog svraba dete se češe i jako povredi i zdravu kožu.Pored lica ekcem zahvata i druge delove tela  i može da se generalizuje.Taj ekcem dugo traje i obično se nastaje zbog eksudativne alergijske dijateze.Lečenje se sastoji od pravilne nege i ishrane.Treba isključiti one namirnice koje pogoršavaju ekcem ugljeni hidrati, masti, kuhinjska so, razne čokolade.Detetu treba dati što više tečnosti voća i povrća i razne vitamine.Lokalno lečenje se sastoji  kupke od kamilice jer smiruje kožu, ako je ekcem u vlažnom stadijumu ne sme se zaviti već namazati raznim antialergijskim kremovima, u težim slučajevima se koriste i kortizonska krema.Ako je ekcem u suvom stadijumu posle kupke treba namazati mašću za epitelizaciju.

Gljivična oboljenja kože-Kandidoze

Skup oboljenja koju izazivaju gljive iz reda kandida  (Candida).Ove gljive su saprofiti manifestuju se na koži  kao piodrmitis i često uzrokuju oboljenja na sluzokoži.Stvaraju se okrugle mrlje, svrab je neizbežan.Lečenje se sprovodi lokalno sa antimikoticima.
Izvor:savetovaliste

Nervni sistem novorodjenčeta, još je nedovoljno zreo najvažniju ulogu u regulaciji telesnih funkcija i reagovanja na spoljšnje draži igraju medjumozak-mezencefalus i kičmena moždina.
Pošto se pokreti novorodjenčeta, odigravaju bez kontrole  oni su grubi na izgled slučajni i jako promenljivi po brzini i intenzitetu.Ti pokreti nisu koordinisani.Nedostaje im uzajamna povezanost i skladnost.Stoga liče na refleksne radnje, ali za razliku od njih neodbijaju po odredjenom redosledu.
Beba posle rodjenja može malo da podigne glavu, kad se postavi na trbuščić.Kad se namesti da sedi, glava mu pada unazad.Kad se drži jednom rukom u vazduh, visi mlitavo.
U doba novorodjenčeta značajni su refleksni pokreti.Pravilno javljanje refleksa ukazuju na normalno funkcionisanje nervnog sistema.
Poremećaji refleksa-izostajanje  ili dugotrajno održavanje ukazuje  da je u pitanju neko oboljenje  C.N.S. i da treba preduzeti mere u cilju ispitivanja i lečenja, kao i odgovarajuće postupke u vezi  ishrane.Najpre treba uočiti grupu odbrambenih refleksa.U ove grupe spadaju refleks treptanja, kašljanja, kijanja.Refleks zevanja je takodje u neku ruku odbrambenih refleksa, jer zevanjem beba uzima veću količinu kiseonika.Drugi refleksi su vezani za ishranu.Rooting refleks se ispoljava kad se novorodjenčetu dodirne obraz u neposrednoj blizini usta, okreće glavu prema strani koja se dodiruje.Otvara usta i vrši pokrete sisanja.Refleks sisanja ispoljava se pokretima sisanja kad se usne novorodjenčeta s unutrašnje strane dodirnu nekim predmetom (bradavica dojke,cucla).Ovaj refleks je slab ili je otsutan kod nedonoščeta.
Za doba novorodjenčeta karakteristične su Morro-ov refleks -refleks prihvatanja ili "grljenja" može se izazvati na više načina:naglim povlačenjem pelene na kojoj odojče leži ili naglim pomeranjem stola na koji je položeno, ili jakim zvukom udarcem šake u sto.Bilo koja metoda je primenjena dobija se refleks abdukcije gornjih ekstremiteta, otvaranje šake i ekstenzija glave.Odojče se trgne, raširi ruke i otvori šake, kao da ima nameru  da nekog zagrli, a zatim ih ubrzo otpusti.U prvoj nedelji po rodjenju ovaj refleks traje kratko, svega 1-2 sekundi, a od tada duže tako da krajem prvog meseca života dostigne 4-5 sekundi.Kod zdravog i normalnog odojčeta, ovaj refleks izčezava do drugog meseca.kod nedonoščeta traje nešto duže.Njegova otsutnost u doba novorodjenčeta govori o oštećenju mozga.

Refleks prihvatanja

Kod normalnog odojčeta ovaj refleks se može izazvati na šakama i na stopalama.Na šakama stimulisanjem dlanova olovkom ili prstom.beba odgovara stezanjem olovke ili prsta, i to sa toliko snage da održava težinu svog tela.Ovaj refleks je prisutan od rodjenja i obično traje do  četvrtog meseca života.

