Kratak opis. https://www.blogoye.me/primitiv/ sr Fri, 17 Jul 2026 15:21:44 +0200 BlogOye! Gde svi ljudi nestanu i sta se sa njima desi kada postanu neko i nesto ili barem pomisle da su neko i nesto? Poznajem par ljudi koji nesto pokusavaju da stvore od sebe i lepo su krenuli. Medjutim, mislim da su se izgubili na tom putu, neki od njih su prema meni isti kao i pre, cak i bolji, mozda zato sto sam im pruzao podrsku i nisu zaboravili sve te podsticaje i reci hvale i savete koje sam im davao, a sve to u pomoc tome da pomognu sebi na tom putu da naprave nesto sto zele i da stvore nesto po cemu bi predstavljali sebe i bili prepoznatljivi po istom, na tom samom pocetku obicno je malo ljudi oko vas. Oni znaju koji su ostali tu. Sada… Te neke druge ljude koji ne spadaju u tu vrstu koju su ostali isti ili pak bolji prema meni, vidim totalno drugacije, kao da su se promenili, kao da su to sada neki ljudi koje ne poznajem, jednostavno nisu ona bica kakve sam ih upoznao nekada, tamo… Tako skoro, a tako davno… Za te neke koje sada ne poznajem, a mislio sam da ih poznajem, se zapitam da li se secaju ko je za njih uvek bio tu kada su bili sami, usamljeni, bez ikoga, samo sa par osoba koje im nisu bile dovoljne za svoj mali svet, vec su hteli malo vise od toga… Da li se secaju svih tih trenutaka koje sam im ucinio lepsim i prijatnijim? I kada mi neko dodje i kaze da ima toliko i toliko problema, ja sednem pa saslusam i posvatujem kada nikog drugog nije bilo tu, a sada ti neki tamo ljudi imaju sve sto su zeleli ili skoro sve, ali su mozda zaboravili na te lose trenutke ko je kada bio tu ili ne zele jednostavno da ih se secaju pa sada uzivaju u masi ljudi za koje ce jednog dana shvatiti da im nisu toliko bitni, a ni potrebni, vec je dovoljno par ljudi, par velikih osoba za mali svet koji ce biti ispunjeniji nego sva ta masa oko njih. Kada lose krene, kada nikog nema oko vas i kada vas je stid zbog samih sebe, setite se nekad ko je bio tu kada je bilo najteze, ko je pruzao osmeh kada je bilo najgore, pa se zapitajte ko od svih ti ljudi pored vas zaista vredi i zasluzuje da bude tu gde jeste. Da li vam ti ljudi koji vam sada pricinjavaju zadovoljstvo, da li ti isti vam mogu biti ljudi za tzv. crne dane ili tu pak postoji osoba koja moze biti uz vas i kada ide dobro i kada ide lose… E, ona osoba koja je tu za crne i bele trenutke je prava osoba, sve ostalo je prolazno… :) … A ako nije prolazno, onda nije istinito koliko deluje da je istinito… :) Osvrnite se oko sebe, sednite, stavite prst na celo, razmislite… Shvatite… Dok nije kasno… :)   P. S. Pamet u glavu! :) Thu, 18 Feb 2010 19:33:00 +0100 https://www.blogoye.me/primitiv/75783/ E, za pocetak da se javim posle duzeg vremena i odsustva. Nije me bilo – nije bilo inspiracije, ali uvek se pronadje nesto sto bi moglo inspirisati coveka, zar ne? Bila to priroda, voljena osoba, slika, dan, muzika, sta god. :))) Sad, za pocetak, da krenem od nekih opstih tekstova, koji nisu toliko liricki i stilski bogati, vec samo predstavljaju neko iznosenje mog misljenja i stava o necemu.   