Vruc dan me je otapao i postepeno razmrdavao. Probudio sam se, protiv svoje volje, oko 7.. Majstori su kod komsije rovasili po zidu pokusavajuci da pravilno postave klimu. Posle nekoliko dana ih je ponovo zvao. Reklamacija! Busenje, zujanje i krcanje, koje me je podsetilo na moj stari sony vokmen u momentima punog sjaja buvljak-aklkalnih baterija , posolila je njegova zena, komsinica Mira, koja jednostavno ne ume da cuti. Ona prica... ae, present continues. Stalno pominje svoju pokojnu majku i citira Marksa. Stara, opasna skola. Cesto podseca svog muza kako nije uspeo da zadrzi mesto direktor Doma zdravlja neprezajuci da se kod muzevljevih prijatelja, i dalje aktivnih lekara koji mu dolaze u posetu na partiju saha i casicu sljive, raspituje o sadasnjem rukovodstvu Doma zdravlja i mogucnostima da se "to njihovo pitanje" opet pokrene. Inace, "to njihovo pitanje" je prostudirala ova pravnica u penziji i spremna je da zastupa svog muza u ostvarenju prava iz radnog odnosa. Da se ne lazemo, ona je pikirala stan koji je dobio sadasnji direktor. U duhu svoj idejnog lidera gospon Karla M., ona je kapirala ukidanje svojine kao skroz kul stvar. Boze, izjednacavanje je divna stvar, zar ne? Isto, kao i ukidanje klasnih razlika. Nije bas razumela sustinu i posledice svojih teznji. Nije kapirala da je i njen stan neciji u toj postavci ali je silno zelela 62 kvadrata na trecem spratu. Njen muz je bio jedan od onih kojima su "te godine" sele tesko i napeto. Jedan od onih kojima nije bilo vazno da li ce dobiti stan nego da li ce radeci po raznoraznim privatnim klinikama posle radnog vremena uspeti da posalje svoju decu u inostranstvo na visoku skolu. Svoj uspeh ceni uspehom svoje dece. Ona je potpuno neostvarena i zavidna zena. Budala kojoj je upravljanje kucnim budzetom opsesija, strast ali "...novac u rukama...". http://en.wikipedia.org/wiki/Ekatarina_Velika Danima je ceo komsiluk vecao koju klimu treba da kupe. Ona je letela od komsinice do komsinice sa prospektima i specifikacijama potencijalnih klima uredjaja. Kada je pozvonila kod nas, neko (zzzz, nisam!) joj je rekao da klima zdere struju, da su majstori neobuceni i bahati uglavnom, kako klima radi na istoj frekvenciji kao mikrotalasna pec i da je bilo slucajeva eksplozije klima uredjaja, u nas. Tada je u neverici gledala i rekla kako ce jos jednom preispitati nuznost uvodjenja te skalamerije i da ce ako se odluci da je ipak ugradi, sto je u tom trenutku bilo malo verovatno, pozvati OVLASCENI servis koji ce joj dati makar trogodisnju garanciju. "dobro jutro, komsinice! Ipak cete ugraditi klimu?", krenuo sam po novine i nisam mogao da odolim. "mladicu, "svaka roba ima svoju upotrebnu i prometnu vrednost", molim lepo. Evo ovi fini momci mi garantuju za ispravnost i strucnost prilikom montaze. Cak su mi pokazali odredjene sertifikate kojima to potvrdjuju.". "bravo, komsinice. Samo temeljno!". Polutrkom sam gazio do kiska. Nisam zeleo da propustim ni sekund busilice niti slovo citata. Izneo sam staru stolicu na rasklapanje, koju sam kao klinac vukljao po plazama Hrvatske obale, i seo na terasu. "kako ide cika Zuco?!", dobacio sam bivsem direktoru Doma zdravlja koji je u tisini posmatrao radove. "komsija, kad cete vise da nadjete neki posao? Da se, brate mili, zaposlite, privredjujete!", pitao je. "Brate minli, kad se vi da uselite u onaj stan od 62 kvadrata na trecem spratu?". "zajebant, a! bolje da te ova moja rospija ne cuje!". "Sta da ne cujem, reci Zuco, reci?!", vikala je rospija oz kuhinje. "kaze cika Zica da vam ne spominjem onaj stan od 62 kvadrata sto su vam ovi novi uzeli na pravdi boga.". Isla je prema terasi, dok sam ja proturene glave kroz razbijeno staklo terase namigivao cika Zuci. "Slusaj mali, drzava to ti je moc a moc to ti je negacija slobode covekove!", dok je to govorila izgedala je kao spomenik koji se pomera. Cak je na kraju recenice par sekundi nepomicno gledala u daljinu. Ja sam poceo da tapsem a ona da me psuje. "molim vas, komsinice, ovo staklo na terasi je granica diktature proleterijata. Odavde pocine privatna svojina. Moja, hehe!". Stvarno je popizdela! Inace je tako ovde. Nasi odnosi su po malo cudni od vajkada. Kosinica uvek voleli da zaviri u moj zivot kroz taj prozor. Pomirisi sta se kuva, pogleda na kom kanalu sam se zadrzao, prislusne s kim i koliko dugo pricam telefonom. Proslog 1. decembra, na dan mog rodjenja, sam joj isekao parce torte i odneo joj preko terase uz molbu da mi ne plasi goste svojom glavudzom i viklerima u kosi. Parce torte je slistila i punih usta saopstila da je kucni red istaknut u prizemlju kao i da mu je namena saznajno-upucujuca a ne ukrasna. To vece je neko od nas (zzzz nisam!) skinuo tablu kucnog reda, na poledjini napisao "ko vidi nindzino lice umrece u najgorim mukama" i opet je okacio samo naopacke. Nije ni ona bespomocna starica vec zlo koje hodi pa je jednom prilikom napujdala klince iz komsiluka da mi zvone ceo dan jer je znala da sam dosao kasno i da ce me to nervirati. Jednog od njih sam uhvatio na delu dok je pokusavao da stapicem olizanog sladoleda zaglavi zvonce. Kada sam mu pripretio ovaj mi ju je druknuo. Retorzivne mere su bile ostre! Otkucao sam resenje, sa skeniranim pecatom opstine, kojim joj se nalaze da u roku od 10 dana napusti stan, obrazlazuci resenje eksproprijacijom. Upala je u frku i sutradan otisla u opstinu. Tamo su joj rekali da nemaju pojma o cemu se radi a ona se tog dana vratila sa punom torbom medikamenata iz lokalne apoteke. Nikako nisam mogao da nadjem nekog sluzbenika u opstini kako bih joj produzio agoniju. Na zalost! Taj klima uredaj je od samog pocetka bio cudno posadjen na nosace. Ja sam ukazivao na to sa svoje terase ali nisu zeleli da slusaju kapitalisticku svinju. Posle nekoliko dana se spoljasnja jedinica srucila na terasu. Glavni osumnjiceni sam bio naravno ja! "(zzzz Nisam!)" bih upotrebio po treci put i to bi bilo krajnje sumnjivo a svi znamo da "vuk, vuk" ne prolazi tri puta. Komsija Zuca je totalno popizdeo! Mene je tuzio za stetu, komsinici Miri je ukinuo sva upravljacka prava nad kucnim budzetom a klimu je dao ciganima koji su prolazili i vikali "staro gvozdje! Kupujemo staro gvozdje, akululatori...". Rzmisljao sam da pozovem Beogradsku hroniku, pisem Zabavniku ili Timofejevu, ipak, sada pisem odgovor na tuzbu dok cika Zuca i staklorezac namestaju novo staklo koje deli dve terase.