28.10.2008 - OSVETNIK IZ RASKOPANOG GROBA
Poseti brate Limundo, ima mnogo dobrih aukcija kupices i ono sto nisi ni mislio da ces da kupis:
www.limundo.com/ref/radeumetnik
Nisam se premisljao, lomio, trazio neki znak da u meni zaustavi taj zlokobni impuls, da me skrene sa krvavog puta, da odbacim i zguzvam taj napisani plan koji sam pazljivo i do detalja razradio..
Sve sto sam znao o toj jedinici, sve podatke o njima sam uneo u plan, razradio sve do u detalje.
U svemu tome nisam ni trene bio neoudlucan, niti su se u meni javili neki izgovori da u poslednjem trenutku sve promenim, da ipak odustanem od svega.
Moja obuka i razvijeni ubilacki instikti su me vodili samo jednom cilju. Izvrsiti postavjeni zadatak ili umreti. Kao i mnogo puta pre sam polazio u samoubilacke misije i samo nekim cudom se iz njih vracao ziv i gotovo nepovredjen.
Mrak se u mene odavno uselio i zlo je proklijalo u meni. Prva moja misao ubice se brzo rodila, pa mi se i sama smrt nacerila.
Razmisljao sam i svaka nova zla misao je burgijala u mozgu, da mi je doslo da povratim, da mi iz usta izadje zelena tecnost, sam jed. Ali nisam. Bio sam kamen, moje srce je bilo kao kamen.
Iz napukle case popio sam gutljaj ustajale vode pa sam prvi gutljaja promuckao i sa odvratnoscu pljunuo kroz otvoren prozor.
Mrzio sam sebe i oci su mi postale tvrde. Ruke su probale ostricu i cvrstocu noza.
Prvi zlotvor je neuspesno pokusao da se sakrije na jednom prekookeanskom brodu.
Dok se kretao uskim ulicama luke sacekao sam ga na uglu, izasao sam pred njega kao senka. Pokusao je da izvuce noz, bio je to veliki i ostar borbeni noz. U mojoj ruci je kao munja sevnula mala sekira.
Kratka i fino oblikovana drska, mi je dobro lezala u ruci a metalni odsjaj sa ubojite sekire kao da me prozeo hladnocom dok sam mu tim secivom lako probio ceonu kost.
Iznenadjenje i vidljiva bol se ukazala u tim ocima koje su rasirenih zenica se suocile sa mojim i brzo gasile.
Telo je sa tupim zvukom se svalilo na ledja. Izvukao sam i obrisao secivo sekire i odahnuo.
U trenutku dok sam se suocio sa tim zlim pogledom, u njemu je za tren zaiskrio strah, ali je reagovao brzo, gotovo da je uspeo da me zakaci svojim nozem od koga se nije odvajao i sa kojim je voleo da odseca glave svojim nemocnim zrtvama.
I sledecem gadu mozak je prsnuo a krv se razlila i stvorila baru koju sam preskocio.
Sav svoj bes sam uneo u taj udarac. Iz usta se zaculo krkljanje a njegove ruke su pokusale da zaustave bol koji mu je parao mozak.
Po ko zna koji put sam ubio, kao zver sam nasrnuo, iskezenih zuba, osecao sam ostar miris krvi, ulazio mi je u nosnice i koje su se sirile od uzbudjenja.
Uvek sam znao koje cu da upotrebim oruzje. I to mi je uvek donosilo minimalnu prednost.
Ovaj je povukao je oruzje brzo, suvise brzo, opalio je i metak me zakacio po licu, u ruci mi je grunuo stari revolver ocev revolver i metak se zario izmedju njegovih ociju a zid iza njega je postao najednom isaran mlazevima krvi i prosutom mozdinom.
Krv mi se slivala za vrat i pomislio sam, ovo je bilo bas blizu. Suvise blizu.
Previse im ostavljam mogucnosti da se brane, kao da su oni bilo kome ostavili tu mogucnost. Ali ja nisam, oni. Hocu da se suoce samnom i pomisle da su jos jednom smrt prevarili.
Dosli su kao i njihovi dedovi, kao nekada njihovi ocevi, da zavrse zapoceti posao, da nas zauvek izbrisu sa tih prostora.