Morao bih vam reci da volim da slusam muziku, volim iznosenje misljenja kroz pesmu ili tekst, na zanimljiv i neuobicajan nacin. Volim liriku. Pristalica sam hip – hop kulture i rep muzike. I ne – hip – hop i rep NIJE ISTO, verovali ili ne. Pratim domacu scenu, ili “scenu” - bolje receno. Tu mozete cuti bukvalno sve i svasta, od primitivizma do mudrosti (ima i toga, verujte mi). Ista “scena” je prepuna demo i  afirmisanih izvodjaca, tako da je to otislo u nedogled. Sve je pocelo ekspanzijom rep muzike koju je zapoceo Marcelo, sada vec davne 2003. godine svojim albumom “De Facto” koji zvuci kao ispovest jednog osamnaestogodisnjaka. Od tog trenutka do dana danasnjeg pristiglo je dosta novih i “svezih” izvodjaca i dosta onih koji pokusavaju da naprave nesto od svojih tekstova (kao ja sada npr. :) ). Na tom albumu je bilo dosta kritika upucenih drustvu i mentalitetu naseg naroda i uskoumnog shvatanja. Kao takav, dopreo je do ociju javnosti i prosao veoma zapazeno. Covek je iznosenjem svojih stavova javno dosta promenio svoj zivot i zivot mnogih tinejdzera u to doba kada je izasao album. Medjutim, to protiv cega je ustao i protiv cega se borio u svojim tekstovima, a i u svom zivotu - izgleda da nije uspelo. Covek vam je tako svojim poslednjim albumom promenio i zanr muzike kada je video koliko zapravo ne vredi ostati u istim vodama i praviti muziku i biti svrstavan pod istim zanrom muzike kao mnogo njih koji danas to rade na veoma neusepsan i los nacin. Covek je otisao sa rep scene, jer je bilo dosta njih koji pogresno shvataju istu muziku i koji je kvare, a isto tako je doziveo sve i svasta i svakakve uvrede od primitivnih ljudi. I kako nije hteo da ga svrstavaju u isti kos sa njim – odustao je od te vrste muzike, koju kao sto malopre rekoh – mnogi danas pogresno kapiraju. Da nije pogresio, resio sam da izdvojim jedan slucaj, gde se sve to jasno vidi, a pritom se i jasno vidi na kom je nivou tinejdzerska populacija danas. Tako da kao pristalica rep muzike, slusah ja danas popodne pesmu jednih nasih poznatih izvodjaca, tacnije grupe koja je uradila saradnju sa jednim izvodjacem koji u pesmi u jednom delu kaze “stariji su me nacuili da mrzim Hrvate, da kad god ih vidim da im jebem mater”, i video koliko im je svest na niskom nivou. Pritom, da stvar bude jos gora, grupa je afirmisana i poznata u tim vodama i album je izasao pod licencom izdavacke kuce. Rep muzika se svrstava pod one, gde je moguce sve reci bez dlaka na jeziku i sve to spada pod “slobodu” umetnosti. Elem, razmisljao sam i razmisljao, da li u izboru tekstova uticu i izdavaci ili ne. Nisam mogao doci do zakljucka, jer je rep takav da u ovom slucaju nikako ne mogu znati da li je rec izdavaca bila vazna ili ne. Uzevsi u obzir ovakav stih, moze se reci da tu izdavac ne vodi glavnu rec, vec je na grupi samo da ispuni neku normu pesama u datom roku i da to izda, a sta ce danasnja omladina slusati – to naravno nema veze, ko jos mari za to, svaka jedinka odlucuje za sebe, zar ne? Kada pogledam stanje danasnjih muzickih desavanja u ovoj zemlji, zapitam se ponekad da li ima nekog sa zdravim razumom i ispravnim mislima. Odgovor je da ih ima, ali da ih je pored ovoliko zatupele mase, zapravo veoma malo. “Grand” muzika, koja je skrnavljenje prave