“Eh, što nemogu d’umrem na bar tri meseca, dase slatko odmorim…” - govorioje moj bivši paša, kadgodbimu otežale čak i prazne molerske kofe, a životse sveo na sivu fazu, četvrt kile praznog bureka i gužvanje novina pred odlazak u WC. Nešto sličnomise dešava sada, neka prezasićenost poslom, ljudima oko sebe, bližim i daljim okruženjem, pravdom i nepravdom… pa ponekad zažalim što ne umreh tamo neke sedamdes’osme… joj, štobi sad im’o lepu sliku na mermeru, jednom u po’ godine cveće, a stari prijatelji bi, kadmese sete, govorili: “…a bioje stvarno qul lik…”

Mis’m, stvarno. Trebaloje davno d’umrem, pa da nikad ne saznam kako je moj sadašnji kolega, drug B., biv. precednik Saveta, sa srednje sirotinjskom platom gimnazijalca, još osamdeseti’ kupio pa opremio stan svojoj prvoj švalerkci… dajoj ime nepominjemo… a onda, potkraj devedeseti’ i drugoj. Pa kakoje isti taj mučenik, nedugo nakon ove nesrećne Oktobarske Revolucije kupio sinu osrednju Firmicu, opremioje smodernim mašinama… da deca nadgledaju, jer oće ovi današnji radnici i d’ukradu od smukom stečene Imovine, a na kraju, das’ poulice deca nesmucaju i nesedu zgolo dupe na ladan beton, dok duvaju trave…

Inače, danapomenem: niko, ali baš NIKO nezna nikoga (ko zna bar nekoga…) koj’e bar jednom u svom izrajcanom životu, video druga B. d’ulazi u bilo koju zgradu fakulteta, i bilokojim Povodom il’ Poslom...

I, tusmo. Dođemi drug B. u ofis pre tri dana, sede značajno kraj mene, izvadi iz torbe pa sponosom otvori neki (trula višnja) Diplomski rad, a na koricama njegovo ime, szlatotiskom. Univerzitet taj i taj, fakultet taj i taj, pa: drug Kandidat B. diplomiro (sšesetjednom godinom i 24 meseca starosti), takoreći u pemzionerskom cvetu studen’ske mladosti… Gedam one korice, ošacujem tul, riknu, povez, i kažemmu “solidno odrađeno, jel’ bio skup povez?” a on meni “ma jok, bre, samo pestokinti po komadu, imaš tu, oma na C.Krstu, radnja od onog Misinog kuma…”

Aham, mislimse, ček’ danapunim sedamdesetdve, paću iztaka da magistriram, valjaćemi ta “titula” dok budem zavijo muda u krpe, a kožurom briso prašinu stelevizora. Pu’ dalekobilo! Toliko O poštenju, očekivanim prinosima kasnih useva i voća, a sl. put raportiraću o Jarim i Strnim žitima i kakosam sedamdes’prve, mortus pijan, cele noći vozio na Biciklu neku zgodnjikavu kelnericu iz bosne u… Il’ nijo bilo Biciklo, nesećamse više…