Kad imaš komšiju idiota, to mož’ da bidne veoma zajebana stvar. A meni se posrećilo. Doselio se lik ispod mene pre godinu i par meseci, pa ni dobar dan, ni je*b*em vam mater, zaudario 45 dana adaptaciju stana, teškim čekićima, dletima, maljevima i ostalim inkvizitorskim spravama. Svaka subota u 07:00h pa drmanje i pomeranje pameti do 21-22:00h, a tako i nedeljom. Uvek vikendom, nikad radnim danom. Da se poludiš. Popucale nam sve cevi u kući, popucali zidovi, popadali svima plafoni... al’ bole njega, napreduje on. I onda, izda stan nekoj nesrećnici (nisam nju, časna reč...) i stanovala ona tu sve dok...

...jednog dana, izli joj se iz wc šolje kojekakav neukusni materijal, i preplavi kuću. Odoše redom: parketi, pločice, tepisi, nameštaj... Polude žena, pokupi ono što je preostalo, i – ode u istoriju umetnosti preživljavanja, u nepovrat. Par dana potom, evo komšije adaptera: „Da li biste da učestvujete sa 100 evra, bilja, vi i ja, da napravimo onu skretnicu od kanalizacije...?“ Aham, tu sam te čekao, ribo: „Može, komšo, čim Bilja i vi meni dodjete po 150 evra što sam pretresao krov, promenio crep i pukao 450 jevreja, a vi ni qurtzem makli...“ I ode on. Vidim, nije bio veseo. Nisam ni ja bio, kad sam sam pukao onu lovu.

A pre neki dan, dr. Borko i ja menjamo bojler, kad Borku zazvoni mobilni. Komšija od ispod: „Molim vas, odmah sklonite svoj auto ispred moje kapije, ja ovde živim!“ Klik. U, jbt!? Lik je zvao da pita čija je registracija, pa prvog vlasnika, pa drugog, pa došao do Borka i njegovog mobilnog. Kurčenje, na pomolu...

A danas, dolazim s posla, i očima svojim ne mogu da poverujem, pa odem i uzmem fotoaparat da ovekovečim ovu lepotu poroka: komša od ispod, podigao satelitsku antenu na moju terasu, total tv uperio u nebo, i bole njega. E pa, prike... ovaj si se put zahebo, i bezobrazno mi ušao u moj prostor u kom pada karam-bol. Noć je, a njega nema večeras kod kuće. Ili se krije... a ja polako rašrafljujem... Nego, ima li ko od bljogera zainteresovan, dajem upola cene, ganc nova satelitska antena?