folk muzike, pa sad i ovaj slucaj koji sam zabelezio su me dovele do toga da bi trebalo da se zapitaju ljudi sta slusaju i koga slusaju. Da ne budem previse subjektivan – razumem ja da je potrebna muzika za veselja i sve to, i za to se zna sta je, ali sto je preterano, preterano je. I toga ima previse na svakom koraku danas. No, da se vratim ja u tok i mentalitet naseg naroda, nikako mi ne ide u glavu ono sto je receno u gore navedenim stihovima. Kako nesto mozete suditi o necemu sto ne poznajete i izrazavati se onako. Decko koji je ono napisao je 1989. godiste, i porazavajuca je cinjenica cuti nesto takvo od nekog ko je toliko mlad. Ja sam doduse mladji, ali moj stav nije takav prema tome, kao sto ljude ne delim ni po nacionalnosti ni po veri. Sto bi Marcelo rekao – ljudi su ljudi, bez obzira da li su sa ovog ili onog meridijana – cisto sad da uporedim stihove, Marcelo je ovakav stih napisao u istom godisnjem dobu (period kada je imao 20 i MANJE godina i to se desilo 2002. godine, godinu dana kasnije izasao “De Facto”), a evo vidite – 7 godina kasnije sta napise decak koji danas zivi na ovim prostorima i koji sad ima toliko godina koliko je ONAJ (Marcelo) tad imao. I takve stvari mi nikada nece uci u glavu. Danas mnogi demo izvodjaci “kukaju” sto ne mogu da izdaju album, a ako se uzme u obzir stanje kvaliteta muzike koje stvaraju – bolje po naciju da ostanu “andergraund” izvodjaci, posto ne bi sirili nista kvalitetno + glup covek bi bukvalno bacio pare na taj album, a zivimo u doba ekonomske krize, pa bi bilo pametnije potrositi 200 dinara na nesto potrebnije i neophodnije, nego na nekvalitetnu muziku koja ne siri nista pametno.Pa vi sad sad sami zakljucite sta sam ovim hteo reci, iako sam pristalica iste muzike. Ova tema nije toliko opsirna sto se tice mentaliteta gledano generalno, vec se taj mentalitet bazira na muzici koja se danas stvara i ko je sve slusa i sta slusa omladina. Svako slusa ono sto voli, ali ipak treba razlikovati “kvalitet” od kvaliteta. Kada je ministarstvo vec odlucilo da baca pare na vakcine protiv svinjskog gripa, mozda je bolje da su te iste pare odlucili da uloze u stvaranju posecenih tribina koje bi se bavile nivoom svesti gradjana Srbije i njihovih stavova koji, nazalost, nisu srazmerni njihovim godinama i shvatanjima. Da su tribine k’o koncerti “grandovih zvezdica” mozda bi i donekle dogurali, a ovako… sta je tu je. Pozdrav svim medijima koji sa nama danas dele ovu divnu i plemenitu i nevidjeno kvalitetnu muziku, cast izuzecima. Svako dobro, pozdrav. Thu, 05 Nov 2009 20:30:00 +0100 https://www.blogoye.me/primitiv/70253/ ...i opet se probudim otvaram oci, svanulo je, novi dan za nove pohode nova ostvarenja, nove pobede zelim da se ispunim i opustim, da se otvorim i prepustim snovima zivota, da nista vise nije grehota da docekam lepo vece koje mirise na prolece da legnem u krevet, zaspim, sanjam... Tue, 06 Oct 2009 15:03:00 +0200 https://www.blogoye.me/primitiv/69203/ Draga kevo - džaba bes tvoj, ovde vazda' lepo! Časna reč, to što misliš da mi teško - skroz je pogrešno! Caka je vrlo slična onome što kažu za zatvor: zavisi na koju kartu igraš u startu. I zato sam još prvog