uznemiravam javnos', vinklujem stvarnos' i štemujem nadgrobni spomenici kulture. https://www.blogoye.me/sabahudin/ sr Fri, 17 Jul 2026 17:42:06 +0200 BlogOye! Пока Земля еще вертится, пока еще ярок свет, Господи, дай же ты каждому, чего у него нет: мудрому дай голову, трусливому дай коня, дай счастливому денег... И не забудь про меня. Пока Земля еще вертится – Господи, твоя власть! – дай рвущемуся к власти навластвоваться всласть, дай передышку щедрому, хоть до исхода дня. Каину дай раскаяние... И не забудь про меня. Я знаю: ты все умеешь, я верую в мудрость твою, как верит солдат убитый, что он проживает в раю, как верит каждое ухо тихим речам твоим, как веруем и мы сами, не ведая, что творим! Господи мой Боже, зеленоглазый мой! Пока Земля еще вертится, и это ей странно самой, пока ей еще хватает времени и огня, дай же ты всем понемногу... И не забудь про меня.   Wed, 11 Jun 2008 23:12:00 +0200 https://www.blogoye.me/sabahudin/43497/   Fleš 4. (nastavak potresne priče o mom drugaru Moši) …arlaukanje s prozora naše komšinice puhačice na mene, ni krivog ni dužnog, nije prošlo nezapaženo. Ne potraja par minuta, još sam sedeo za montažnim stolom, s glavom zagnjurenom u ruke i smišljao kojim mukama da mučim blentavu puhačicu kad je nekako zafatim, kad pozvoni telefon. Moša: –Jel’… a? A…? –Šta je, bre Mošo, šta oćeš sad i ti…? –Mislimmm…? a? vikala? – složi on napokon dubokoumni zaključak na malopredjašnju ciku i vrisku. –Vikala, bre, čuo si i sam! A koji sam joj kurmoj pa ja kriv, da mi je znati? –Mmmm… daaaa. Zabijemo!? – skapiram njegov poziv na piće pa histerični smeh. –Dodjem! – i tresnem slušalicu. Jebote, trebalo je odmah da shvatim: Moša je nešto zasrao, a šta i kako, sad ću saznati. Upadnem sav ljut, prevrnut i prgav ko australijska ovca kod njega u knjigoveznicu, a on se presamitio, čuči onako krakat, drži se za stomak, valja se od smeha, vidim suze mu udarile na oči… Da ne smaram, jer teško je ispisati njegove rečenice, a ne zajebsti se, uglavnom, stvar je tekla ovako (sl. prevod, moj): Ona je, kao i obično, stajala uramljena u prozoru i pušila. I opet bez gornjeg dela “dresa”. A moj Moša, ne znajući lepši način da joj skrene pažnju na sebe, pokaza joj (tj. predloži) s obe ruke, onaj legendarni “nataknem te” doživljaj & ugodjaj. Mislim, seljački jeste do jaja, al šta od sirotog Moše očekivati; od njega, koji tri proste ne ume da spakuje u jednu iole složenu… I naravno, ona se njemu isplezi, a on joj dodatno pokaza još nešto (sa srednjim prstom…) te ona spiči s prozora unutra, valjda toliko ušokirana i istraumirana, da nije znala ni gde je, ni šta ju je očas snašlo. Kad je par minuta kasnije nekako smogla snage da mu se “revanšira”, pojavi se ponovo, ali na sasvim drugom prozoru, pa onako spiždjena promaši i prozor i “odgovornog urednika” iz naše Firme, i iskofršti se baš na mene. Eto. Ima ova potresna priča i nastavak – kako sam ja nju drpio na ulici, mesec dana kasnije, al nije za Blog. A i blam mi je. Može neko sinterneta i da me prepozna, jer… internet je Čudo!   