...i čekam Ortakinju da donese onu svoju stvar da je fotkamo za katalog. A napolju lep, bistar, plav i sunčan dan, ko stvoren za poveću dženazu, a ja sedim ovde, u rupi i džedžim za prc-om, ko rastkova bubašvaba. I Duda sa mnom džedži i nervira se: stalno je il’ pojede pas il’ ubije deda onom usranom motkom, pa se toliko iznervirala, da evo, već treći put doručkuje. A lepo joj govorim da predje na Tetrayu, tamo nema onaj čobanski ker. A da mrči ovce, to može svako...

Kad sam dolazio na šljaku, situacija: ispred svog salona, iznela dve stolice i stočić Jelena frizerka, pijucka kaficu s onom malom mršavicom do nje, što joj je sve po 95 din., i zajebava mene: „sad li se dolazi na posao, savetniče, a? pola deset, je...?“ U jes’, mislim se, a i ti mi se sve ubi od posla, tj. od kafenisanja, vid’ kolko ti je dupe. Mislim, al’ ne kažem ništa da ne kvarim dan, a lepo vidim: bulevarom piče li piče hiljade nesredjenih, neočešljanih, neošišanih i neobrijanih... muškaraca, a naročito žena. Žena s brkovima a la fbiana...

A kad je već o ženama reč, sinoć nadjoh na internetu ekserovu veksi, koja je padobranom pala direktno na sajam automobila, pravo mojoj kineskinji u krilo...

Bolje da sam sinoć išao s Vasom u Kragujevac, bar bih imao lepe slike sa anagamine promocije i imao o čemi da pišem i kačim kačim fotke. Ovako, tja...