Dakle, sve je jasno. Naslov bloga je tu, pa je i red da se rekne po koja o Qurtz. listama, Poslovanju sa stanovništvom, Zelenim, i Kreditima za Sirotinju. Imase, možese. Dođite, natrćićemovas. Sosmehom. E sad… da reknem.

Vratilase pre mesec dana moja kolezinica D. ssahrane neke babe, svoje komšinice, u Ostr. Jeb’ga, nijejojse išlo, (ušoravala danima kiša pa razglibavelo) al’ redje das’ ode, jer koćekome akoneće svojsvome…? I pričami. (sad idu dve tačke)

Sedosmo za poduži astal u garaži i – jedosmo, i pismo… i bismo, dok, u neko Doba, stiže odnekud prasetina, al’ dizvineš, nekako… šuntava. Ma, nije nešto stom prasetinom bilo kako valja, pa počesmo da nagađamo: te maloje masna, te ovdeje nepečena, te maloje žilavo, a onde nije dovoljno p’…

A onda, ničim izazvana, izvali jedna (meni nepoznata) sredovečna žena smaramom, od prekoputa nas:

“Ma, nema te prasetine dok majka ne sahranjuje sina jedinca!”

U piz’ materinu, umal’se ne zadavih szalogajem, presedemi, ustanem i – odem.

I tako... svega ima u Božijoj Bašti.