Fleš 5. …al’ glupljeg ženskog stvora od Leticije možda u životu ne sretoh. Uslovno. Ako izostavimo prirodno zbunjenu prirodnu plavušu V.A. iz zelenog solitera, koja je bila “naša devojka”, a ujedno i Milijanova verenica, pa čak i malu Vericu D., kojoj smo pet dana uzastopno bacali gaće na luster, pa je uvek iznova uspevali da izvaramo da dodje “na žurku” s čvrstim obećanjem da joj, časna pionirska, “nećemo ništa”… Koji sad to “mi”, pita se Portos dok zakuvava jutarnju kafu, al ekser već zasigurno zna (namazaniji je…), pa ćemo kratko: mi – nekolicina pubertetlija iz zgrade, tzv. podupirača lokalnog kioska sa pivom, podizača magle, crepa i prašine, zapišavača vremena i lokalnih smarača klinki iz kraja… itd. A Leticija je onako baš – baš volela da ga popuši. Kad se ona baci i sobali na tu stvar, to je groktalo i ciktalo i coktalo, skvičalo i mljackalo ko šareno svinjče i brbljalo s punim ustima, tako da… je mene ekstra nerviralo. Al morao sam da trpim, zarad mira u kraju. Valjda je nedugo potom i nastala poznata rečenica: “Ćuti i puši!”. Ne znam kome je prvo popušila, ne sećam se, al sećam se samo da smo svi posle par dana bili dole izujedani, što je bilo zajebano kad treba da ga držiš u ruci dok zapišavaš parkirane automobile ispred zgrade… E, jebaga*, preterah s ovim postom po dužini, al ovaj mi je jubilarni, pa mi se oprašta. Zato nema ni sliku. Sledeći put: Šta sve ume da ispriča Leticija s punim ustima, a možda i o očekivanim prinosima kasnih useva i voća u 2008. godini… ko zna? Mon, 09 Jun 2008 07:22:00 +0200 https://www.blogoye.me/sabahudin/43410/     Fleš 3. …a prozori mog ofisa (visoki parter) gledali su na četvorospratnu stambenu zgradu, petnaestak metara udaljenu. Prozori Mošinog “kabineta” bili su malo podalje, al’ sa iste strane. A na prozoru trećeg sprata te dobrosusedske socijalističko zelene zgrade, svako malo bi se pojavila jedna lepuškasta crvenokosa, zrelo punoletna puhačica; uramila bi se tu na par minuta, ispušila cigar duvana, pa je onda narednih pola sata ne bi bilo. Ostala bi da leluja samo rumunsko zelena zavesa. Normalan čitalac, pa i normalan pisac ovog posta pretpostavio bi da  se crvenokosa puhačica pojavljivala uvek pristojno odevena, a ne polugola, ili bez gornjeg dela, ali u tom slučaju, ne bi bilo ni Moše, pa ni ove priče… Zanimljiva neka likuša, razmišljao sam, gledano odozdo, iz moje kancelarijsko mišje perspektive, posebno kad bi zavrljačila neugašen pikavac na naš crepom pokriveni krov. Ali, nikada mi na pamet ne bi palo da je zamolim da cilja malo više desno, u dvorište, ili na ulicu. Ćutao sam i gledao svoja grafička posla. I sve bi bilo komšijski mirno, radno i skoro idilično, da se jednog dana, ničim izazvana, crvenokosa sa trećeg ne pojavi na svom prozoru, pa potegnu baš u moj dvokrilni prozor nekom zgužvanom kutijom cigareta, mašući, učinilo mi se, baš meni… Šta sad, koji djavo? Otvorim prozor, nagnem se i pogledam levo, pa desno – nikog sem mene; pa gore…A crvenokosa mi pokazuje rukom, tj. onim levo – desnim pokretima šake tipa: šalabajzeru, “Dal’ normalan ti si?” –Komšinice, jel’ to vi meni nešto…? – ja, u istinskom čudu. –Tebi! Tebi, majmune, šta se praviš blesav? – napizdi se ona na mene. “Majmune", "blesav”? Ona, meni!!!? Pukoh. Uh, srce