“Dobar dan, komšinice.“, javio se Rade radnici prodavnice u koju odlazi svakog dana. “Doar dan, komšija.”, već po navici javila se prodavačica za kasom, sklapajući još jednu plasničnu korpu. Kasapin je viknuo u tom viknu: “Slavice, evo komšije Radeta.”. U prodavnici se svetlo piguši. Sa zvučnika ugradjenih u plafon krenu sasvim lagana muzika a iz magacina, sa žutom keceljom do poda, sa novom frizurom, novim šarama šminke, izadje Slavica. Rade je gledao u prodavačicu. Dok je izlazila, vazduh iz razhladnog uredjaja, koji je usmeren ka ulazu u magacin, dao je njenoj kosi „ferari-kabriolet-look”. Slavica otkida na Radeta već mesecima. Cela prodavnica to zna i kada se ovaj pojavi svi ostavljaju svoje poslove. One za kasom se izvinjavaju mušterijama koje čekaju u redu i menjaju traku za račune koja nije istošena ni do pola. Pomoćni radnici iz magacina, iskaču jedan po jedan, šaka punih konfete, prave špalir ispod kojeg bi ovo dvoje mladih trebalo da prodju. Kasapin se iz sveg glasa dernja, čim ugleda Radeta na vratima, dozivajući Slavicu. Svi zaposleni, reprezentativno sindikalno predstavljeni preko kasapina, posmatraju svaki potez Radetov. Slavicu ne gledaju. Valjda znaju šta je dogovoreno na poslednjem sastanku radne organizacije. Sredstva su očigledno izdvojena namenski. Verujem da bi kolektiv pomogao u organizaciji svadbice. Evo na primer, kasapin bi lupao po mesištu, radnice bi posluživale goste, pomoćni radnici iz magacina bi prenosili prazne gajbice(i ne bi zaradili prvi milion). Sve je, tako reći, spremno za ovaj dogadjaj. Strpljenu kolektiva verovatno ima kraja. Sledećeg meseca će možda na sastanku kolektiva doneti odluku da se Jovanka sa kase premesti na voće, u znak poštovanja njene decenijske odanosti kolektivu. Kupiće joj poklon. Neku vazu, verovatno. Ona će se rasplakati a već sutra će se gušiti u ananasu, mandarinama, pomorandžama i bananama. I tako narednih 10 godina. Na kraju radnog veka svakome sleduje odeljenje za higijenu. Tamo niko ne zalazi osim ako kupuje tolet papir. Pa valjaju se osloboditi stariji radnici napora. Slavici, u ovom periodu, kada je ceo kolektiv iza nje, ostaje samo da se uda. Ona je izabrala, niko je nije terao. Njen izbor je Rade. Odlazimo sa njim često do te prodavnice i gledamo sa drugog kraja paradu. To je snaga jednog kolektiva, to hoću da kažem. Kao Bugarski carinici. Naime, na Bugarskoj carini, koja se na bugarskom zove “Mitnica”, slovi pravilo da svi carinici u jednoj smeni “rade” za jednog od njih dok ne skupe dovoljno novca za dovršetak kuće tog mitniačara, kupovinu novih kola, silikonske sise žene mitničarske. Kada Bugarka namontira nove vime, carinici počinju da rade za nekog drugog iz smene. Jasno je! Rade je trenutno silikonska sisa. Treba samo da ga namontiraju. Treba ga videti u teatru Prodavnica. Prvo, još sa vrata počne da se preznojava, onda se pristojno javi kasirki, na čas podignuvši glavu. Dok se znoj cedi sa njega, unezvereno gleda po prodavnici. Krije se iza pultova kako ga kasapin ne bi video. Ali, uvek ga oda Nutela. Jednostavo, ne može da ne odstoji pred Nutelom neko vreme. Tu se ispravi, izdivi joj se i nasmeje. Taman kada pomisli njegova je, kasapin ga locira i prodere se: „Slavice evo komšija Radeta. Pusti doručak sada!” Slavica izleće iz magacina, popravlja kosu, posao staje u celom kolektivu a matora sa higijene i voćarka se jedna drugoj približe i merkaju Radeta. Znoj, nekontrolisani pokreti, dugačak treptaj, izraz lica “šta mi se to dešava” i sasvim idiotski osmeh upućen Slavici koja već nudi proizvode sa treće police umesto onih iz njegove korpe. Rade se zahvaljuje, hita ka kasi, neosvrućući se, glavom bez obzira. Tu ga čeka potrošena kucaća traka i ciklus promene koji traje. Slavicu je koletiv dobro pripremio na svaku situaciju. Ona dotrčava, uzima kesu u ruke. Sa otvaranjem kese su uvek problemi. Duva u nju, šušti, drmusa je, trazi nači da je otvori. Pa onda druga kesa. Kasirka kuca polako, podižući pogled prem Radetu, namigujući i podižući desnu obrvu. Ubrzo se ceo kolektiv nadvija nad Radetom. Pomoćni radnici ostavljaju za sobom trag prosutih konfeta a kasapin tragove krvi sveže teletine. Rade se znoji i ne progovara. Uzima kese, zahvaljuje se iz juri ka vratima. Uvek pogreši. Umesto da ih povuče ka sebi on ih gura, gura unapred. Slavica tada pridje, povuče vrata ka sebi i tada se njih dvoje pogledaju pravo u oči. Slavica zatrepti, Rade se preznoji još jednom i izleti napolje. U prodavnici muk potraje još sekundu, dve pa se prolomi uzdah celog kolektiva. Slavica je opet izneverila kolektiv. Kasirka je besna jer željno očekuje premeštaj na banane, kasapin prebije teletinu a tolet-papirka ludi, jer očekuje dar kolektiva za 15 godina rada, svesna činjenice da dok se Rade ne uhiti nema ništa od toga.