sačuvajnas bože grešnih misli... https://www.blogoye.me/qurajber/ sr Fri, 17 Jul 2026 15:03:54 +0200 BlogOye!   ima jedan bulevar u mom rodnom gradu b., skr.: bul. kralja a. e, tujsmo: jeboi njin kralj a. sasve svojom svitom, onom svojom seljačko-kraljevskom kitom! jer, preko pola veka tabanam ponjem’ i otkadsebe, onće zame ostati - bulevar revolucije. al’ jebo i revoluciju, nije ni to tema posta, negoje tema - poezija sergeja jesenjina, sosvrtom na samo jednu, a meni veoma dragu pesmu beznaslova, koja ide vako: „Sve što živi ožiljak (svoj) ima, od detinjstva, poseban, rân. Da nisam pesnik, ja među svima bio bih hulja il’ lopov znan.“ (itd.) godinama tražim nekog komje maternji jezik ruski, damije pročita na ruskom, daje oslušnem i doživim onako kakojuje svojevremeno sergej j. izduše (i srca svog slomljenog) iznedrio, al’ – nema! niko nezna ruski, a ono malo svetine štoje nekad i učilo ruski, sapletese i razlupeta već na prvoj strofi. pa... nemož’to svako, padaga jebeš. e sad... ima natom mom revolucionarnom bulevaru jedan mali, ali lepo skockan, novootvoreni restoran sbrzom (ruskom) hranom. ja tu up’o slučajno nedavno i izmomenta svatio dasu obe devojke koje tu rade – ruskinje! dobar dan, dobar dan. želite ruske piroške ssirom? jok, želim jesenjina. pažaluista? nisam gladan, nisam gladan... i danedužim priču, ona mlađa, ona splavim očima, obećami daćemije pročita kako dolikuje, samo dajojje donesem, il’ celu knjigu, neznaje napamet iljese neseća. i bi tako. i konačno, jutros: dobar dan, dobar dan... (i gledam – starija je tu, a ona mlađa, štomije obećala čitanje, ocutna) ...svežije piroški? ma jok, jasamvam onaj sjesenjinom, akose sećate. ah, vi... pažaluista, jesli vi tagda skazali majakovskava? ja, majakovskog? jok! nevolem ni majakovskog ni njegov oblak u bermudama, rekosam – jesenjina. jesenjina volem. i rekosam (tagda) vako: vsjo živoje asobaj metoj otmječajetsja srannih por... (itd). i, daskratim priču i nesporazum, zveknem iznebuha: OŠ’DA PUŠIŠ!? zbunilase, pocrvenela, oborila glavu pa kaže – možet! i izađemo u prvi haustor, ja za moj meki Fast, ona za svoj tvrdi VICEROY i izduvamo snogu po tri cigare, sveusput  olajavajući ovu današnju omladinu što u svojoj dvaj’sdrugoj nepročita ni tri cele knjige, nego vascelidan bleju po interneti, kafići, drogirause, piju, biju, vozu hameri a neradu ništa... i tobi, u najkraćem, bilo to. Thu, 08 Jul 2010 16:52:00 +0200 https://www.blogoye.me/qurajber/79250/ Tue, 06 Jul 2010 16:10:00 +0200 https://www.blogoye.me/qurajber/79212/ Jeb'ga... :( Wed, 30 Jun 2010 14:15:00 +0200 https://www.blogoye.me/qurajber/79060/ “Eh, što nemogu d’umrem na bar tri meseca, dase slatko odmorim…” - govorioje moj bivši paša, kadgodbimu otežale čak i prazne molerske kofe, a životse sveo na sivu fazu, četvrt kile praznog bureka i gužvanje novina pred odlazak u WC. Nešto sličnomise dešava sada, neka prezasićenost poslom, ljudima oko sebe, bližim i daljim okruženjem, pravdom i nepravdom… pa ponekad zažalim što ne umreh tamo neke sedamdes’osme… joj, štobi sad im’o lepu sliku na mermeru, jednom u po’ godine cveće, a stari prijatelji bi, kadmese sete, govorili: “…a bioje stvarno qul