Tonusni vratni refleks

Ovaj refleks može da se izazove, rotacijom glave.Dok dete leži na ledjima, pri čemu nastaje ekstenzija oba ekstremiteta s one strane na koju je lice okrenuto, a fleksija sa suprotne strane.
Ovaj refleks je prisutan na rodjenju i održava se  do kraja četvrtog meseca.

Dominantni refleksi

Ovi refleksi su urodjene refleksne reakcije, jer ih može izazvati od prvih dana po rodjenju, bez prethodne vežbe.Ovi refleksi se razlikuju od običnih kongenitalnih refleksa po tome što su privremeni i mogu se izazvati samo pod izvesnim odredjenim uslovima.
Izvor:Savetovalistesavetovaliste

Težina zrelog novorodjenčeta obično iznosi oko 3500 g. Za muško a 3300 g. za žensko novorodjenče.Najniža normalna težina je 2500 g.Još manja težina karakteriše nedonošče, odnosno nezrelo novorodjenče.Ali zato se javlja i težina iznad 4 kg. i više.
U prvim danima života novorodjenče, pokazuje izvestan gubitak telesne težine-fiziološki pad telesne težine.Uzroci ovog gubitka su:
-gubljenje vode mokraćom, stolicom i disanjem zatim nedovoljan unos hrane naročito tečnosti.Ovaj gubitak može da iznosi 5-10% od telesne težine, koju novorodjenče ima pri rodjenju  (150-300g.) , nekad dosta loše izgleda, glas mu je slab, promukao, zbog suvoće sluzokože.Nemirno je i plače ili je jako pospano.Težina polako se vraća od  petog dana a najkasnije krajem desetog dana dostiže vrednost koju je imalo pre rodjenju.
Fiziološki pad težine, se smatra fiziološkim, jer je važna dobra nega i znatno se može ublažiti te promene  čak i izbeći.Zato već od prvog dana treba novorodjenče pojiti sa prokuvanom zasladjenom vodom.

Visina tela

Iznosi prosečno 50 cm. Visina muškog novorodjenčeta je nešto veća od visine ženskog.Najmanja normalna visina iznosi 48 cm.Manje vrednosti  su karakteristične za nedonošče.Da li će težina i visina novorodjenčeta biti manja ili veća  zavisi od više faktora:
Pol prosečna težina i visina muškog novorodjenčeta je veća nego ženskog.
Rasa veće su dimenzije novorodjenčadi u zemljama  gde je prosečna visina stanovništva  većeg rasta.
Konstitucija roditelja naročito majke svakako ima bitan uticaj na dimenziju novorodjenčeta, uključujući i nasledni faktor.
Red rodjenja deteta ima izvestan značaj  u dimenziji kod prvog deteta, a manje značaja  kod sledećeg deteta.
Ishrana i način života majke za vreme trudnoće ima veliki uticaj na težinu i visinu novorodjenčeta.
Trajanje trudnoće od bitnih i najvažnijih faktora.Kad je dužina trudnoće manja od normalne, novorodjenče se radja  s obeležjima nedonoščeta.
Izvor:savetovaliste

Čini se da su Vam cele noći novčići bili u ustima? Evo šta treba da znate o ukusu metala koji ostaje u ustima i kako da ga se otarasite.

Disgeuzija je medicinski naziv za promenu čula ukusa. Najčešće imate gorak ukus metala u ustima koji postoji čak i kada ne jedete.

Šta je uzrok?
Hormoni, posbno estrogen, imaju bitnu ulogu u kontrolisanju i prilagođavanju čula ukusa. Kada ste u drugom stanju, nivo estrogena – a samim tim i čulo ukusa – mogu varirati u velikoj meri. Čulo ukusa i mirisa su usko povezani tako da promene u čulu mirisa mogu dovesti do disgeuzije.

Šta treba da znate?
Za nešto o čemu i ne znamo mnogo, disgeuzija je jako česta pojava u trudnoći. Kao što je slučaj sa jutarnjim mučninama, trebalo bi da nestane u drugom trimestru kada hormoni počnu da se smiruju.

Šta učiniti povodom metalnog ukusa u ustima?
Taj odvratan ukus se može neutralisati kiselinama. Fokusirajte se na kisele ukuse, npr. sok od limuna, limunada, a ukoliko stomak može da podnese, jedite hranu mariniranu u sirćetu. Takva hrana ne samo da može ukloniti metalni ukus iz usta već utiče na povećano lučenje pljuvačke koja pomaže da se isti ispere. Popričajte sa lekarom oko uzimanja vitamina jer neki od njih dovode do disgeuzije.

Još jedan trik: Svaki put kada perete zube, operite i jezik četkicom, ispirajte usta slanom vodom ili sodom bikarbonom. Nijedan od rastvora se ne guta! Na taj način ćete uspešno održavati Ph vrednost u ustima i zadržati svež dah.