dana liku odgrizao pola nosa: bio je velik, slinav, zaboden u moja posla. Beli mantil reče 'no-no!' i počeška me elektro-šokom, tad sam rešio da mu zabodem penkalo u oko... što sam i pokušao u menzi, al' je neka žena počela vrišti... Reko', zajebi - nešto još gore ima da smislim. A onda su dani, ne znam, počeli da teku, počeo sam da tupim, da se više ne opirem leku. Drugi su počeli da zaziru od mene, što je super: niko iz grupe mi nije prišao posle slučaja ruke... To je bilo kad je jedna prazna žena, mirna i tiha, rekla da imam blage oči, rukom mom obrazu prišla... Imala je čudan pogled - kao majka, kao žena, kao slomljena sreća koja želi da deli bezdan. Zgrabio sam joj ruku, vrisnuo da me ne zna, da me više nikad ne takne, da se tera u kuraca dvesta, da nije svesna kol'ko mrzim ljude, dodire i opšta mesta, da mi nije stalo nimalo ako me mrze svi oni odreda. Što je i bilo... ha, da li mržnja, da li strah, da li iščašeno saosećanje za mrak. Šta ti ja znam. A kao, supice - kao, pilav, musaka - kao, lepo nas hrane - kao, brižni u vražju mater, shvataju nas jadne... Šarade li gadne. Maske ne umeju da shvate. Vidim životinjske osmehe kad im se naredi da mlate. Znam da i Viklera drže, tu... u nekoj sobi. Ne daju mi da ga vidim, jer smatraju da će da škodi. A ovo pismo, usput da znaš, uopšte i ne postoji. Ruke su mi vezane, sedim solo u beloj sobi.  Refren 2: Dole - gde su sužnji, raspadi i drolje... Više ne ištem bolje, ovde našao sam svoje. Ovde dole - gde su maske spržene, obrazi goli, odraz ne boli otkad sve stoji, tu je moj mir. Dole - gde su bedni zaborava žedni, skroz. Lako sanjam bezbrižno, sav opijen prezirom. Tu dole, dole gde napokon pripadam... uz prazna lica, lekove, bele mantile i par tikova.   2. strofa: Učinio sam da draga teta-doktorka popizdi, da me sve češće posećuje da mi objasni da šizim, da je manični depresivac postao sado-agresivac, da bi bilo puno bolje kada bih najzad počeo da pričam, da je tu da pomogne, da treba da mi bude bliska. Pitala je šta da učini - meni se dopala ta igra. Bližio se tada 22. januar... E, reko', imam čudnu želju al' bez toga neću da pričam. Hoću rođendansku tortu, veliku i lepu, i u nju pobodenu onu grobarsku sveću, onu najveću, i šta sad? Jeste, psiho sam, prs'o sam, zato sam i tu, koj' kurac gledaš k'o da sam duh, ti prva misliš da sam lud! Malo je srala, al' nije imala kud, bila je radoznala da mi pročačka um - ola la... Tako te volim, nego šta - i, eto, dođe taj dan. Košulja je žuljala, al' ono, jbg, šta sad... Reče mi da je to nužno, premda je jako ružno. Boli me 'rac, nisam ni osećao ruke, vezane su već dugo. Tražio sam da ona i ja budemo sami tad, majmuni su čekali ispred, za slučaj pičvajza. Rekoh da mi zapali sveću, da neću da čujem 'neću', sve kul, da lepo dunem i  pre toga zamislim želju. Video sam da je zgađena. Vreme je za štos: "Radoznalost ubija mačku", počinje šou. Ona zapali sveću. Sekunde su se smrzle. Sekunde su mi dovoljne, skočih da ih uzmem. Zgrabih zubima sveću, brže od vriska, brže od pogleda, poljubih joj plamenom kosu i ona planu pre mog osmeha. Ovi utrčavaju, mene o patos, al' kurac, već se desila žurka, glavna zvezda je garava cura! Batine, šokovi, pretnja famoznom sobom broj tri, a ja se nikad nisam tako smejao, nikad, tebe mi! I nikad ne bi shvatili, nikad, uzrok te farse... da joj spržim masku, da vidi život bez maske.  