...i čekam Ortakinju da donese onu svoju stvar da je fotkamo za katalog. A napolju lep, bistar, plav i sunčan dan, ko stvoren za poveću dženazu, a ja sedim ovde, u rupi i džedžim za prc-om, ko rastkova bubašvaba. I Duda sa mnom džedži i nervira se: stalno je il’ pojede pas il’ ubije deda onom usranom motkom, pa se toliko iznervirala, da evo, već treći put doručkuje. A lepo joj govorim da predje na Tetrayu, tamo nema onaj čobanski ker. A da mrči ovce, to može svako...

Kad sam dolazio na šljaku, situacija: ispred svog salona, iznela dve stolice i stočić Jelena frizerka, pijucka kaficu s onom malom mršavicom do nje, što joj je sve po 95 din., i zajebava mene: „sad li se dolazi na posao, savetniče, a? pola deset, je...?“ U jes’, mislim se, a i ti mi se sve ubi od posla, tj. od kafenisanja, vid’ kolko ti je dupe. Mislim, al’ ne kažem ništa da ne kvarim dan, a lepo vidim: bulevarom piče li piče hiljade nesredjenih, neočešljanih, neošišanih i neobrijanih... muškaraca, a naročito žena. Žena s brkovima a la fbiana...

A kad je već o ženama reč, sinoć nadjoh na internetu ekserovu veksi, koja je padobranom pala direktno na sajam automobila, pravo mojoj kineskinji u krilo...

Bolje da sam sinoć išao s Vasom u Kragujevac, bar bih imao lepe slike sa anagamine promocije i imao o čemi da pišem i kačim kačim fotke. Ovako, tja...

Ima tako nekih dana kad je bolje ujutro ostati u krevetu, pokriti se ćebetom po glavi i ni za živu glavu ne kretati niti na posao, pa čak ni preko sokaka, kod čika Grbe po Coca-Colu, Fast pljuge, i sl.... Pola osam jutros, ja sušim periku pred polazak na šljaku, kad, ding-dong, stigao vam je sms: Tata, jel bi mogao danas da mi daš 500 dindži, izgubila sam drugarici knjigu iz srpskog, pa moram da joj kupim. dobila danas keca zbog toga. (starija ćera, iz škole, kraj sms-a). Odgovorim: Da. Ali ti zaista pod hitno moraš kod psihologa, ovo već počinje i mene da brine. (kraj toplog zabrinutog očinskog odgovora). Aj’ što sam joj tu knjigu kupio na početku školske godine, pa je istu izgubila, al što izgubi i tudju? E, to je već za medačko padinsko Urlikanje 5. deo. Aj’ što me je i juče ujutro izvaćarila za 500 dindži za malo kozmetike al da ne znaju mama i mladja sestra, pa što i danas? Ok, šta je tu je, pomislim: kad sam mogao mladjoj ćeri juče duplatim kredit za mobilni al da ne znaju mama i starija sestra, onda jbg... kud ide june, nek ide i uže... Ostavim lovu pod asurom, i poluosušen, trknem na brzaka da pazarim sitne – hitne potrepštine u drakstorčetu: leba Sava po kile, brijač duplex, CARNEX parizer s povrćem, tunjevinu, Dobro jutro za mazanje, majonez, jednu Kravicu od litar, 10 jaja (od 109 din.), 2 kutije Fasta meni i jednu kutiju Lucky-ja Bisi. Kesa velika, 5 din. Svega: 891,25 din. Plus ćerki 500, plus dve karte za prevoz (onamo – ovamo) jednako je 1.500 kinti, manje više.

Uznem plajvaz: 1500 din. puta 31 dan u mesecu samo za start, jednako je 46.500 din. neto. Za ništa, ili – ni za šta. Pu, jbt, pa nisam ja Boris T. pa da mi je samo jedna (...predizborna, za biračko telo i tzv. medije) plata 148 ’iljada bre, ja sam samo bedni grafički dizajner Odeljenja pripreme za štampu! Alo bre, Borise? Mladjane? Veljo, Vojislave, Tomo, Ivice i Marice? Jelašiću? Jel vi bre, znate da je prosečna beogradska plata jedva pretukla 30 i nešto iljada, al’ samo kad bi se zajebavali? A kamo su tu komunikalije (što rekla baba Stana) pa struja, pa šećer i ulje, pasulj i sarma, pa odeća, obuća i kulturološke, da ne kažem higijenske potrepštine? A porez? A? Ma da, bole vas... Spakujem se i odem na posao. A tamo, onaj ker od Miroslava nije došao po ono što smo mu smontirali Duda i ja, pa smo i tu ostali kratki neto 1.500 din. Meni R.S. nije došao po pripremu gotove knjige, pa sam i tu lično ostao kratak za 6.000 din. Jebiga, počelo proleće, dani postali sve duži, a primanja sve kraća.

I šta bih ja ovako ništavan i isparen, da mi do malopre ovde nije sedela Razumenka, pušila, jadala se kako je bole njene pušačke noge, pa onda na malu platu, skup benzin, najskuplji gas, očajan saobraćaj u Beogradu... što se vidi i na slici, nadam se? Jbg. predug post. Sledeći put o karakondžulama, baucima, vampirima i ostalim zgodama u Srba.

vjetar duva, šljive otpadaju,

trule šljive muve spopadaju.

krmci jedu, da ne propadaju,

tvoje mi se oči dopadaju.

tvoje oči, k'o farovi fiće

ti si moje omiljeno biće

sunce je raspizdilo svoje zrake

vrapci se deru k'o konji

mene piči depresija

u duši mi opsesija

jeb*o mater, ako te ne volim!

a sada, dugo najavljivani poster

žene u crnom

 ps. pesmu sam dobio jutros, mailom... elda je lepa?