One koje ne ubiju ce prognati, ili ce ih prevesti u svoju veru. Zavrsice oni taj krvavi posao, bez grize savesti jer oni ne trpe nikoga koji nije njihove krvi i vere.
Na prostoru kojem smo ziveli mogu ziveti samo oni a mi cemo da odemo tamo gde je ziveo oduvek nas narod da isto to uradimo njima jer jedino tako se u vremenu moze na ovim surovim prostorima opstati.
Usli su u nase dvoriste, oca su mi odmah kao psa ustrelili na pragu, majku je raznela eksplozije bombe koju su ubacili u kuhinji, dedu su ubili udarcem sekire u dvoristu, a babu su izboli vilom dok je kopala iza kuce u basti. Ubili su cak i psa koji je besno lajao na njih.
Oni su sa zverskim planom krenuli da to jutro udju u moje nebranjeno selo da predju nasu kapiju da udju u nase dvoriste, da pobiju svu moju porodicu, u kucu ubace bombe i zatimzapale sve zgrade.
Zato su mi duzni, zato ce cekati tren kada ce smrt doci samnom da ih povede u pakao.
U meni su te slike pokrenule valove mrznje, od zagriza zubi su me zaboleli a vilica se ukocila, ruke su mu stezale vrat i zivot je polako otica kao iz prazne mesine. Poslednji stisak i je polomio nejgov vrat i glava je labavo klimnula dok sam sa odvratnoscu pustio nejgov vrat i otirao neku nevidljivu prljavstinu sa saka od svoje pantalone. Uzeo sam mu revolver i noz.
Proslo je nekoliko meseci osmatranja, brizljivih priprema, snimanja njegovog kretanja.
Upalio sam auto, pored mene na suvozacevom mestu je sedeo ludi pas, rezao je i prednje sape je stavio na prednju masku i glavu je pomicao levo desno posmatrajuci pored puta.
Posmatrao sam ga i ljutito sam mu odbrusilo, kush, mrcino. Ucutao je i prestao je da rezi a ja sam ga gledao sa mrznjom dok se u njegovim ocima ukazao strah i spustio je glavu medju prednje shape.
Cekao sam ga iza zida od stare cigle, pas je sedeo sa podignutim usima i napet da u svakom trenutku skoci na moju komandu. Bojao me se kao da sam smrt, skupo je platio neposlusnost, batine koje je dobio nekoliko puta je zapamtio dobro i bio je brz na svaki moj mig i pokret ruke se kao strela ustemio na zrtvu i skakao hvatajuci je za vrat. Kao da je vuk, iz iskezenih zuba mu se cuo urlik i rezanje.
Dosao je tromim i teskim korakom, ogroman, gazio je na petama i telo mu je bilo nekako ukoceno i nagnuto suvise nazad, glava mu je bila zabacena dok je otvarao kapiju. Nisam mu dao mogucnost da se brani, njega sam lovio kao divlju zver i napao sam ga mucki i iznenada.
Prvi korak je napravio kada ga je pogodila teska batina po sred grudnog kosa, polomljena rebra su krcnula, zacvileo je kao pas, dok je posmatrao iskezene polulude oci nakostresenog vucjaka.
Dok mu se ostrica dugog noza zarivala u vrat i prikivala ga za zemlju do njega je doslo saznanje da ga je stigla moja zasluzena osveta. Sa gadjenjem sam pljunuo i u to omrazeno lice koje sam nocima imao u kosmarnim snovima. Njegove ruke su me vezivale zicom, palile lampo, pocupale nokte, on me je sekao po telu, na kozi su mi ostali oziljci od kuka koje mi je kacio na ledja i podizao me na vrhove prstiju. Njegove ogromne ruke su me drzale dok su me usijanim gvozdjem mucili i nakon gubitla svesti polivali vodom.
Pet godina mi je trebalo mrcino da te nadjem. cerio sam se dok sam pusio i zapalio sam sa zadovoljstvom njegovu kucu. Plamenovi su je osvojili za nekoliko minuta i crveni jezici su izlazili kroz prozore i sirom otvorena vrata. Neka izgori to zmijsko leglo.
Znao sam da ce svaki sledeci se sakriti sve bolje, farbace kosu, pustice bradu, promenice navike i telesnu tezinu samo da izbegne udarcima mojeg kratkog maca.
