Ja sam samo senka odraza nepoznatog coveka. Coveka bez lica, karaktera i mozga.
Provali me ko sam, zivim u tebi, zivim u sebi, zivim u svima, a ponovo sam
samo nejasna pantomima. Pantomima odraza celog sveta koji me okruzuje.
Vi zivite noc i dan, u mom svetu je samo tama, nema svestlosti. Moje oci ubijaju
iako ih ne vidis, dovoljan je pogled da shvatis da trebas ici podalje od mene.
Ponovo vrati milion pogleda unazad videces samo masku, neizvajane face. Face
koja se oblikuje od rodjenja, faca koja nece umreti, ja cu biti samo jos jedan obican covek
a ponovo tako drugaciji. Neces me shvatiti, neces znati da li sam ziv ili mrtav.
Mozda sam senka, mozda pokusaj, mozda robot... A mozda sam jednostavno lik iz tvoje maste.