Sto je najgore umro je ko zna kad,  ali su ga pronasli tek prekjuce , jer se vise nije moglo prolaziti od smrada koji je izbijao kroz  vrata . Prvo su dosli iz Stambenog ... kucali ....kucali .... onda otkljucali , zvali policiju...dodjose kola hitne i odnesose ga.

Prije tri godine me tako uplasio.... Sjedila sam na balkonu i iz njegovog stana se cuo hropac .U pocetku tih , samo blago krkljaknje , a onda sve jace i jace . On krklja , ja ne disem . Znala sam da zivi sam , znala sam i kakvi su, da ne vole da im se kuca na vrata, ali opet ... sidjoh i zakucah...da pomognem .. da vidim.. Nije otvorio , ali kada sam se popela u stan i izasla na balkon krkljanje se vise nije culo. Pretpostavila sam da je pomislio da sam  mu se  dosla na vrata zaliti da je preglasan. Udjoh u kupatilo i ...culo se ...tiho ..njegovo kasljanje ...krkljanje ....tisina .....kasljanje...hropac...tisina .Ponavljalo se to jos nekoliko puta u toku ovih par godina , ali valjda sam se bila navikla .. nije me  plasilo . A i da jeste moja pomoc nije bila potrebna, on se sasvim odlicno izgleda snalazio sam.

Juce je dosla aukcijska kuca i pokupila njegov namjestaj . Slike sam vidjela  bacene u reciklazni kontejner za papir kada sam bacala stare reklame , a garderoba je pretpostavljam zavrsila u  kontejneru za zemlje Treceg svijeta . Nakon toga firma za ciscenje je sve fino dezinfikovala , ocistila i uglancala. Poneko  bi prosao pored sirom otvorenih vrata i zgadjeno zacepljavao nos. Juce sam trcala natrag  kao luda i kopala po onom kontejneru . Uzela sam jednu ..On...na njemu siva tanka kosulja i pantalone ...Ruke prekrstene na grudima , kosa gusta pada mu preko usiju ...i osmijeh ...sirok ...zadovoljan ...

Pobogu ...kako se zvao  ???