ti nejebem, uh nebeske ti njive neorane, pa slavski ti kolač i sveću… Skoči mi gornji, za njim i donji, soproštenjem pritisak, a kroz prozor ne mogu: visoko je, pašću na beton i poginuću namrtvo, a ulaz u zgradu naše firme gleda na sasvim drugu stranu i drugu ulicu i daleko je, a i da izletim i popnem joj se gore pa joj glavom razbijem vrata…   Dosta flešbekova za danas. U nastavku ove potresne priče o mom drugaru Moši večeras, ili sutra: Kako sam Leticiju učio da puši a da se ne umaže, a možda i o Emini, ko zna… zna možda, onaj matori Portos, što od starosti ne može da spava…? Taj zna i gde djavo krije Kršenicu…    :roll: Uhapsite Internet, tog Cijinog tajnog Dostavljača, uhapsite Bufalo Bila, Dejvi Kroketa i sve kauboje pedere, svirače bendža i kravoobljubivače!   Sun, 08 Jun 2008 06:12:00 +0200 https://www.blogoye.me/sabahudin/43357/       Tako mu je to: promiču kroz naše male, pokisle i usrane živote neki isto tako mali, usrani i pokisli ljudi. Zastanu, malo tu postanuju, a mnogi zauvek zamaknu – ko na Ušće, ko na Lešće. A ko u Bestragiju. Nekih se sećaš godinama, druge zaboraviš nabrzinu i nehotice, kao otac R.M. svog petogodišnjeg sina Petra, na Kalemegdanu, ono nedeljno popodne, jer se žešće zapričao sa nekim M...ćima iz Guševaca i… Tako i ja. Taman skockam da sam upamtio svu bitnu ekipu iz svog podužeg životnog opusa, a ono iznenada udare neki flešovi, pa ošamute neka naknadna prisećanja... Moša...!? Fleš 1. ...taj moj drug Moša, pkv knjigovezac i sekač hartije, gledano poizdalje pa malo sa strane, dejstvovao je kao oni nikad neodrasli dečaci sa grupne fotke osmog šest – visoki, trapavi, mršavi, tršavi, očiju na zejtinu... I čovek mu nikada ne bi godine pogodio – tipovanje se uglavnom svodilo na: tu negde, izmedju dvadest dve i trideset šest… A on je ubrzano grabio četres osmoj, a nikad stalna ženska, a nikad trezno popodne ili veče, i nikad obrijan, i nikad picnut i smontiran, sem vikendom, kad podjemo na pecanje, na kanal Revu. Nije mu baš išla srednja škola, pa na sreću ni zanat, ali se taj sitan nedostatak nije mogao nikako uočiti na poslu jer, kad Moša sedne, podboči se i složi svoju filozofsku facu u pozi Rodenovog Mislioca, samo su odabrani mogli razumeti pravu suštinu njegovog dubokoumog zaključka: “Jes’, majke mu ga skarabudžim!” To je bilo propraćeno jako dubokim uzdahom u kom je visila neka težina, aki i mučnina, a to je ujedno bila i najduža rečenica koju bi izgovorio. Sve ostale bile su daleko kraće, dublje, sažetije, sadržajnije i ubitačnije, ali dve najčešće behu: “Je’l?” (sa produženim e, i služila je za obraćanje...), pa onda ova: “Zabijemo?” (Da popijemo? – ova je bila veoma učestana, prim. prev.). A prozori mog ofisa... Kako je ovo ipak samo blog a ne roman na drini turšija, te niko neće imati ni volje da čita dugačke postove, kasnije ću se, u narednom postu, vratiti na meni jako bitnu, a potresnu priču o Moši, a sad ide... Fleš 2. (takodje mučan i potresan, skratiću). ...ejvala sam i ja kres’o u životu sve što bi na brz kres pristajalo, tako da me je danas ponekad od svega toga i blam, ali zalamalo mi se da u “punom