Ova pesma je puna patetike

Koja se proteže beskonačnim svodom naseg patetičnog neba

Živimo u patetičnom svetu

Sa našim otrcanim životinjama i tužnim ljubavnicima

Čekamo da padne mrak

Kako bismo prespavali sve patetične noći

Ljubimo sa zatvorenim očima

Kako ne bi smo videli patetično lice voljene osobe

Plačemo slane suze

Dok ne napravimo patetičnu reku u kojoj se dave naši snovi

I kada zvrsimo sa patetisanjem

Drugi patetišu za nama

Pišu pesme

Kao što je ova

Kupuju cveće

Patetično cveće

I mole se svom patetičnom Bogu

očekujuci iznenadjenje na kraju

Ali njega nema

Jer, ovo je patetična pesma