Meni se u real lifeu ne dogadja ama baš ništa bitno i značajno, pa se pitam često, koji će meni uopšte blog? Nisam zaljubljen, ni srećno ni nesrećno, ne izlazim redovno ni na ispite, nemam frke ni na poslu, čak – nemam ni posla, pa tako ni platu, ni regres, ni markicu... totalna Ustanova broj 2. Zato spavam, i po nekoliko puta dnevno; po sat-dva, kad god ugrabim priliku, a grabim... A kad spavam, onda sanjam Julijanu, moju biv. verenicu... kako šeta gola po mojoj gajbi, a ja onda dobijam nervne slomove da će naići Bisa i napraviti mi neko malo životno uzbudjenje, s mogućim tragičnim ishodom. Jer, Bisa nikako ne miriše Julijanu, iz samo njoj znanih razloga, a ja mislim da je to zbog noktiju. Bisa svoje turpija do kraja, a Julijana svoje pušta, boli je uvo, ne pere ona sudove. Pere joj ih ujak. Dokoni penzos.

A opet, mnogo je zajebano to kad ti je žena plava, a verenica crna, a crne i duge dlake svuda po kupatilu... mislim: strašno, brate... a juče na buvljaku ne pronadjoh baš onakve virble da zamenim ove izlizane. A i kazanče mi odavno curi, i njemu istekla garancija, ma – teško rumunsko sranje. A pepeo svuda po kupatilu...

 
Izvinjavam se što je kupatilo malo u neredu, srediće to Bisa kad se vrati sa Novog Beograda, od sestre... otišla je da nam donese nešto za klopu. Sredio bih ga ja, al moram pod hitno da spavam. Imam i sutra silu obaveza...

Kad mogu poglavica i ekser, a što ne bih mogao i ja, mladjahni sabahudin, da se samookačim na naslovnu stranu neke žešće šarene novine? Pa tako, eto i mene na naslovnoj, iako je fotka stara tri godine, a noviju nemam pri ruci...

E sad, nisam vam nikad pričao o mojoj novoj kolezinici Draginji, koja mi svakog dana, tačno u 11,oo ha dodje i popuši? Nisam? Naravno, krio sam je od vas, znam kakvi ste brezobrazni i nasrtljivi, video sam ja vaše munjevite, a ničim izazvane napade na Bilju espeesovku, moju Kineskinju i ekserovu Micu, a zamalo pa i na moju Ortakinju...

I tako, skuvam ja Draginji kafu, malo čavrljamo, malo ovo ono, a posle me ona redovno pita:

-Jesam li se sva od kafe...?

-Ma jok, bre, samo si sva uzjebana od pušenja...

I onda ona obliže usne, što je evidentno i na fotki... a dan lep, sunčan i svetao, posla preko glave, u tri pi*z*de materine. Seljačke. Al’ sve mi to odradimo pedantno i na vreme, čak i uz pušenje...

ps. Najverovatnije ću se opasno skinuti sa neta na neko vreme, jer počeo sam da sanjam blogerke! Ovo je, valjda, vrhunac kulminacije! Kraj... Sanjam ja jutros, kao: budim se u krevetu jedne blogerke (namerno nick neću navoditi) i vidim, nepoznata mi i soba i sve to (ovo mi se u mladosti mnogo puta dešavalo...) ali sada...? Pogledam, i vidim nju kako veselo pevuši i nešto posprema po gajbi. A ja zaprepašten, načisto. Otkud pa ja tu, otkud baš s njom? I gde su mi gaće, je*b*ote?

Pa se, onako istraumiran, popridignem da je priupitam za svoje rodjene gaće, ali TE blogerke tog momenta nema, a umesto nje, pojavljuje se fbiana!!! I ona nešto pevuši... Alo, bre, fbiana, upomoć – otkud ja ovde, oću kući!? Neće da može, kaže fbiana, čak su ti i farmerke oprane, moraćeš da sačekaš da se osuše. Jao. Je*b*emti internet i blog, i ko ga izmisli! Odo’ nesrećnik, odok, na neodredjeno vreme!

Cute blonde pornstar Hannah Harper is amazed to see that her boyfriend is very turned on. She plays with his cock while sucking and teasing it getting very excited as we can see from her nipples. This hot blonde likes to feel her boyfriend penis in her ass and gets a strong analsex fuck. She finishes him oraly the act ending with cumshot loads on her face.

Naravno da je ovaj uvod samo tobože, i poradi čitanosti, a pravi razlog posta je čisto da se ne zaboravi: u četvrtak (prekjuče) mi je bila moja draga Ortakinja u ofisu, posle 2 meseca nejavljanja i nedolaženja, a svratila je da me zove na užičku slaninu, pršut, rakiju i zalatiborski sir. Sve je to donela otud, i naradila se tamo samo tako, kaže: slika, grafika, torbica, kaiševa i tapiserija. Naravno da ću da svratim, al’ vidi kišu...?

Jedina svetla tačka današnjeg dana su mi Ekserovi postovi, kao i trenutno vodjstvo Crvene zvezde nad Partizanom od 2-1.

Al’ tek će drugo poluvreme...

Attačmenat: Ortakinja u mom ofisu. Duda je, naravno, drugarski malo „izašla“ da ne bude tu, al vidi se njen PC, njeno cvetje, kao i oba štampača. Eto... Ja vama, a vi nikom o ovom, to je naša slatka mala tajna...