Sedam za šank ubeđen da kasnim. Dogovorili smo se, Marko i ja, u Cvijećari u 9. Međutim, Mare je sreo usput sisatu koleginicu sa posla i buljanje u kompijuter zamenio je buljanjem u njene sise. Razumem. Iz 3D u 2 velike. Poslao mi je poruku na jedna razumljivom jeziku. “ksnm br 15 mnut) sreo Dojčile. Hoho.” Naručio sam 2 pelinkovca. Svaki za svaku. Ispijam hemiju i buljim u ekrančinu. Fudbal. Neka “liga bez briga“. Rezultat rukometni, 7:2. Momak i njegova jebeno zgodna devojka igraju bilijar. Ne pričaju. Samo natežu i okidaju štapovima kugle. Neke devojčice se kikoću u ćošku i pričaju o njemu, njoj, meni, sebi, hemiji, fizici, matematici. Bilo bi kul da imaju barem 20 godina, ukupno. Ovako, čekaću Mareta sa Salzurgovim fudbalerima. “Daj vinjak meni, njemu šta pije i bensedin da dođem sebi. Kolike sise, brate. Ona ne spava na stomaku, sigurno.”, govori Mare sa vrata i udara se otvorenom šakom po glavi. “Kolike? Pokaži.”, pitam. “Ovolikeeee!”, pokazuje mi. “U!”, iznenađeno ću ja. Prilazi nepoznata devojčica. Traži upaljač. Palim joj cigaretu a Mare joj gleda u sise. Kaže “Pih!” i odmahne rukom. “Šta pih?“, pita devojka. “Nešto sam prehlađen pa se suzdržavam da ne kinem.“, laže Marko. “Aha. A ja budala mislila da komentarišeš moje ise.”, kaže ona. “Ne, ne. Mislim, dobre su. Ali ne komentarišem ih.”, laže Mare. Ja gledam u njene sise, Mare gleda u njene sise, ona gleda u svoje sise. Osmehnemo se svo troje. Ona ode. “Brate, sise ove devojčice su m.i.z.e.r.i.j.a. naspram Dojčilinih.”. kaže Mare. “U!”, iznenađeno ću na to.