Refren 3: Dole - gde me vaša površnost ne proganja, daleko od vas, trulog sveta koji propada! Duh iz flaše, Crni Čovek s Mačem i sve njuške obične sad su tamo gde pogled ne dopire. Jer, ja sam Dole! A u isto vreme, previsoko za njih. Čovek sa mojim imenom odavno nije živ, ali je srećan i čist, svestan gde pakao je: kad reše da me ubiju, pustiće me napolje.   Među njih. Wed, 02 Sep 2009 21:54:00 +0200 https://www.blogoye.me/primitiv/68076/ Sta sada kada krenes nekim putem bez icega? Sta ako ni iz cega stvoris nesto? Sta je ono sto ce te ispuniti? Sta te to okruzuje a ne obracas paznju na to? Da li si nekad razmisljao o tome? Od cega ti je sastavljen zivot, a od cega osecanja? Zamisli zivot bez nekih stvari... Zamisli zivot bez sitnica od kojih ti zivot zavisi... Razmisli kako bi zivot izgledao bez tacaka? Da li mislis da bi bilo isto i kada bi zaustvio kazaljku? Kako bi trosio trenutke bez vremena da takvi postoje? Od cega se trenuci vremena zapravo uopste sastoje? Reci mi odgovore na ova pitanja... Kada mi budes rekao,shvaticu nesto Shvaticu ko si ti i skontacu da se razlikujes Dobra strana loseg je sto neces imati odgovore na sva pitanja No trenutak vremena oblikovan u masti dace rezultat Kad odgovora nema u recima, uvek ga ima u snovima Svako ima svoju bastu maste u glavi Samo vremenom se sve manje upotrebljuje To je ono sto nam fali svima... Sitnica koja se vremenom zanemari... Zanemari... A pomogla bi oko mnogih stvari Prave vrednosti se cene bez vremena za procene! Drugacije mislim zbog necega Kad ne mozes sve imati,imaces nesto u sebi Nesto sto se ne svidja drugima Ali te izdvaja daleko od zemlje Ispunjavace tu prazninu, iako je mali razlog Ponovo, dovoljno velik za tako nesto Sitno, veoma razumljivo, bez neke prave vrednosti za um Pak veoma je veliko za srce Imaces sitnu priliku za bekstvo Ti je iskoristi i izaberi svoje zivotno mesto U njemu stavi sva svoja osecanja i culo sesto Nesto nevidljivo svetu, vidljivo dusi Dva puta pored, gorcinu smesti levo, pamet desno Prostora ces u sebi imati dosta, nece biti tesno Unutrasnjost sebe zatvori sa realnoscu Sve stavi u svoje unutrusanje kofere Kreni na put bez puta, gde je sudbina Kreni koracima stakla usred mraka Izaberi svoje mesto na polju Sam izaberi smer i relacije Zacrtaj sebi zivotne destinacije Stavi sebi za cilj samo sitnicu Sitnicu dovoljno veliku da se boris ceo zivot za nju Sitnica koja raste svakog dana, a ponovo je toliko sitna Maleno i raznoliko,sareno i jednobojno sve ima svoju stranu i polozaj u Kosmosu I ta tacka je crno mesto na belom platnu Da li si zadovoljan polozajem? Razmotri i odluci,prepoznaj to Da li si zadovoljan time zbog cega bi se nosio u zivotu? Srecan sam zbog toga, ipak sve je to sto cini zivot... Zadovoljan sam i sitnicom, Jer zivot je ipak igra bez granica I duzine neogranicenog broja stranica Pun nedoumica, neslozenih puzlica Pun ulizica i tajanstvenih lica Sa vecinom nejasnih skica U zivotu samo slobodan si kao