Eh...taj ponedeljak «

16.9.2010 «
Nije tu nesto kako treba...Tako je cutao i onda...Nije ...ne...pa to se ne dogadja dva puta u jednom veku...mnogo bi to bilo i mom coveku...cak i njemu...Znam ja njega...koliko li sam puta to rekla,pomislila,koliko puta se klela da ga savrseno poznajem...ono...znam ga kako dise...ma,nemam ja pojma,sad znam.
Ne bi on ipak tako ponovo.Nije narocito ...he he he...setih se "nije posebno ucen i skolovan,zar je to uopste bitno.." Djole fenomen..."Prodaje se prijatelj"...i mi smo nasu ljubav na rasprodaji izgubili..olako ,olako.Ovaj je gad "ucen" ali nije naucen (vala bas tako) .Dzaba njemu...aviJoni kamiJoni ( citaj : diplome )...kad je takav..Kakav je on,ustvari covek? Znam li ga? Posle toliko godina braka,pitam se opet,a odgovor ne znam...ne znam ni da li ga znam ni...da li ja sa strancem spavam svake noci (kad je kod kuce..hmmm...ali nije tema saddd...ne sad...) Tako je i tada...cutao jednog ponedeljka kada je tisina nezamisliva,kada se kafa prosipa i lupaju solje,pepeljare...lomi sta je na dohvatu ruke..Takvog jednog ponedeljka je cutao ...seo pored mene i mirno rekao ...Mala...razvescemo se...budi spremna na to...Ne ponovo...mislim..prezivela bih ja tu recenicu,jer nije premijera...ali ne opet...tek sam...Gad...Mala me zove ...kad vodimo ljubav...i Mala...kad mi saopstava ruzno..pa skot...znam ga...Ako prozbori Mala...znacu da treba sto da prevrnem...znacu...Dok sam cupkala zamisljeno neki koncic,pitala sam se zasto se mi,zaista nismo rastali.Onako,kao ljudi...odemo "tamo"...jeste li sporazumno-jesmo...Brak se razvodi-u redu je.Pozdrav - pozdrav i tako.Pa bre,to rade svi civili...e pa mi bas i nismo od tako nekih finih.Pun nam je svaki dan vrlo necivilizovanih ispada,pa ne mogasmo ni taj cin da odradimo valjano.To je bilo po principu,ja te ne volim vise onako kao pre,ali te volim,znas ti to...ali nasao sam osobu koja...bla bla...pa naravno da je bolja,pametnija,lepsa zgodnija,duhovitija,odmerenija,tolerantnija...jaoo ,pa ona ti je ljubavnica covece.Nece ti se ona "penjati i setati" po ganglijama kad je nesto u kuci u kvaru i nece ti probijati bubna opna ako je Aleksa razbio prozor u skoli,popustio u ucenju,nece te smarati pitanjima,gde si bio,do kada i zasto...Joj...ljubavnice to ne rade ( valjda ne rade...jer da rade,ne bi bile ljubavnice...mislim ja u sebi..'nako... ).
Da bih se smirila setih se Ravela...
Objavio Slovenska u 11:15 | kategorija: Mozda ipak sanjam
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

Uvek sam se pitala da li su deca izgovor da se ljudi ne razvedu (a hteli bi), ili se zapravo boje ponovne samoce i lutanja (sto uopste nije tako lose po mom misljenju)
Svdja mi se kompozicija, kao i provlacenje Djoletovog lika, i jednostavno i iskreno pripovedanje...

Mozda ce ti u traganju za resenjem pomoci sledeca mudrost: ZIVOT JE SADA I OVDE.

POZDRAV
Poslao VidiOvako u 00:23, 19.9.2010 | Link | |
Hvala VidiOvako, drago mi je da ti se dopada...
Poslao Slovenska u 00:54, 19.9.2010 | Link | |


<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>
Powered by BlogOye!