Nemam pojma kako se oseća medved nakon što se probudi iz zimskog sna, ali pretpostavljam da se ja trenutno upravo tako osećam. Uvek mi je potrebno vreme adaptacije nakon dolaska prvih prolećnih dana. Tromost i lenjost koja me po pravilu svake zime zadese, nisu me mimoišla ni ove, a buđenje je svake godine drugačije i teže.
Buđenje proleća kao da pokrene neki skriveni mehanizam u meni pa sve ono što se preko jeseni i zime nakupi kao prljavština koju donosi život, odjednom i naglo počinje da iskače na površinu, ličeći na nabujalu reku koja sa sobom nosi svako smeće sa obale na koje naiđe.
Probude se čula, nemiri, osećaji postaju intenzivniji, sve poprima drugačiji oblik. Drugačije boli osećaj nepravde, snažnije deluje osećaj bespomoćnosti u trenutku kada sebi kažeš "Jebote nikad nisam bio više bankrot nego sada", iako znaš da ćeš to izgovoriti ko zna još koliko puta u životu i uvek će biti potpuno ispravna konstatacija, ali u proleće deluje snažnije. Ali ne, ne želim da prolevam svoju negativnu energiju, i onako je ima i previše oko nas, ne treba čovek da je traži, sama ona, kao pijavica se prilepi. Dovoljno je da pročitaš dnevne novine ili odgledaš vesti pa da se napuniš istom. Tragedije, vremenske neprilike, loša spoljna i unutrašnja politika, ekonomija u qrcu, dovoljno ili treba li još nešto ?
Koliko god da u sebi pokušavam da okinem prekidač onaj koji nosi oznaku "TURN OFF" ne ide i tačka. Ali Ok, kad me spopadne ovakva bura misli, tražim razlog za sreću u malim stvarima, ( jer velike se dešavaju i ne mogu se pronaći ). I danas šetajući dvorištem, primetih da su se u jezercetu iza kuće (koje nakon zime izgleda očajno i čeka da zadobije svoj pravi oblik) pojavili i prvi stanovnici istog. Gotovo u isto vreme kao i prošle godine, dočekao me je kreket zaljubljenih žabaca. "Veselo!", rekoh i pomislih šta ti je priroda, dok ja probuđen razbijam glavu problemima, probuđeni žabci odmah gledaju šta će da obale. A onda sam zapalio cigaru, seo na starom panju, nasmejao se i rekao. "Bože, pretvori me u žabca ili neku drugu živuljku i pusti me da živim od instikta kao životinja!"
Pošalji komentar
Komentari:
pretvaram te u zapca....a za posle cu da vidim, mozda te opet dotaknem carobnim stapicem...
Poslao
westica
u
01:56
,
28/3/2006
| Link | |
ehhh, poglavice, sta reci... bez patetike, ali srce me boli kad postanem svesna stanja u zemlji i svetu. saljem ti jedan veliki 'ljubac i jednu princezu da te poljubi kad te vestica pretvori u prolecnog zapca
Vidim da si promenio oblik uz pomoć dobrih vila,ali pripazi se roda dolaze i one s proleća,da bi dočekao svoju princezu.Iskreno se nadadam da tvoja princeza nije italijanka:-))
eto shta ti zene zele...princezu !! uzmi rakiju dok sjedish na panju i zapali lulu 
i sve ce biti zelenije..
i sve ce biti zelenije..
I princeza nasla zabu. Zaba rekla: ja sam princ, poljubi me, pa cemo zauvek srecno ziveti i ti ces me voleti i biti zahvalna sto mozes da mi kuvas, peres, spremas...
Kasnije te veceri dok je vecerala ukusne zablje batake princeza rece:
`` Pa, ne bih rekla``
Kasnije te veceri dok je vecerala ukusne zablje batake princeza rece:
`` Pa, ne bih rekla``
Poslao
samojedino
u
14:52
,
28/3/2006
| Link | |
hej bre ti! Sta je bwe ovo , ajde , ajde .... gore glavu i osmeh , jedan velllliki osmeh , brzo , brzo ! Evo mashem i evo ti ova shargarepa 
Poslao
dreamybanny
u
15:39
,
28/3/2006
| Link | |