obuhvatu” zagrabim i ponešto što vredi (i na oko i na kantar) kao što je bila Sanja S., top riba s nekih ondašnjih šarenih naslovnica, ali diskrecija mi nalaže, da pst., itd. itd... Situacija: divno, sunčano jutro posle burne noći, mi znojavi, njena gajba, njen (sav raskupusan) krevet, a materijal – zajednički... ležimo posle bogćegaznati kog orgazma, a ja ga ne vadim, žao mi, lepo mi... Ona nežno šara noktima po mojim ledjima i vešto se poigrava s palim “herojem” koji se sav rastopio u slatkim dubinama, a ja se razbrajam i presabiravam: ko je još od riba imao tako uvežbane mišiće da ga tako žvaće? Slajka? Ma da, i ona mala Ceca iz Učiteljskog, i... Odjednom, Sanja me zgrabi s obe šake, otvori širom one njene prelepe, ogromne plave oči, zagleda mi se u facu, i upita: –Jesi osetio? – i vidim, sva treperi u iščekivanju odgovora... –Jesam! – kažem ja pametno, misleći sve jednako o toj vaginalnoj gimnastičkoj umetnosti. –Koliko? – pita ona. –Šta koliko? – pitam ja, sad već prilično zbunjen. –Pa ljubav bre, jebote? –Čega osetio? A, to? Ma da... Bože, uzmi me, da me ne muče više ovi fleš bekovi, a ja ću ti se nekako već, odužiti... časna komunistička. Titova!   Dosta za danas. Što bi rekao moj drug Portos, sledeći put više o partizanima i igmanskom maršu, a možda i o Emini  bog zna...     Fri, 06 Jun 2008 13:22:00 +0200 https://www.blogoye.me/sabahudin/43225/ nešto se večeras kontam, kad sam ja imao 36 godina, devojke iz ruzveltove i okoline su bile veoma živahne, a meni bio slab protok imuniteta na živahne. a tamo, kod groblja, tramvaji su jednako pičili preko onog mosta, danju i noću, a piče i danas. i drmaju krevete koji škripe, naročito noću... bar onda su drmali... zapravo, zahebana je to situacija kad si meka srca, a sve ti ostalo tvrdo, i da ne davim... podjemo mala tanja i ja kod maje žuraje, njene drugarice, jedno veče nekim poslom, ne sećam se kakvim. a i nebitno. za ovu priču bitno je reći da je maja žuraja imala 22, što će reći 14 godina mladja od mene. i imala je šargarepa crvenu, kraku kosu, i lepe plave okice, i sve dole - aman potaman, a i gore, jeah, strmopizd. i tako; zavukosmo se u njeno sobče, i ne potraja ni po sata, al blentave li klinke i napasnice, videh da to mora da se odradi, čim pre, i da se zapali u novobeogradsku maglu. a tanja me sve vreme gazila ispod stola, štipala i davala očima neke znake i simbole, mislim se... pali bre, tanja, ček samo da pojem pile, poslen ću. i tako je i bilo. e, sad... čak ni sama maja žuraja nije toliko bitna za ovu Ispovest, koliko njena gospodja mama, koja je ujutro diskretno pokucala na vrata sobčeta i tiho rekla „kaficaaaa!“ aaaa...uh, jbt...!? a ta gospodja mama, baš ko za onu stvar, bila je tačno 14 godina starija od mene, što sam rekreativno saznao ali... znam: saće SRNA oma da kaže kako lažem, gazim levom i razmazujem, al bašme briga, ovo je haiku ispovest, nov stil - mamaizam...   