ima jedan bulevar u mom rodnom gradu b., skr.: bul. kralja a. e, tujsmo: jeboi njin kralj a. sasve svojom svitom, onom svojom seljačko-kraljevskom kitom! jer, preko pola veka tabanam ponjem’ i otkadsebe, onće zame ostati - bulevar revolucije. al’ jebo i revoluciju, nije ni to tema posta, negoje tema - poezija sergeja jesenjina, sosvrtom na samo jednu, a meni veoma dragu pesmu beznaslova, koja ide vako: „Sve što živi ožiljak (svoj) ima, od detinjstva, poseban, rân. Da nisam pesnik, ja među svima bio bih hulja il’ lopov znan.“ (itd.)

godinama tražim nekog komje maternji jezik ruski, damije pročita na ruskom, daje oslušnem i doživim onako kakojuje svojevremeno sergej j. izduše (i srca svog slomljenog) iznedrio, al’ – nema! niko nezna ruski, a ono malo svetine štoje nekad i učilo ruski, sapletese i razlupeta već na prvoj strofi. pa... nemož’to svako, padaga jebeš.

e sad... ima natom mom revolucionarnom bulevaru jedan mali, ali lepo skockan, novootvoreni restoran sbrzom (ruskom) hranom. ja tu up’o slučajno nedavno i izmomenta svatio dasu obe devojke koje tu rade – ruskinje! dobar dan, dobar dan. želite ruske piroške ssirom? jok, želim jesenjina. pažaluista? nisam gladan, nisam gladan... i danedužim priču, ona mlađa, ona splavim očima, obećami daćemije pročita kako dolikuje, samo dajojje donesem, il’ celu knjigu, neznaje napamet iljese neseća. i bi tako.

i konačno, jutros: dobar dan, dobar dan... (i gledam – starija je tu, a ona mlađa, štomije obećala čitanje, ocutna) ...svežije piroški? ma jok, jasamvam onaj sjesenjinom, akose sećate. ah, vi... pažaluista, jesli vi tagda skazali majakovskava? ja, majakovskog? jok! nevolem ni majakovskog ni njegov oblak u bermudama, rekosam – jesenjina. jesenjina volem. i rekosam (tagda) vako: vsjo živoje asobaj metoj otmječajetsja srannih por... (itd).

i, daskratim priču i nesporazum, zveknem iznebuha: OŠ’DA PUŠIŠ!? zbunilase, pocrvenela, oborila glavu pa kaže – možet! i izađemo u prvi haustor, ja za moj meki Fast, ona za svoj tvrdi VICEROY i izduvamo snogu po tri cigare, sveusput  olajavajući ovu današnju omladinu što u svojoj dvaj’sdrugoj nepročita ni tri cele knjige, nego vascelidan bleju po interneti, kafići, drogirause, piju, biju, vozu hameri a neradu ništa... i tobi, u najkraćem, bilo to.