Gotovo da sam izgubio nadu, da cu sledeceg naci, prokletnik je mislio da cu ga u toj zabiti, u tom klancu kod jame bezdanke zaobici.
Uvek je sa sobom nosio napunjen karabin i dvogled, dva psa su ispred njega pretrazivala siprazje. Vetar je duvao u suprotnom pravcu, psi su me prosli, iz iskopane rupe u mekanoj sumskoj zemlji zario sam mu ostar i tanak noz u donji deo stomaka i rasporio sam ga kao vepra. Ispustio je pusku i uhvatio creva koja su mu kipila kao testo i smrad se podigla kao oblak.
Prve reci su mu bile. - Jebem ti -, pa mu se lice iskrivilo od bolova, nisam zeleo vise od njega ni jednu rec velikim nozem sam mu odsekao glavu koju sam sa gadjenjem odbacio.Odkotrljala se kod njegovih nogu koje su se vec nekontrolicano grcile.
- Pas ti mater, gde si se skote sakrio, ali osetio sam te, osetio sam ti trag koji za sobom ostavljas. Za sobom ostavio sam oba psa koja su se vrtela oko njegovog tela i njusila njegovu prosutu krv.
Za njih se rat zavrsio, za svoje zlocine su dobili medalju, skinuli su uniforme, samo o praznicims su pevali svoje pesme i pijano se zaklinjali da ce ponovonekoga klati i ubiti.
Za mene je rat tek poceo, sledeci ie postao moja lovina, trag je zatirao, oko sebe postavio nekoliko naoruzanih cuvara.
Prvog sam preklao kao pile, drugom sam zario gotovo sa zadovoljstvom ostricu u teme pa mu se vrh ostrog i tankog noza pojavio iz levog oka. Gotovo smesno je izgledao zakovan za vrata dok su mu ruke zaplivale.
Onome koji me je isledjivao i mucio, sam usao preko balkona kroz otvorena vrata, lezao je go je sa dve kurve.
Pored kreveta na su lezale prazne boce. Pijan u snu je osetio da nema vise vazduha, oci su mu se otvorise i rasirise u iznenadjenju. Prepoznao me, njegov pijani pogled se smrzao. Rukom se brzo masio pistolja. Ruku sam mu zakovao i probo je.
Krik je probudio prvu kurvu koja se zaledila videvsi moju crnu masku i bele beonjace. Stavio sam ruku na svoja usta, razumela je da je sledeci krik vodi u smrt. Sledila se i kao ukocena lutka posmatrala dok sam desnom rukom jednim zamahom njemu iskopao kratkim nozem levo oko.
Vrisnuo je i krv je kuljnula. Udario sam ga u nosnu kost i ona mu se zarila u mozak donoseci mu trenutnu smrt.
Kurva je okrenula od uzasa glavu, samo se zavesa sklopila zamnom i mesto smrti sam napustio belezeci jos jednu smrt. To sam cinio bez zaljenja, bez osecaja, bez griznje savesti. Oni nisu imali pravo na milost, na bilo kakvo sudjenje.
Postali su sve obazriviji, sve opasniji, znali su da ih stalno lovim, koristili su sva sredstva da me sprece i zaustave.
Alarm se iskljucio, izazvao sam kratak spoj i struje je nestalo u toj velikoj kuci. Bila je sagradjena kao tvrdjava sa svih strana opsana visokom zidovima. Nisam ih u kuci napao samo sam uneo kod njih zbunjenost i strah.
Sa obliznjeg brezuljka sam kroz dvoged posmatrao paniku koja je kod njih nastala.
Uskomesali su se i potrcali prema kapiji, na zadnji izlaz sa kratkim automatima su brzo istrcavali i pognuti se rasporedjivali.Ocekivali su me. Nasmejao sam se njihovoj besmislenoj pripremi. Citavih dva sata sam posmatrao njihov uzas, paniku i zbunjenost.
On je nakon toga konacno izasao na terasu i mahao je rukama, vikao je na njih.
Prvo sam ga planirano pogodio u stomak. Vrelo olovo mu se zarilo i pokidalo mu utrobu, lomeci mu kicmu. Uhvatio se za stomak, drugi ga je odbacio i svalio se na ledja kao vreca. Poceli su da pucaju naslepo. Uzalud jer sam u njega vec poslao jos dva metka i povukao se.
