Eh...taj ponedeljak «

16.9.2010 «
Nije tu nesto kako treba...Tako je cutao i onda...Nije ...ne...pa to se ne dogadja dva puta u jednom veku...mnogo bi to bilo i mom coveku...cak i njemu...Znam ja njega...koliko li sam puta to rekla,pomislila,koliko puta se klela da ga savrseno poznajem...ono...znam ga kako dise...ma,nemam ja pojma,sad znam.
Ne bi on ipak tako ponovo.Nije narocito ...he he he...setih se "nije posebno ucen i skolovan,zar je to uopste bitno.." Djole fenomen..."Prodaje se prijatelj"...i mi smo nasu ljubav na rasprodaji izgubili..olako ,olako.Ovaj je gad "ucen" ali nije naucen (vala bas tako) .Dzaba njemu...aviJoni kamiJoni ( citaj : diplome )...kad je takav..Kakav je on,ustvari covek? Znam li ga? Posle toliko godina braka,pitam se opet,a odgovor ne znam...ne znam ni da li ga znam ni...da li ja sa strancem spavam svake noci (kad je kod kuce..hmmm...ali nije tema saddd...ne sad...) Tako je i tada...cutao jednog ponedeljka kada je tisina nezamisliva,kada se kafa prosipa i lupaju solje,pepeljare...lomi sta je na dohvatu ruke..Takvog jednog ponedeljka je cutao ...seo pored mene i mirno rekao ...Mala...razvescemo se...budi spremna na to...Ne ponovo...mislim..prezivela bih ja tu recenicu,jer nije premijera...ali ne opet...tek sam...Gad...Mala me zove ...kad vodimo ljubav...i Mala...kad mi saopstava ruzno..pa skot...znam ga...Ako prozbori Mala...znacu da treba sto da prevrnem...znacu...Dok sam cupkala zamisljeno neki koncic,pitala sam se zasto se mi,zaista nismo rastali.Onako,kao ljudi...odemo "tamo"...jeste li sporazumno-jesmo...Brak se razvodi-u redu je.Pozdrav - pozdrav i tako.Pa bre,to rade svi civili...e pa mi bas i nismo od tako nekih finih.Pun nam je svaki dan vrlo necivilizovanih ispada,pa ne mogasmo ni taj cin da odradimo valjano.To je bilo po principu,ja te ne volim vise onako kao pre,ali te volim,znas ti to...ali nasao sam osobu koja...bla bla...pa naravno da je bolja,pametnija,lepsa zgodnija,duhovitija,odmerenija,tolerantnija...jaoo ,pa ona ti je ljubavnica covece.Nece ti se ona "penjati i setati" po ganglijama kad je nesto u kuci u kvaru i nece ti probijati bubna opna ako je Aleksa razbio prozor u skoli,popustio u ucenju,nece te smarati pitanjima,gde si bio,do kada i zasto...Joj...ljubavnice to ne rade ( valjda ne rade...jer da rade,ne bi bile ljubavnice...mislim ja u sebi..'nako... ).
Da bih se smirila setih se Ravela...
Objavio Slovenska u 11:15 | kategorija: Mozda ipak sanjam
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar


Jos malo ponedeljka «

6.9.2010 «
Njegov glas me je dobio odmah.Volim NJEGOV glas.Volim boju njegovog glasa,kad govori,kad se smeje,kad besni,kad sapuce (hmm...kad je to bilo?),kad peva...Boze...dobio me je taj glas odmah.Godine su prosle od naseg prvog susreta,pamtim,naravno da pamtim mesto,vreme,pamtim sve ...pamtim zbog te lepote i zbog kasnijih trenutaka.Pamtim nasa saputanja i nasa ...ali nije to vazno..vazno je da ce on sada da progovori,da cu ja da poludim i da ce ovo biti ponedeljak jedan u nizu,ponedeljak naseg zivota koji nas tako lepo gazi...a mi ne znamo zasto sve ovo podnosimo...mi ne znamo zasto u svakodnevnim svadjama trajemo ako trajemo,niti zasto se gusimo,a gusimo se.Gusimo jedno drugo,unistavamo.Mi smo prokletnici.Zao mi nas je.LAZEM.NJEGA mi nije zao...rado bih mu ovu pepeljaru bacila u glavu...da se rasprsne pepeljara...(? Jesam li boleciva prema zlotvoru?)...da se rasprsne pepeljara kojom bi ubio konja...C c c...starim...to je...Ne okrecem se prema njemu jos uvek,a i zasto bih...znam gde stoji,kako stoji,cujem kako dise...sprema se...da zapocne...cuvenu jutarnju pricu...Jos uvek cuti...Donosim kafu do stola jos uvek ga ne pogledavsi..zasto bih? Znam...ja znam...Znam da stoji u dovratku snazan i velik, protezuci se i osmehujuci slavodobitno,osiono,pun sebe...osmeh koji govori : jak sam,najjaci,mocan,svemoguc (mrzim takav osmeh njegov...Boze,mnogo toga sad mrzim,oprosti mi).Znam da mu se niz vrat i grudi slivaju i blistaju kapi vode,da je jos topao od ...ma sta blista,sta topao...znam da je magarac uobrazeni spreman na monolog...i cekam...Zasto bih se okretala? Pogled su mi prikovale tri latice opale sa krunice belih ruza.Dve su pokraj vaze a treca je lepotom ispunila praznu pepeljaru.Belo.Obuhvatio ih moj pogled i ne pusta da iz oka odu.Hoce lepotu da zdrzi.Volim bele ruze.Uliva se uzas prosle subote u mene,nadjacao je njihovu lepotu.Podsetile su,a nije trebalo...ne zelim da me ikada vise asociraju na tu paklenu subotu besa,subotu mog ludila i njegovog bezobrazluka.Ne one...koje su jos jedna od nekoliko sitnih radosti koje sama sebi mogu da priustim ,da se usrecim,onako...ali bas onako...da osetim .ON je najobicniji bezosecajni stvor."Pa sta ako sam zaboravio,nije smak sveta..." Tada sam pukla,pobacala ruze po kuci ,pogazila ih...gazila i gazila i plakala i vikala...ma sta vikala,vristala...Idiote jedan...o cemu ti govoris?Ti kao znas znas sta je smak sveta...nista ti ne znas naduvena budalo.Ma sta je tebi sveto,do koga i cega je tebi stalo? Nemas ti pojma stvoreeee...
Nikada nje mogao da razume.Nije.Uvek je govorio da je ne volim.Uvek sam mislila da je ne volim....da je ne volim dovoljno.Sad znam da se ne moze voleti dovoljno,beskrajno,strasno...sad znam samo se voli...ili ne voli.Gledam ovo belo na stolu i cekam napad.Bas cekam da krene.Umrla je na mojim rukama.Tanka linija smrti...tako se zove onaj film...sad mi pade na pamet...ja sam bila pored nje kada se linija njenog zivota prekinula i kada je smrt dosla po nju...i nisam..nisam mogla da je zadrzim i nisam mogla nista drugo osim da joj vristim o mojoj ljubavi prema njoj,da cuje na polasku ...ma cula me je...znam da jeste...mora da me je cula...Znala je moja mudra mati ...znala je da ce me stici prokletstvo kajanja kad-tad...i govorila mi je ..."Kad budes svoje cedo imala videces kako se voli i kako boli..." . Jedino me je ona volela na ovom svetu.A ja sam kidala njene dane nehajem...a ja sam...Pucaj ,sta cekas...ispucaj ponedeljak ,pa da zavrsimo kao ljudi godinama vezbani za ovakva jutra.Pucaj...
Sludjena svim secanjima koja su se vrtoglavo smenjivala nisam ni primetila da kasni pocetak predstave a glavni glumci vec odavno na svojim mestima.Ko primecuje miris jutra dok iscekuje dzelatov osmeh?Moglo je to da bude divno jutro,ha..pa mogla su i sva prethodna da mirisu na nas,na nas...mi nikada nismo imali nas,ako smo i imali kratko smo bili...MI...Pogubili smo se,dragi moj,odavno...da se nikada vise ne pronadjemo...zato kreni...pomislih dok sam sedala na stolicu tvrdju nego inace,dok je prvi gutljaj kafe ponedeljkom bivao gorak..da gor..sve je toga dana imalo prizvuk...naj...najgoreg.Kada sam primetila da tu nesto nije u redu...da tu ipak nesto nedostaje...ne znam...tek,okrenuh se.Bolje da nisam...bolje,jer svaki pogled na njega zapara mi utrobu,svaki pogled moj uvek njegov pogled sretne...nikada nismo sklanjali poglede,ma sta da se desavalo,a desavalo se...jos kako.Pomeri me uvek taj pogled...coveka mog koji nije moj...usne koje sam...koje su me...o cemu ja to...Boze mili...Ne valja ...ovde i ovog jutra nesto mnogoo ne valja...
Objavio Slovenska u 16:32 | kategorija: Mozda ipak sanjam
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar


Ponedeljak pocinje... «

31.8.2010 «
Resila sam da cu u sledecoj inkarnaciji ziveti u Barseloni i ostariti u dosadnu,cangrizavu usedelicu kojoj sve na svetu smeta,osim njenih macaka i klavira(ne znam da li cu da vezem goblene)..ovo mi bas fino zvuci,onako "filmovito".Setih se, dok sam kuvala kafu za nas dvoje ( jos uvek nas je dvoje,na opste zaprepascenje svih...osim nas) da se i u Barseloni racuna sedmica bas od ponedeljka,pa dok sam dodavala kafu i ko zna koliko kasicica stavila (ne bi mi bilo zao da ce je samo doticni piti...neka ga ubije bar ona) te da je najbolje , ipak, u sledecem zivotu da budem azot ili neki drugi hemijski element iz Mendeljejevog il' slicnog sistema...na Marsu ( slatka planeta)...tamo gde definitivno jos nije pocelo racunanje vremena.Marsovci su fini stvorovi...sta bi sa vremenom...a i azot bas ne "zarezuju" narocito.Bicu tamo mirna...shvatih dok sam sipala kafu.Smrzavala sam se bosa...ali mi je bilo bas lepo kad ovo odlucih.
Ususkana u sal predivnih misli,koje ni plocice nisu mogle da rashlade,na tren zaboravih koji je dan.Ne znam ni sama kako je moguce da sam tako malo soljica razbila svih ovih godina naseg zajednistva(sad mislim samo na "ponedeljak" soljice) jer su ponedeljci u nasoj kuci izuzetno dinamicni,dramaticni i stravicni.Kafa je u soljama,ja bosa na plocicama,novine su tu negde,njegovi CD-oviiiiiiii TU,izuzetno otmeno drustvo za ispijanje prve kafice za nasim stolom.Nas sto...nema tu nikakve price,taj sto nema patinu davnih vremena,ni bakin heklani stolnjak ni vazu od nekog kristala "brendiranog"...kupljen je na kredit kao i vecina stvari u nasoj kuci.Zasto je zajednicki,zasto kao ostale zene nisam i ja donela bar taj sto kao "miraz"...???Sada bih u predsoblju pila kafu kao "gospodja" i uzivala povlaceci prvi dim ispijajuci prvi srk.NE.Nije mi se dalo da znam.
Bila sam spremna,naravno...godine su iza mene...tacno sam znala raspored svih dogadjanja.Najpre tresak vrata da se utroba preokrene...Ne znam zasto postoje vrata na kupatilu...koga interesuje sta se unutra dogadja...(lakse mi je da ovako pricam..cuj otkud vrata na kupatilu...Bozeee...)otkud vrata na kupatilu u ovakvimm kucama,ovakvim porodicama...vrata koja najpre sluze za treskanje.TRAS...malo je tako napisati...ko nije cuo taj tresak nikada nece znati ,ne znam ni ja cemu i sta to njemu znaci...tek..ocekivala sam spremna taj tresak. Nije bilo potrebno da se okrecem,vidim ja njega i ne gledajuci.Mokra kosa rascupana,jutarnji ogrtac onako dobrano "razdrljen" vise svucen nego obucen,toboze zurno ga oblaci da bi sto pre bio sa mnom ( to je verzija iz prvih godina braka koju vucem sa sobom kao neku dobru knjigu na letovanje,uvek se danas tome nasmejem...ali nekako mi je milije to nego objasnjenje tipa...daj bre tu kafu pa da bezim)...ne treba da se okrecem...vidim ja njega i jos bolje osecam ne okrecuci se.Znam da nece prici...odavno smo "prerasli" (citaj:zaboravili ) poljupce i zagrljaje...i...ohoo...pa da...jutrima lepim kao sto je ovo...To sad i nije narocito vazno (kao)...Ocekujem da progovori.Varijanta "Daj kafu , pa da bezim"..."Sve mi se vise smucilo" i treca...najboljaaa "Dokle cu ja vise ovako"...sa naglaskom na OVAKO...Bas me briga dokle ces,uvek to pomislim (moracu mastu da ukljucim dok mu u mislima odgovaram...ne moram ja godinama isti odgovor) ...ne racunam raznovrsnost psovki,shodno godisnjem dobu...tako su i one promenljive.Leti obicno pomislim...sunce ti *ebem pokvareno o kom sada ti pricas...zimska varijanta je ...sledio se dabogda sada kad krenes...zavejali te ovi divni snegovi (to ako ima snega)...ali brzo se pokajem..zao mi snega da zalud pada po skotu...prolecna i jesenja varijanta je uglavnom "mokra" ako liju kise ili je ...ma nije to vazno,koliko je vazno da ja znam sta ce reci i spremna sam.Samo od muzike koju cemo slusati,neko sa uzivanjem...NEKO i ja koja sam prinudjena...(moracu u predsoblje,pa makar i na podu sedela) samo od muzike zavisi hocu li planuti odmah ili kad bude seo da pije kafu...zurno...kad bude progovorio.Taj glas...
Objavio Slovenska u 15:21 | kategorija: Mozda ipak sanjam
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar


Powered by BlogOye!