ptica Pa ti odluci koja ti je smernica... Tue, 01 Sep 2009 21:06:00 +0200 https://www.blogoye.me/primitiv/68045/ Igra krece sada kad i saga Neka javlja se nada Svi hoce bolje sutra, ja hocu bolje danas Zelim da dozivim spas Borim se za sebe i sve nas Hocu da vidis ko sam i sta sam Koracam recima satima sve dok ne prodje dan Bas me briga,ponekad padne pad Ali sta ces, poslednja umire nada Ja jurio u recima snove tada Nista tako lako u zaborav ne pada Mastilo se trosi, nista bitno da se desi No to je ta uloga bez velikog uloga Mozda malo prica suluda Ples po zimskoj kisi Mozda neki list sad recima na grani visi Uzimam guzvam papir, ne zelim ovo, zelim da budem satir Samo jedan pir, samo jedan krik, mars hiljadu ljudi prokletih Jurim bolje dane dok skrivam rane i mane Bezim iz tame, jurim svetlosne dane Svetlo je negde tamo gde se istina krije Trazim pravog sebe i ljude milije Ispisah stihove milja gde je vise ta svetlost sto sija...? Trazim mapu na dlanu, imam nesto u planu Javlja mi se vidim... i vatra planu Vidim put na kraju pocetka Ali sta je ono sto me na kraju ceka...? Jurim hitro tamo, bezim od tebe tamo ...STOOOP... !!! Videh vodu, ugasi se vatra... Sve u zaborav pada! Mon, 31 Aug 2009 23:03:00 +0200 https://www.blogoye.me/primitiv/68017/ Tama. Mrak. Sujeta. Sveca. Ulica. Beton. Hladnoca. Zima. Strah. Ulica bez puta. Beton bez prasine. Bez ivicnjaka. Sve je tamno. Mracno. Nikakvo. Neravno. Pusto. Zivot je slan. Ruza je uvenula. Jedno uvenuce - jedan zivot manje. Zasto je to tako? Zato. Sve ima kraj. Prica ima kraj. Cak i kraj ima kraj. Hmm, zanimljivo. Zasto sve mora da ima kraj? On je rekao tako. Svemoguci. Daleki. Nevidljivi. Cudni. Nejasni. Isprovocirani. Plav. Nebeski. Pust. Proziran. Beskrajan. Cak i on ima kraj. Sve se oko istog vrti. Zna se sta ce biti posle. Zna se sta je bilo juce. Sta je danas. Sta ce biti sutra. Postoji razlika. Postoji mentalitet. Sve na isto svodi se. To su dva pojma. Dve price. Dva sveta. Dve dimenzije. Nebojasnjivo. Neobasjano. Nevidljivo. U nama je sve to. Sta je to iznad opisano? Sta? Niko ne zna? Trebalo bi da znaju svi. Postoji nesto. Nesto. Nesto sto ima naziv. To je to. Znam. Mislim. Jedno sumorno vece. Hladno. Bez toplote. Suvo. Skrhano. Dunu vetar pustom ulicom. Odnese prasinu. Ispisao je prolazom reci. Reci nestvarne. Reci onog gore. Preveo ih je jednom covek. Smislio. Cuo. Kako? To niko ne zna, niti ce znati. Samo se te noci cuo sapat iz magle. Tiho. Nekako. Polako. Neprimetno. I samo je izustio - to je ta gorcina iz dubine duse. Mon, 31 Aug 2009 01:35:00 +0200 https://www.blogoye.me/primitiv/68004/ cuo si za svoje ja - to je ta fraza za karakter... i veruj prosao sam mnogo faza kada sam vec morao biti sasvim svoj... kadar da kad kazhem ne - bude ne... i dalje lazan sam, a znam sve... znam shta je radila, znam kako i kad... mazohizam - povredjujem sebe stalno i sta... a opet samo bih da je pored sa mnom, i dan pocne sa njom... i kad prodje tako bih da otmem josh par minuta... a pruzha samo bol... cadjav kutak, pocepan remen s kaputa... alkohol... lutam utabanom stazom tog gazenja samo svog imena...sve losiji sam...ma kako god... Danas,sutra i juce...sve