Cekao sam ga u ulici prerusen, deset dana sam pratio njegovo kretanje, Osecao se siguran tako okruzen svojim zestokim momcima. Dvadesetog dana je usao u dvoriste u svom blindiranom automobilu, dok se kapija na pritisak dugmeta zatvarala eksplozija ispaljene granate je podigla u vazduh zadnji kraj njegovog crnog mercedesa.
Plamen, dim i komesanje onih koje sam ostavio da budu gledaoci kraja jos jedne zveri koja nije izmakla mojoj osveti.
Prevarilo me kod sledeceg to njegovo kukavicko cviljenje i plac. Iz klececeg polozaja,
napao me je instiktom ocajnika koji nema sta da izgubi.
Iznenada mi je zaparao jaknu nozem i polomio mi rebro, izmakao sam se i za dlaku izbegao sledeci udarac u srce.
Krv mi se obilno slivala, on je podigao ruku u sledecem zamahu vec siguran da ce kao i mnogo puta pre lako zavrsiti samnom.
Pokleknuio sam i na njegovo iznenadjenje dok je vec spustao ruku odsekao sam mu kratkim macem jednim zamahom levo stopalo.
Njegovom iznenadjenju nije bilo kraja, skakutao je na jednom stopalu, i mahao krvavim nozem sa poluludim pogledom.
Noz i saka su zavrsili gde i stopalo, iz desne ruke bez sake liptala je krv. Dok je rukom bez sake zamahnuo probio sam mu grlo i mac je izasao na drugu stranu.
Sledeci je odmah napao i gotovo da me je prevario, primetio sam pomeranje siblja. Pogodio sam ga nozem i probio mu je srce ne uspevajuci da vise prevali ni jedan korak.
Kao lutka zaustavljena u pokretu rasirenih ruku se svalio i njegove oci ispunjene strahom, zlom mrznjom, se zagledale negde preko moje glave.
Ostavlajo sam ih i svaka ta smrt, je bila moja jeziva nagrada, moj zavet da svi oni koji se posmatrao ispod oborenih tela koja su lezala kako su pala preko mene.
Posmatrao sam ih uzasnut, kako se nasladjuju, kolju, seku usi, vade oci, slusao sam njihov smeh i svaki poklic mi je parao mozak u mojoj nemoci da bilo sta ucinim. Kada su se povukli
poslednji strvinar je poceo da prevrce leseve, dzepove, da im sece prste skidajuci po neki prsten, nozem bi izbijao iz vilica po neki zlatan zub. Dok je okrenut klecao, polomio sam mu vrat jednim zahvatom.
Odsekao sam mu ruku i u nju stavio noz. i zario mu u srece, napustio sam to jezivo mesto, gde su goreli mnogi lesevi, ostavo sam im jezivi znak da sam ja jedan preteko, umakao njihovom kursumu.
Nisu verovali, uvek su pre ubijali nozem, cekicem, gvozdenom sipkom probijali i lomili lobanje. Ovaj put su zurili i pogresili, posekli su nas rafalom u zurbi, celu grupu. Jedan metak me je okrznuo po glavi. Gotovo da zavrsi samnom. Bolela me me kao sam djavo, kao da me neko odalamio batinom. Drugi mi je metak prosao kroz misic levog ramena. Cista prostrelna rana. Opipao sam i jeknuo, nijednu kost nije zakacio.
Sva lica koja sam tih mesec dana pakla posmatrao i pamtio, cekao sam neki trenutak da pobegnem ili da umrem u pokusaju.
Nisam imao ni jedan nokat, palili su mi let lampom po telu, boli i posipali mi krvave rane solju.
Smejali se mojoj zedji, pokidanim i suvim ustima. Lezao sam kao vreca, gazen, sutiran njihovim cizmama. Nisam vise imao ni jedan prednji zub. U bunilu od bolova su me mrcvarili, psovali i sekli nozem po telu crtajuci znakove svoje slepe mrznje. U kamion su me ubacili, gotovo polumrtvog. Kod njih sam izazvao cudjenje kad sam poceo da izgovaram reci molitve koje su i sami upucivali bogu. To je odlozilo moju sigurnu i brzu smrt.
