1.12.2008 - PODMETNUTA BOMBA U PALATI PRAVDE
Dodje i meni žuta minuta i sto jedna crna da pišem, kao da zapišavam svoje stare tragove kucam sa dva prsta neke nove prljave priče pune, seksa, psovanja, crnog humora, sranja i povraćanja po sebi, po politici, po državi, po nepravdi i nečijoj preranoj i uzaludnoj smrti.
Do podne sam kao normalan, a od podne bolje da sam pijan ili spreman za tretman na F odelenju. Da sam Gey bio bi pederčina, da sam Lezbo bio bi pičketina, nenormalna i smrdljiva.
Ovako sam, ono što sam obična budala, svakodnevno kriziram kao narkoman, tresem od gadaluka i jeftine propagande, od zamena teza i propalih srpskih nacionalnih projekata, benavim od pameti i transparenznosti naše vlasti. Aplaudiram njihovoj pohlepi, njihovoj sposobnosti da naplate svoj patriotizam platama sa šest cifara.
Svakom svoje, da krije od komšija i familije, ja da sakrijem sve neplaćene račune, sve dospele rate kredita, za stan, auto, školske eskurzije po inostranstvu, skupe patike, ženine cipele i tašne, ljubavnicine dijamantne minđuše i narukvice, da sakrijem da plaćam stare dugove i pravim nove.
Danas sam opet po ko zna koji put jeo govna. Danas sam po ko zna koji put platio tom djubretu advokatu odlaganje sudskog procesa jer je opet neko našem pravosudju podmetnuo bombu.
Advokat se gad, iskezio onim svojim loše napravljenim porcelanskim zubalom i naplatio mi po toj do kurca utvrđenoj tarifi, naplatio mi što sam poljubio dupe pravdi, što sam video tog sjebanog sudiju i tu odvratnu baba devojku, tu nepismenu daktilografkinju koja, vidi se ne zna da kuca jer se zaposlila preko kurca, koja i nije bila neka riba, ono sto sam video s ledja nije obećavalo, tako da sam izgubio želju da mi se okrene.
Da je bar sudija jebem mu sve, bio ženskog roda sa dobrim sisama ili dupetom ali nažalost zapao mi je relikt prošlosti sa isflekanom crvenom kravatom od jutrašnjeg bureka i jogurta, pogledao me kao žabetina sa onim buljavim očima iza debelih stakala u jeftinom bakelitnom okviru, zalutao iz ko zna koje političke garniture, majke mu ga ko ga ne do sad ne re izabra.
Lenjo, ni malo uzbudjeno, boli njega, na već ko zna koju po redu dojavu se čak nije ni nasmejao, kao pilot u kokpitu, je povukao ručicu i sleteo na pistu jer bomba može biti i prava, pa dok se specijalci sa kučićima u tamnim odelima sa velikim natpisom na ledjima POLICIJA sve pretraže i objave da se radi o lažnoj dojavi, pa su nas fino ispratili do vrata i taj dan je kuća pravde bila po ko zna koji put zatvorena za stranke.
Mozda će jednom neka kurčeva bomba najzad i eksplodirati, da vidim jednom taj vatromet, za sada su samo ćorci, koji čak ni dim ne ipuštaju već se ne razlikuju mnogo od prdeža koji ispusti slučajno ili namerno seljak što se zadržo u WC -u.
Dakle ostaje mi da čekam do marta, na novo sudjenje, ako i tada neko se ne bude zajebavao pa mi odlože opet proces za jesen.
Samo se pitam koji moj, stoji onoliko obezbedjenje na vratima, svima oni ugojeni bilmezi oko tela baju sa uredjajem za detekciju metala, sve torbe idu kroz skener i opet su ove jebene dojave nekom naj bolji način da odloži sudjenje.
Može biti, nekom bitan proces i zastari, promeni se zakon, dodje nova vlast, pa za novim sudjenjem i ne bude potrebe jer će jedna od stranaka brže bolje da odustane od te trule zajebancije.
Već izmučen i uplašen pričom o podmetnutoj bombi u Palati pravde koja će jednom zaista da eksplodira ali od naj pre nagomilanog revolta i besa stranaka koji će da polupaju prozore i vrata na toj kući po kojoj stalno kučići zapišavaju hodnike i njuškaju po wc - u šta je bilo spremano tog dana po beogradskim stanovima, čime je sirotinja sebi zamazala oči da ne gleda kako dinar pada, kako cene rastu, kako dolazi neka nova godina koja kao i ova što prolazi neće obećati ništa novo i dobro.
U svakom slučaju, nećemo omašiti, slave, rodjendane, za Božić ćemo se pomiriti sa komšijama i familijom samo dok pojedemo prase ili jagnje, dok badnjak ne završi u kontejneru a mi opet se neko jutro nadjemo u istom sranju, istim govnima se hranimo iz sve praznije kese, ili sa jednog od kineskih televizora, besni da se spremamo na neke sledeće izbore da potrošimo ono malo budućnosti, jer je to jedino što imamo a već smo i svoju budućnost zadužili, kad se sa prošlošću nismo raskusurali.
Sadašnjost nemamo, šta se čudite, nema je. Sadašnjost ne postoji, sadašnjost je samo nus proizvod onih koji su izmislili kalendar i sat, kojima nije bilo dosta da se ravnaju prema suncu i mesecu, godovima na odsečenom drvetu gde piše svaka rodna i nerodna godine, svaka suša i poplava, radjanje i smrt.
Zato stojim pred prozorom na trinaestom spratu pored ovih do kurca mlakih radijatora i vičem kroz otvoren prozor sadašnjosti jebem te ogavnu, jebem te smrdjivu, jebo te ja crvljivu, jebem te sadašnjosti koja ništa ne obečavaš, jebem te sadašnjosti tako lenju i kilavu, sadašnjosti jebo te u usta, jebo te ko te nije, au što smaraš, sadašnjosti kurvo, neizbežna si i kucaš poput, inkasanta sa računima koje nisam platio juče.
Sadašnjosti nosi se, znaš već gde !
|
|
|
|
O blogu
Blog je moj Bog za sve zajebane postove koje ne sminkam i ako me psujete i ako vam uzvratim na pravom ste mestu jer ovo je
jedini, pravi, prljavi blog, vrs...
« November 2026 »
| Mon | Tue | Wed | Thu | Fri | Sat | Sun | | | 1 |
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | |
Kategorije postova
Blog Prijatelji
• vojslav
• Slovenska
• leblebija
Ostali linkovi
Blog Hosting
|