dok opirem se jache vuce me dno... kad jednom padnes nauchis na bol- samo tako mozhes da budes bas svoj...2X Godinu dana posle - uzimam olovku i papir, vers je polovan i zjapi al' je dovoljan da shvatim- ono sam sta radim... na sebe ponosan sam, znam i dno i vrh... zivot je tako povoljan da pratim svoje ja... to sam ja - bolji sam, voljen sam i voljan da ostavljam dobar trag... a dobar dan je, moram da odmah dam celih 100 posto sebe... kada shvatis svoje vrline - mane su otkrovenje... i veruj mi da mogu sve ako to kazem sebi, ne lazem sebe i vise nista nije panta rei... znam za greh, znam za smeh, znam za plachi znam za sne... ako juche bilo je ''da'' - dobicesh za danas ''ne'' Sun, 30 Aug 2009 22:06:00 +0200 https://www.blogoye.me/primitiv/67993/ Zivimo u sadasnjosti, zelimo da vidimo buducnost, a jedino proslosti mozemo da se secamo. Nije sve tako lako i jednostavno, svaka sekvenca mog treptaja je proslost, svaki put mi se desi kao da sam proziveo prosle trenutke i kao da znam sta sledi. Nije da mogu da predvidim takve stvari, ali u ocima mojim vidim sve i svasta kada pogledam u ogledalo. Neke stvari se ne mogu videti golim okom, kao ni kada osecanja ne mozete videti. Neke stvari leze unutar ljudi i niko ih nikad nece znati dok im sami ne budemo rekli. Svaki prozivljeni trenutak i trenutak u kome se zivi se zna, a secanja na proslost ostaju i zelja da se vidi buducnost - svetla ili tamna. Ja se ne prisecam proslosti, ja je mogu videti i proziveti ponovo - kad god pozelim da je vratim - samo trepnem ili zatvorim oci, slike urezane u kapke dozvoljavaju da se prozivi prozivljeno. Sat, 29 Aug 2009 23:00:00 +0200 https://www.blogoye.me/primitiv/67948/ 5 minuta!!! Da, 5 minuta mi samo treba! Reci cu sve sto imam i sve sto znam, sve sto vidim i osecam. Samo 5 minuta! 5 minuta - pod uslovom da me svi pazljivo i naosterim culima slusate. Jer ono sto bih rekao, rekao bih samo tad i nikad vise. Prikazao bih vam svoju govornu prezentaciju crno na belo. Problem nastaje sto je svet okupiram poslom i ne mogu da cuju nista vise sem sebe i svojih misli. To je to malo vremena koje nam je potrebno, a koje nekad, a mozda i nikad necemo dobiti! Zato, ne trazim 5 minuta vec cekam svojih 5 minuta ako ih nekad budem dobio. Kad dobijem, reci cu sve kako mislim da jeste i necu zaliti zbog istih. Niko nece biti ni ostati ravnodusan, istinu cu pljunuti u lice pa ko kako hoce. Mnogi ce otici, a jos vise ce mi se vratiti i neki ce me lepo shvatiti, neki ne. Maska bi bila da ne kazem istinu ili zavrcem istu. Niko mozda nece ni docekati svojih 5 minuta, jer nema ni sta da kaze. Neko nece ni docekati MOZDA zato sto je pi*da, pa dozvoljava da ga sve i svi udaraju i gaze. Neko zeli tih 5 minuta, a niko ne zeli da mu ih da, ili zeli da ih da, a niko nece da poslusa. Tako malo, a tako puno!!! Gde su reci onda kad su potrebne, gde je istina kad se krije? Zato je potrebno tih 5 minuta, pa ce sve biti svetlo kao sunce, a istina moze biti crnja od tame. Ko prezivi pricace, al' prvo mora da ugrabi svojih 5 minuta. Jurim i juricu svojih 5 minuta. Nada umire poslednja. Thu, 27 Aug 2009 14:27:00 +0200 https://www.blogoye.me/primitiv/67897/