Oporavio sam za deset dana toliko da sam mogao da sedim i sam da jedem. Pitali su me ko sam. Odakle znam taj strani jezik, te reci molitve. Gde sam to naucio. Drsko sam se nasmejao. To me za malo kostalo glave i oka.
Pogodio me je i rasekao mi obraz i gotovo iskopao desno oko. Cerio sam se i ocekivao sam zavrsni udarac. Glas drugog je ovog zaustavila u pokretu. Cekaj, ne. Nemoj ga ubiti. On nije civil. On ce nam sve reci, kako je prosao linijem gde je napravljen prolaz.
Na njihovo iznenadjenje pristao sam da im kazem, nisam im sve rekao, da je dobro miniran, to ce biti moje poslednje iznenadjenje.
Kada sam prosao kroz njega postavio sam mine. Pristao sam da im kazem u zamenu za moju brzu smrt. Da budem u grupi onih koji ce sutra umreti i biti bacen u jamu.
Smejali su se mojoj molbi. Ti si lud, ispunicemo ti rado tu zelju.
Smrt me zaobisla, moje telo je nedostajalo u grupi streljanih. On je stajao iznad strvinara i plunuo je i gadno opsovao. Kako se samo prevario. Kako nam je izmakao i odmah udario. Njega ni metak nece. Zato ne verujem metku. Samo, noz. Pustiti mu krv, gledati njegovu odsecenu glavu kako se kotrlja. Gotovo da je osetio prema meni postovanje, i sam bih isto ucinio da sam bio na njegovom mestu.
Njegovo iskezeno lice sam sanjao, svaki put me budilo i znoj me oblio dok sam skocio sa nozem i nasrtao na njega kao na senku.
Gledao sam ga cesto preko TV-a kako vrsi smotru. Kako ljubi zastavu. Oko njega su bila poznata lica onih koji su preostali iz cete koju sam zauvek upamtio.
U Svajcarskoj sam posle cetiri godine nasao onog koji me je hteo u celiji preklati, ali ga je on sprecio.
Sedeo je za stolom i rucao. Bio je osion i naj glasniji. Prosao sam i u prolazu mu ispalio dva metka u potiljak. Bili su zateceni i zaledjeni od straha, nisu ni stigli da povuku oruzje.
Glava mu je pala u tanjir i telom je oborio sto. Izasao sam brzo i izgubio se na ulici u gomili...
U mojem kompjuteru su bile sve njihove fotografije, skenirane i arhivirane, sa svim izmenama, dodatim bradama, dugom kosom, promenjenom bojom kose. Znao sam da su odavno promenili imena, da su dobili nov identitet.
Sve fotogarfije koje sam pokupio iz njihovih jazbina su bile uverljivi dokazi o njihovim zverstvima. Voleli su cesto da se slikaju sa odsecenim glavama, iznad ubijenih i zaklanih.
Jedini trag o meni je bio onaj koji su imali prilikom mog slucajnog zarobljavanja, ulazio sam duboko u njihovu pozadinu, imao sam savrsenu masku stvorenu u medjunarodnim humanitarnim organizacijama gde sam obavljao sakupljanjem informacija o onima koji ce nakon rata biti trazeni zbog svojih ratnih zlocina i svojih kriminalnih aktivnosti. Moje poznavanje jezika, moje bezlicno lice koje nije nicim privlacilo paznju, mi je omogucilo da se krecem sa svojom legitimacijom i po onim mestima gde inace nebih mogao dopreti.
Moje aktivnosti su cesto bile na ivici da budu razotrkrivene i bio sam stalno na oku mnogih koji su radili za razlicite sluzbe. Moja dokumentacija i tekstovi su bili samo dosadna gomila statistickih podataka i cinjenica koje nista nisu govorile o mojem stvarnom angazmanu u tom podrucju.
Pratili su moje kretanje, moje kontakte, snimali moje razgovore i pokusavali da saznaju nesto vise o prirodi moga posla. Zastita kulturno-umetnickih dobara u ratu, pracenje svih kanala preko koji se ona iznose iz ratom zahvacenih krajeva je bila moja prva maska. Kretanje po terenu, snimanje objekata i ljudi koje sam pratio, je polako preraslo okvire mojih prvobitnih zadatgaka ciljeva i planova.
