Prostrujala je vest o Sidovoj smrti. Nisam odmah mogao da odreagujem, ne zato što ne bih imao šta da kažem, već naprotiv, u kojoj formi upakovati reči o čoveku koji je za života postao legenda, koji je u jako kratkoj muzičkoj karijeri postavio temelje psihodeličnog rock-a,
utemiljivača grupe Pink Floyd, od čijeg uticaja i senke ni do današnjeg dana ovi najveći rock dinosaursi nisu mogli da se oslobode. Šta napisati o čoveku čiji je život balansirao između genijalnosti i perfekcije ludila, izabravši ovu drugu soluciju, ili možda tu i nije bilo razlike. Da li zapakovati priču u šturi biografski članak ili pokušati da metafizički obojim priču. Ni jedno ni drugo ne bi bilo pravo rešenje za oproštaj od čoveka koji je svojim muzičkim uticajem, i na mene lično, ostavio duboke tragove. Čovek koji je svojom zapanjujućom inventivnošću sve pesme iz Pink Floyd faze napisao za manje od 6 meseci. Šta napisati o tom čoveku a da ne bude puki šablon ?
utemiljivača grupe Pink Floyd, od čijeg uticaja i senke ni do današnjeg dana ovi najveći rock dinosaursi nisu mogli da se oslobode. Šta napisati o čoveku čiji je život balansirao između genijalnosti i perfekcije ludila, izabravši ovu drugu soluciju, ili možda tu i nije bilo razlike. Da li zapakovati priču u šturi biografski članak ili pokušati da metafizički obojim priču. Ni jedno ni drugo ne bi bilo pravo rešenje za oproštaj od čoveka koji je svojim muzičkim uticajem, i na mene lično, ostavio duboke tragove. Čovek koji je svojom zapanjujućom inventivnošću sve pesme iz Pink Floyd faze napisao za manje od 6 meseci. Šta napisati o tom čoveku a da ne bude puki šablon ?
Sijaj bre ti ludi dijamantu, (Shine on you crazy diamond), Gajdašu na vratima zore (Piper at the Gates of Down), sijaj bre na onoj drugoj - tamnoj strani meseca, (The Dark side of the Moon), možda ćeš tamo sresti Hendrixa, za koga si znao da kažeš, "Hendrix je bio perfektah gitarista, a to je sve što sam želeo da radim kao klinac..." Uradio se bre i više od pukog sviranja, pitam se samo da li si ikada toga bio svestan dok si više od 40 godina lutao stazama koje nama običnim smrtnicima nisu dostupne. Da, da... ako sretneš Hendrixa, pronadji i Morrisona, Joplinku, neka vam se u svom kreativnom ludilu pridruži i Worholl, napucajte jedan žešći "Jam Session", bre... i nije bitno to što nedostaješ, što su tvoji pajtaši i fanovi toliko puta poželeli da si pored njih, (Wish You Were Here) ... i onako je tvoja muzika stvarana za viša stanja svesti koja smo mi samo mogli da naslućujemo kroz oblake dima. Hey Syd sad se Free!
Pošalji komentar
Komentari:
Bas tuzno..., sijao je i sijace, pretuzna sam,
ali svi cemo jednoga dana, on je bar umeo da ostavi tako dubok trag da ce milioni da zale za njim...
ali svi cemo jednoga dana, on je bar umeo da ostavi tako dubok trag da ce milioni da zale za njim...
Kazes otishao je,ma nije,tu je on oko nas ,da nam daje pozitivan kik kad onemocamo,da nas cimne za uvo kad zaspimo
Malo je njih koji to mogu iako smo u jednoj prostoriji,zar ne?
Malo je njih koji to mogu iako smo u jednoj prostoriji,zar ne?
..želim ovo pogledat(i poslušat), prvom prilikom -Pink Floyd Live at Pompeii, The Directors Cut, 1972., Adrian Maben, Continental
Hipijevski film o Floydima u amfiteatru Pompeja i na stijenama Vezuva. Redatelj Adrian Maben imao je
viziju Floyda u amfiteatru kada je kao turista noću tražio po njemu izgubljenu putovnicu. Floydi su popušili Mabenovu priču i ubrzo su svirali na kompletno opremljenoj pozornici živi koncert pred praznim amfiteatrom. Duge snimke užarene lave, rimskih mozaika, i stijena koje se puše, Maben je kombinirao sa stvarima Echoes, A Saucerful of Secrets, Careful with that Axe Eugene, Set the Controls for the Heart of the Sun... Dakle, umjesto bamboocha roštilja na užarenom lava-partiju, ovo su Pink Floydi na užarenom lava-tripu.
Maben je film snimio za nekoliko evropskih televizija, a premijera se podudarila s izlaskom epohalnog albuma The Dark Side of the Moon. Film je distribuiran kao svojevrsni jednosatni kino-spot. Reakcije su svugdje bile pozitivne, a još i dan-danas Pompeji imaju vrlo visoku ocjenu na imdb-u. Redateljeva DVD-verzija sadrži - što je danas možda i najzanimljivije - intervjue članova banda snimljene u studijima EMI tokom snimanja The Dark Side of the Moon.
Hipijevski film o Floydima u amfiteatru Pompeja i na stijenama Vezuva. Redatelj Adrian Maben imao je
viziju Floyda u amfiteatru kada je kao turista noću tražio po njemu izgubljenu putovnicu. Floydi su popušili Mabenovu priču i ubrzo su svirali na kompletno opremljenoj pozornici živi koncert pred praznim amfiteatrom. Duge snimke užarene lave, rimskih mozaika, i stijena koje se puše, Maben je kombinirao sa stvarima Echoes, A Saucerful of Secrets, Careful with that Axe Eugene, Set the Controls for the Heart of the Sun... Dakle, umjesto bamboocha roštilja na užarenom lava-partiju, ovo su Pink Floydi na užarenom lava-tripu.
Maben je film snimio za nekoliko evropskih televizija, a premijera se podudarila s izlaskom epohalnog albuma The Dark Side of the Moon. Film je distribuiran kao svojevrsni jednosatni kino-spot. Reakcije su svugdje bile pozitivne, a još i dan-danas Pompeji imaju vrlo visoku ocjenu na imdb-u. Redateljeva DVD-verzija sadrži - što je danas možda i najzanimljivije - intervjue članova banda snimljene u studijima EMI tokom snimanja The Dark Side of the Moon.
Odlichni su Pompei, setjam se kada sam ih prvi poot gledao, jako davno, bilo je to mmmmmm .... potpuno originalan pristup, e sad nedavno dodjoh do jednosatnog dokumentarca o Syd Barret-u, u kome se po prvi put pojavljuju njihovi rani koncertni snimci e to tek treba videti 
))
))
zar nije on bio samo još jedna cigla u zidu...života...
