Драги Пријатељу,

Пошто си већ начео ту тему, морам да је довршим ризикујући да се ова преписка одужи. Свеједно.Обећај ми само да ћеш поверовати у све што ти напишем о нишким гимназијама ''Стеван Сремац'' и '' Бора Станковић'' јер ће све бити потпуна истина.

Нико не зна откада је на делу тако оштра конкуренција између ове две престижне нишке гимназије али траје. Дууууго је било врло битно у коју си од те две школе ишао; касније, када би се као озбиљни људи сретали у свакодневним ситуацијама,препознавши једни друге знали су да се пецкају:

-          Да, ви из '' Боре'' тешко да сте икада знали ред, како да знате који вам је задњи рок за плаћање телефона.

-          Ви из ''Сремца'' сте одувек били метиљави, отуд теби и ова слаба крвна слика.

А бивало је свега и свачега, мој пријатељу. Када су играле спортске репрезентације ове две школе (било који спорт, битно је онима другима натрљати нос!), неретко би се и професори обе школе навукли око терена и жестоко навијали. Е, да ...професори...Они су посебна прича.

Ми у '' С.Сремцу'' смо имали прилику да уживамо у глупостима професорке географије чији је надимак ''Мона Лиза'' толико био прирастао за њен наступ, да јој ни данас нико не зна ни имена, ни презимена. Елем, она је знала када прозива да постави питање, ти почнеш да верглаш оних првих пар редова које си, устајући, прочитао док она не склопи руке (попут Мона Лизе!) и баци изгубљено поглед негде удесно, кроз прозор. Ти трабуњаш шта стигнеш, ови око тебе се клибере, а онда, када помислиш да је довољно станеш и кажеш: ''Професорка, завршио сам''

На то се она тргне: '' У реду, само сам више очекивала.'' И залепи ти четворку.

Мени је предавала прва постава (поред Мона Лизе): ТОма Шериф (историја), Бела (биологија), Киселинка (хемија), Јовановићка (математика),Снешка (енглескиња), Јоца Пампур (одбрана), Шестар (општетехничко), Рака (философија),Јованка (латински), Мики Његош (физичко) и Цеца (музичко).

Мој брат од стрица је био несрећније руке у ''Бори''- прву годину је понављао а добио је и јединицу из владања када је, на часу математике, разбеснео опаког професора Пинокија па овај наредио: ''Задња клупа – напоље!''. На то мој Синиша и његов друг из клупе устану, узму клупу и пођу ка вратима.

-          Еј, где ћете са клупом ?

-          Па рекли сте '' задња клупа напоље!''

Пријатељу, ако хоћеш још о Бори и Стеви само напиши.