pu, jbt. jošmalo će i 03 posle ponoći, sutra ću nastavim. pa će okačim slike, pa će vidimo ko to tamo peva.:) Wed, 04 Jun 2008 02:31:00 +0200 https://www.blogoye.me/sabahudin/43120/ zbog pojave krpelja... Tue, 03 Jun 2008 01:53:00 +0200 https://www.blogoye.me/sabahudin/43076/ Post radi posta... Dakle, vako: ovo je Sladja  poštarka iz one stuckane i sprckane poštice na medaku III (nedaleko od skayeve i webmanove zgrade). sladja, a oma ispod mene... Ona radi isključivo na upisu Dinkićevih Besplatnih Deonica (u daljem textu DBD), pa ako neko (exeru, portose, u šta gledaš...!?) još nije upisao navedene DBD, neka požuri, jer sladja postaje neurozna. zbog vrućine... i zbog crkavanja njenog Air MAX ventilatora. bre.   aham!? ako se do večeras ovde dole ne otvori i mala sličica sa vespom, idem da subijem...     <a rel="thumbnail" href="http://img66.imageshack.us/img66/5386/postabreye4.jpg"><img src='http://img66.imageshack.us/img66/5386/postabreye4.th.jpg' border='0'/></a> Fri, 30 May 2008 10:16:00 +0200 https://www.blogoye.me/sabahudin/42895/ ...eh, Dadov, eh... puste osamdesete! :( Mon, 26 May 2008 11:11:00 +0200 https://www.blogoye.me/sabahudin/42678/     Sam vam pričo o onoj trešnji na uglu Bregalničke i neznamkoje, što ima visoko deblo pa je niko ne može sa zemlje da dohvati, a svima iz ulice blam da dovlače tolike merdevine, pa da brste? Ma jesam, pričo sam, sećam se da je tečin mali bio zainteresovan da brstimo, samo ne znam kako da’s popnemo... Slikato u petak kadsam išo s’posla... Vreme je!     Malopre mi na teveju na evrovisionu ljulja mala iz Armenije, pa kad me šlog nije strefio ovako smaknutog... a sad mulja ova Ukrajinka, jbt*, kako da kucam post, jesvido crnjane crni tečin... kako to zanosno...!*“#$ (nastavak) A na placu do moje kuće crna Leposava oštenila petoro il’ šestoro, neznam nija, nikako dagi povatam i izbrojim, jer kadse slikaju vazda neko zbriše iz scene. Nikako da utrefim pun Performans... a lepi su ki Upis! Narode, nosi i spašavaj ove male slatke živuljke, odneće ji Šinteri! Greota, jelda? Adresa od kučići samo na PePe. Aiiii, ljudi, ajme poljakinje, moš s’njom d’omlatiš beton! bem ti *eurovision... i otpeva i jelena tomašević, onako baš baš, i bi veliki vatromet nad beogradom...   da glasam Armeniju ili Ukrajinku?    Sat, 24 May 2008 06:48:00 +0200 https://www.blogoye.me/sabahudin/42609/ ekser lol slika slušaj... ma jebi ga, lud i naivan i ne tako mlad... al ima onaj P****, čudak neki, i počela spika o svemircima i ***,  i ja i onaj ******** i tu je pod nekim nazivom, udarili u zajebanciju. i eto ti P****** urednika i mene upozorava i odmah obriše... e jebm li ti milu mater, mislim se, nedoje*b*ani kretenu, koga ćeš ti brisati, i ja odmah na net! i udarim o mističnim teladima, kravama, prascima, i tako to, kako se to hrani, kolje, timari i slično... i kažem *** i ostalim i ono kao nije njihov posao. urednik, ovo ono. ma koji urednik, jebo ga pas u dupe!? i drži ne daj... ja se kačim i oni mene i odo ja. žao mi je ***, ne znam što mu bi - kao ja sam kao uvrijeđen. halo, nije u redu da me se briše. ma imaš ti pravo, oupalile se neki komadi na mene, pa panika... druga liga buraz, niti oni šta je*bu a niti bacaju desanku... eto to ti je tako bilo. i ovo ti je istina, a ostalo su ti njihova izvlačenja. bye Tue, 20 May 2008 23:38:00 +0200 https://www.blogoye.me/sabahudin/42369/