Pa ovako...njeno ime je Natasa... I...otkad znam za sebe, ona je moja druga polovina :) Kada sam bila mala, vodila me je u vrtic, i iako sam bila zvrcak i umela da sednem na sred fontane i da vristim, volela me je (cak i pored takvih i slicnih ispada) :) Divila sam joj se sto je izlazila u grad i bila dobra u skoli. Zelela sam da idem sa njom svuda:) a verovali ili ne, ponekad mi je i uspevalo... E sada, postoji verovanje da ono sto izgubis, tek tada shvatis koliko volis i ne mozes bez toga... Iako je sada daleko( u Belgiji) , nisam je izgubila, ali sam shvatila koliko je volim... Najtezi trenuci su kada ne mogu da se snadjem, kada ne znam kako da se ponasam... A nje nema :( najteze mi je kad se cujemo...i ona odmah oseti da sam tuzna...ali onda resavamo zajedno probleme i sve je tada lakse... Tesko je kada dodje u Srbiju, i onda jednostavno mora da ode...a ja ne mogu tu nista :/  drago mi je sto ima divnog muza, i drago mi je sto se vole :) i sto je on uvek tu za nju:) i moram i njega da spomenem naravno...zove se Zarko i volim ga kao brata iako ponekad filozofira..ipak me je naucio nekim stvarima koje nisam znala i koje mi znace(iako sam pola zaboravila,ali nisam kriva,ipak je to mnogo informacija) :))) i tako...i divni su i kao mede dobrici su..moji andjeo cuvari!!!! :)