lik…” Mis’m, stvarno. Trebaloje davno d’umrem, pa da nikad ne saznam kako je moj sadašnji kolega, drug B., biv. precednik Saveta, sa srednje sirotinjskom platom gimnazijalca, još osamdeseti’ kupio pa opremio stan svojoj prvoj švalerkci… dajoj ime nepominjemo… a onda, potkraj devedeseti’ i drugoj. Pa kakoje isti taj mučenik, nedugo nakon ove nesrećne Oktobarske Revolucije kupio sinu osrednju Firmicu, opremioje smodernim mašinama… da deca nadgledaju, jer oće ovi današnji radnici i d’ukradu od smukom stečene Imovine, a na kraju, das’ poulice deca nesmucaju i nesedu zgolo dupe na ladan beton, dok duvaju trave… Inače, danapomenem: niko, ali baš NIKO nezna nikoga (ko zna bar nekoga…) koj’e bar jednom u svom izrajcanom životu, video druga B. d’ulazi u bilo koju zgradu fakulteta, i bilokojim Povodom il’ Poslom... I, tusmo. Dođemi drug B. u ofis pre tri dana, sede značajno kraj mene, izvadi iz torbe pa sponosom otvori neki (trula višnja) Diplomski rad, a na koricama njegovo ime, szlatotiskom. Univerzitet taj i taj, fakultet taj i taj, pa: drug Kandidat B. diplomiro (sšesetjednom godinom i 24 meseca starosti), takoreći u pemzionerskom cvetu studen’ske mladosti… Gedam one korice, ošacujem tul, riknu, povez, i kažemmu “solidno odrađeno, jel’ bio skup povez?” a on meni “ma jok, bre, samo pestokinti po komadu, imaš tu, oma na C.Krstu, radnja od onog Misinog kuma…” Aham, mislimse, ček’ danapunim sedamdesetdve, paću iztaka da magistriram, valjaćemi ta “titula” dok budem zavijo muda u krpe, a kožurom briso prašinu stelevizora. Pu’ dalekobilo! Toliko O poštenju, očekivanim prinosima kasnih useva i voća, a sl. put raportiraću o Jarim i Strnim žitima i kakosam sedamdes’prve, mortus pijan, cele noći vozio na Biciklu neku zgodnjikavu kelnericu iz bosne u… Il’ nijo bilo Biciklo, nesećamse više… Sun, 20 Jun 2010 01:08:00 +0200 https://www.blogoye.me/qurajber/78845/ uuuuuu....jbt*.... pa nabij** vas na Qur*** i **zdavamaterinaseljačka ikovas odovaca odvoji i skupi na gomilu, goveda jedna neotimarena! :evil: :evil: :evil: mrč natrag, u svoje planine pa cepajte Drva! :evil: I to bi (u najkraćem) bilo TO. Tue, 15 Jun 2010 15:19:00 +0200 https://www.blogoye.me/qurajber/78733/   Otom daje Miladinka naprasno, al’ iz samonjoj znani' razloga, promptno (obrati pažnju nataj važan strani reč!) prestala dadaje svom mužu Miladinu, najprese uselu pomalo šuškalo, potom govorkalo, inapokon, govorilo i javno – među prijateljima i komšijama, kod crkve, ukafani kod Rajka, među dokoličarima pred zadrugom, međ’ ženama ušoru... išire idalje.... A siroma’ Miladinse samo jednom, ali u najstr.pov., otom požalio svom daleko starijem komšiji Dobrivoju, a (ispaloje) bolje daje lično stao naraskršće i izjadose selu nasavglas, sve pritom udarajući izsve snage uDoboš. Sad, štajetuje, okreni – obrni, Miladinasu obešenog skinuli skruške u sam jedan cik zore. I sa’ranaje bila velika, i tugaje bila velika, jer nema kuće uselu Š. kojojse četeresgodišnji Miladin nije našao u nevolji, ai Inače. Miladinkaje zapomagala nasav glas čupajući kose i udarajući glavom osanduk, triputse rušila do Groblja, al’ dockan, bajo moj. Jedini izsela koji nijebio prisutan na sa’rani, bioje stari Dobrivoje. Boliogazub...     *     *     *   -Dobrila... jel’si zaspala? -Jesam, Dobrivoje... štasad oš’ viš kolkoje sati? -Ček’ dav’dim: deset i... dvajspet. Ali, Dobriiilaaa... -Ćut’tu, Dobrivoje, i spavaj! Ustajem u tri, poradi krava.   -Dobrila!? -Aman, Dobrivoje, pa štaje sad? -Slušaj ’vamo, Dobrila! Noćas, tačno u pet do nula-nula, dame probudiš. -Ma... Dobrivoje, pobogu, p’jansi, pust’me da spa... -Dobrila!? -Jel’ti to treba tačno u ponoć, Dobrivoje? I što...? -Jes’, u ponoć. Vešamse.   -Dobrivoje!? -A...? -A daseti ovešaš u tri, kadja moram kod krava, ionako ustaj... -Nemože! U pet do nula-nula ili... -Jed’ govana, Dobrivoje, pase sit na’rani! Spavaj tu, i nemoj dasi zucno više... p’jana budalčino! -Dobro, ondakse taj čin odlaže za neki drugiput, al tisi kriva.   Napomena: autorse izvinjava štoje post oteg’o ko pijanpizdu, pa devastirane sise i sa’rana grbavca nisu mogli d’uđu u isti, paćemo otom nekom boljom Prilikom.. fala narazumevanje. Thu, 10 Jun 2010 17:04:00 +0200 https://www.blogoye.me/qurajber/78637/   Kasam ja bio mali (jedno pe’šes’ godina) biosam opasno vešt Lovac na kućne muve grackog, ali i seoski’ područja. A dao bog, pa imalo ti’ muva sredinom pedeseti’ kolko oćeš. Moglose i izvoziti i dobro zaradjivati, dase ko tad dosetio, al tad nije bilo tako Pametni’ i Stručni’ Marketin’ ljudi ko danas. Najmije Specijalitet bio da uvatim jedno desetak muva, probušim i’ sšivatkom i nanižem i’ na poduži konac, alda ostanu žive. Sad, neostanu žive baš sve, al ostanu vodeće. Ondak puštim konac snanizanim Stomoxydae ili Glossinidae i gledam kako leti Kehlikopter…   …Na sa’rani neke babe u selu B., jedan pop zapev’o kraj rake, a drugi, štoje stoj’o malo podalje, mrseći podužu i gustu bradu, nešto mantr’o sebi u nedra. Al’ čulaga moja biv. Kolezinica Mara. kako slaže: “Kol’ko dlaka, onol’ko mrtvaka…” Ta moja kolezinica (dežurne uši i oči Firme) sve uvek i pre svih čuje, al’ onjojću neki drugi Put.   Samosam to teo da kažem večeras. To, o muvama… Sat, 05 Jun 2010 23:51:00 +0200 https://www.blogoye.me/qurajber/78546/   Dakle, sve je jasno. Naslov bloga je tu, pa je i red da se rekne po koja o Qurtz. listama, Poslovanju sa stanovništvom, Zelenim, i Kreditima za Sirotinju. Imase, možese. Dođite, natrćićemovas. Sosmehom. E sad… da reknem.   Vratilase pre mesec dana moja kolezinica D. ssahrane neke babe, svoje komšinice, u Ostr. Jeb’ga, nijejojse išlo, (ušoravala danima kiša pa razglibavelo) al’ redje das’ ode, jer koćekome akoneće svojsvome…? I pričami. (sad idu dve tačke)   Sedosmo za poduži astal u garaži i – jedosmo, i pismo… i bismo, dok, u neko Doba, stiže odnekud prasetina, al’ dizvineš, nekako… šuntava. Ma, nije nešto stom prasetinom bilo kako valja, pa počesmo da nagađamo: te maloje masna, te ovdeje nepečena, te maloje žilavo, a onde nije dovoljno p’… A onda, ničim izazvana, izvali jedna (meni nepoznata) sredovečna žena smaramom, od prekoputa nas: “Ma, nema te prasetine dok majka ne sahranjuje sina jedinca!” U piz’ materinu, umal’se ne zadavih szalogajem, presedemi, ustanem i – odem.   I tako... svega ima u Božijoj Bašti. Thu, 03 Jun 2010 01:17:00 +0200 https://www.blogoye.me/qurajber/78472/