Hm...ne znam kako bih pocela :) Vesnu nikada nisam upoznala..i neki bi pomislili da sam poludela :) ali u mnogim situacijama, njoj se izjadam i posle je lakse...Pomogla mi je mnogo, i volim je zato sto je divna, i zato sto pored svega, pored svih njenih problema, ima vremena da me saslusa..(iako je to ponekad vrlo naporno) :D volim je zato sto je svestrana, zato sto voli da pomogne, zato sto ume da pravi ogrlice :)))
I najvise na svetu zelim joj da se oslobodi bolnice!!! I uverena sam da ce sve biti savrseno...samo za mrvicu...samo malcice da se strpimo (: hocu da uvek bude sigurna da sam tu za nju!:)  <3 btw i ona je moj andjeo cuvar (((:

E pa ovako (: Sanja i Dunja su moje najdivnije drugarice... dva potpuno razlicita sveta (: luda i blesava stvorenja.. Sanja je zaludjena Shakirom, posasavi kad se zaljubi, komunikativna je i veooooma duhovita, ume da me nasmeje u svakoj situaciji! Volim je zato sto ume da saslusa, da podeli savete... a Dunja...voli starke,tufnaste i prugaste stvari,lizalice..Zaludjena je za onim Jaroldom ili kako vec(Dunja izvini, nikad ne mogu da se setim :D) njena osobina koju volim jeste to sto crveni, u situcijama kad je zaljubljena, iznervirana,besna ili stidljiva...Za mene je to izraz iskrenosti :)  E sada, mislim da smo sve tri razlicite na svoj nacin, ali imamo zajednicke teme, zajednicka misljenja, interesovanja... Obozavam da pricam sa njima, imam poverenja u njih i iako se posvadjamo ponekad(to je uglavnom jer smo razlicite,jednostavno,pravo prijateljstvo ne moze bez poneke prepirke :)), mogu da se oslonim na njih! I nadam se da zbog skolovanja koje nam sledi, necemo se rastati :( to je sve (: i one su moji andjeo cuvari!(: <3

Pa ovako...njeno ime je Natasa... I...otkad znam za sebe, ona je moja druga polovina :) Kada sam bila mala, vodila me je u vrtic, i iako sam bila zvrcak i umela da sednem na sred fontane i da vristim, volela me je (cak i pored takvih i slicnih ispada) :) Divila sam joj se sto je izlazila u grad i bila dobra u skoli. Zelela sam da idem sa njom svuda:) a verovali ili ne, ponekad mi je i uspevalo... E sada, postoji verovanje da ono sto izgubis, tek tada shvatis koliko volis i ne mozes bez toga... Iako je sada daleko( u Belgiji) , nisam je izgubila, ali sam shvatila koliko je volim... Najtezi trenuci su kada ne mogu da se snadjem, kada ne znam kako da se ponasam... A nje nema :( najteze mi je kad se cujemo...i ona odmah oseti da sam tuzna...ali onda resavamo zajedno probleme i sve je tada lakse... Tesko je kada dodje u Srbiju, i onda jednostavno mora da ode...a ja ne mogu tu nista :/  drago mi je sto ima divnog muza, i drago mi je sto se vole :) i sto je on uvek tu za nju:) i moram i njega da spomenem naravno...zove se Zarko i volim ga kao brata iako ponekad filozofira..ipak me je naucio nekim stvarima koje nisam znala i koje mi znace(iako sam pola zaboravila,ali nisam kriva,ipak je to mnogo informacija) :))) i tako...i divni su i kao mede dobrici su..moji andjeo cuvari!!!! :)