Moja obuka, je bila temeljna, ratno iskustvo u krajevima gde sam svoje usluge naplacivao od svih koji su bili zaintersevani da te usluge plate je bilo veoma veliko. Bio sam dugi niz godina placenik koji je menjao ratista i uniforme s vremena na vreme.
Kada je se razbuktao rat u kraju gde sam rodjen, kada mi je kuca spaljena, moji roditelji i svi blizi rodjaci u jednoj krvavoj noci pobijeni, dosao sam u napusteno i spaljeno selo i video razmere ludila koje je zahvatilo te krajeve.
Nisam zeleo da otkrivam prirodu svoga posla i sasvum mi je odgovaralo da iz senke tih navodnih humanitarnih organizacija pratim aktivnosti onih koji ce kasnije postati predmet moje osvete.
Moje ime i novinarska legitimacija, moje veze i kontakti su bili na mnogim mestima ocenjeni visokom ocenom i kotirao sam se u tim krugovima kao osoba koja iza sebe ima mocne veze i jaku bazu.
Oruzje sam zamenio fotoaparatom, diktafonom, telefoni i lica koja sam kontaktirao su bili jace oruzje od snajpera i oruzja koje je u tajnim skrovistima me uvek cekalo.
Eksplozivne naprave, elektronski uredjaji za osmatranje i prisluskivanje, eredjaji za pracenje i snimanje. Arsenal koji mi je omogucavao da izvrsim i naj teze zadatke. Na racunima sam vec imao dovoljno novaca da budem nezavistan i da za svoje usluge imam posebnu tarifu.
Kada su upali u jedan od stanova prateci moj trag i moje kontakte, na mojem PD uredjaju se pojavio signal da je izvrsen prodor u moje rezervno skloniste. Nakon toga automatski se aktivirao eksploziv i doslo je do jake ekspolzije koja je srusila celu kucu i sve koji su upali unutra raznela.
Suocili su se sa tim da svako pracenje i upad u moja skrovista ce biti kaznjen, razlicite naprave i visoka temeperatura nije sotavljala nikakve tragove koji su govorili o meni.
Moja sklonista i skrovista su bila birana, po nekoliko cak u jednoj zgradi, sa migucnosti da odstupim, da iskoristim tajne izlaze i steknem prednost u odstupnici.
Oni koji su krenuli da se obracunaju samnom su bili dobro obuceni, prekaljeni borci, fanaticni i bez milosti prema bilo kome. Bili su dobro placeni, izvrsavali su naloge onih koji su imali kontrolu nad informacijama, kontrolu onih roba koja u ratom zahvacenom podrucju ima najvecu cenu. Nhihovi nalogodavci su imali ogromne sume na svojim racunima i potpunu vlast u svojim malim armijama koje su bile vise nego dobro naoruzane.
Kada su drugi put usli u jedno skroviste lako su uklonili postavljeni eksploziv koji je bio smesna prepreka za svakog obucenog placenika i profesionalca.
Druga zamka koju nisu videli i koja se nalazila u zidu koji je bio od gipsanih ploca je reagovla na deaktiviranje prve zamke. Tragovi koje sam uvek ostavljao da bi im ostavio dovoljno vremena da se upecaju i sacekaju da ih raznese jaka eksplozija i plamen koji je se sirio paljenjem naprava koje su stvarale visoke temperature.
Svi koji su dobijali zadatak da me prate su bili gotovo u strahu, jer su mogli da ocekuju moje lukave zamke u zamci, moje brizljivo smisljene klopke u koje su upadali svi oni koji su se nadali da ce lako da se obracunaju samnom.
Nekoliko puta nisam reagovao na upade jer nisam hteo da dovedem u opasnost bilo koga ko se nalazio u blizini. Snimao sam one koji su me pratili i znao sam ko su naj opasniji lovci koji me u stopu prate...
|
|
|
|
O blogu
Blog je moj Bog za sve zajebane postove koje ne sminkam i ako me psujete i ako vam uzvratim na pravom ste mestu jer ovo je
jedini, pravi, prljavi blog, vrs...
« November 2026 »
| Mon | Tue | Wed | Thu | Fri | Sat | Sun | | | 1 |
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | |
Kategorije postova
Blog Prijatelji
• vojslav
• Slovenska
• leblebija
Ostali linkovi
Blog Hosting
|
