Nauzea i Povraćanje
Lečenje
Lečenje se uglavnom sastoji u otklanjanju specifičnih, uzroka. Pored kauzalnog le-čenja primenjuju se i neke opšte mere i ¦simptomska terapija zavisno od toga da li se radi o akutno nastaloj ili prolongiranoj nau-zei i povraćanju.
A. Akutna nauzea i povraćanje: u slučaju običnog povraćanja, nastalog akutno kao na primer povraćanje koje se javlja posle obilnog obroka ili jutarnje povraćanje koje se sreće u početku trudnoće, ukoliko se i preduzima lečenje, ono je neznatno. Ako je neophodno, lečenje se sastoji u propisivanju podnošljive hrane a ponekad sedativa i spazmolitika.
B. Prolongirana nauzea i povraćanje: jako izraženu i prolongiranu nauzeu i povraćanje treba brižljivo lećiti odgovarajućim medikamentima. Moraju se otkloniti specifični uzroci. Kao dopuna osnovnom, specifičnom medikamentnom ili hirurškom lečenju, mogu se primeniti sledeće opšte mere:
1. Tečnosti i ishrana: hranu i tečnost uzimati u dovoljnoj količini. Povremeno prekinuti peroralni unos i ordinirati intravenski 5 - 10% rastvor čiste glikoze ili pomešane sa fiziološkim rastvorom. Pri prelazu na peroralnu ishranu, početi sa malim količinama suve hrane na primer slani keks, Graham-ov keks i dr. U slučajevima »jutarnjeg povraća nja«, najbolje je ovu hranu uzimati pre ustajanja. Kasnije preći na česte, količinski male obroke tečne hrane. Topli napici (čaj i čor
be od mesa i povrća) kao i hladni napici (čaj sa ledom i gazirane tečnosti i sokovi), podnose se dobro već u početku. Izbegavati mlake tečnosti i napitke. Uvek nastojati da se ishrana podesi prema tome šta bolesnik najradije jede.
2. Medikamentozno lečenje - ¦ Napomena: gravidnim ženama, za vreme kritične, rane faze razvoja fetusa, izbegavati davanje bilo kojih medikamenata osim ukoliko su neophodni. Ukoliko nauzea i povraćanje u trudnoći nisu jako izraženi i ne progrediraju, treba biti jako oprezan pri davanju medikamenata u navedene svrhe. Danas su u fazi ispitivanja mogući najraznovrsniji teratogeniefekti lekova.
(1) Sedativi - spazmolitici, mogu bitikorisni.
(2) Chlorpromazin hvdrochlorid (Thorazine) i promazin hvdrochlorid (Sparine), mogu se prema potrebi dati duboko intramu-skularno u dozi od 25 - 50 mg svakih 4 - 6 časova ili peroralno u dozi od 10 - 15 mg ta-kođe na svakih 4 - 6 časova.
(3) Prochloperazin (Compazine), u dozi od 5 mg 3 - 4 puta dnevno peroralno. Prema objavljenim saopštenjima, najbolji efekat se postiže ako se daje u vidu supozitorija, dva puta dnevno po 25 mg ili duboko' intramuskularno u glutealnu regiju, u dozi od 5 - 10 mg na svaka 3 - 4 časa (ne više od 40 mg u toku 24 časa).
(4) Triflupromazin (Vesprin), 5 - 10 mg intramuskularno ili 10 mg peroralno na sva kih 6 - 8 časova.
(5) Fluphenazin (Permitil, Prolixin), 1 - 3 mg LM. ili u istoj dozi peroralno.
(6) Perphenazin (Trilafon), 2 - 4 mg 4 puta dnevno.
(7) Trifiuoperazin (Stelazine), 1 - 2 mg dnevno.
3. Psihoterapija može da bude korisna ukoliko postoje izgledi da se radi o povraćanju na psihogenoj bazi. Ukoliko tegobe imaju hroničan karakter preporučuje se izolacija bolesnika. Ponekad je neophodna hospitalizacija. Treba nastojati ograničiti posete. Izbegavati neprijatne psihičke nadražaje kao Što su strani mirisi. Jekovi neprijatnog mirisa i ukusa, lavori za povraćanje ili drugi neprijatni predmeti i hrana koja se nepropisno priprema i servira. Bolesnika uključiti u program određenih terapijskih mera i time mu staviti do znanja da se nešto preduzima. Treba izbegavati »krute« i brutalne postupke. Pokušati ustanoviti psihički uzrok nauzee i povraćanja ali pri tome izbegavati i ne insistirati uporno na psihoterapiji za vreme akutne faze bolesti.
Izvor:mojlekar.com/gastroenterologija.asp
objavio/la
bety73 kategorija: |
(0) Komentara | email this post