Zapeva mi mobilni sinoć i stiže sms: Pozdravlja te Džafer, od Safeta brat, udarnika Ibre sin, što hefta Fadilu – drugar’cu od Suade koja živi ispod Nedžada – Zijovog ortaka, onog što drži radnju sa malim Samirom koji je uz’o golfa (zelenog keca, onaj s felgama) od pokojnog Fikreta što je sa starim Muharemom onomad šverc’o cigare. I kaže da te ne zna. (kraj SMS-a) potpis: Chika Qure

Prava tema ovog posta nije taj sms, već Suada, Fadil’na drugar’ca, koja mi kasno noćas pokuca na vrata da pita imam li kilo eksera colaraca na zajam, treba joj nazor, za nekakvo jutarnje zakivanje. Pa smo se zavalili, malo pijuckali kafu, seirili i pretresali unutrašnje – političku situaciju, slušali hašku cirkuzaniju i natezali se oko situacije sa Abhazijom i Južnom Osetijom, što se (valjda) vidi i na slici...