Zgrade se kite od betonskih potpetica
do krovnih lepeza
kao kan kan plesačice
igraju uz zimski notturno
Grad komponuje novogodišnju simfoniju
uz šuštanje snegova i škripanje čizmi
mravlje šake i mravlja stopala
izdižu jelke , dar bogovima
Krici zaklane prasadi
preleću iznad odžaka
u jutra ispunjena
mirisom prazničnog ognja
U kafanama se srče kuvana rakija
iz staklenih čaša
ništa dubljih od džepa
starca u pletenom prsluku
A napolju klokotavi potoci
slivaju se niz gradske kaldrme
I oni jure za mravljim ljudima
u prosperitet,u bolje sutra.
Po�alji komentar