Otkotrljao sam se svojim kolima, koja Peđa-Spava go opisuje, i to je verovatno najbolji opis mojih kola, kao školsku klupu na točkovima, do mehaničara. “Komšo, šta te muči?”, pita me Dule, jedan od trojice suvlasnika servisa. “Šta me muči? Muči me činjenica da moja kola imaju 120 godina, škripe, cvrče, ne staju baš svaki put kada od njih to zahtevam. Dalje, muči me to što je musavi Mile uspeo da postane direktor banke. U osnovnoj smo mu lupali uške jer je bio potpuni idiot a u četvrtom srednje sam ga učio pravilnom pisanju glagola “biti”. Naime, Mile musavi je redovno iz srpskog jezika dobijao abera jer je “bio” pisao “bijo”. Ima još nekih svtari koje me muče ali ne verujem da možeš da mi pomogneš.”, kažem potpuno frustriran. “Dobro, a sa kolima imaš neki problem? Nisam ja Bog nego mehaničar. Daj ga na kanal.”, kaže Dule. “Daj ga bolje u kanal, a ne na kanal.”, kažem. “Šta je, doterao si auto na liposukciju?! Pa da, u godinama je kada se mast lepi kao besna na podvratak, oko butkica i to.”, vikao je još sa vrata Bambus lopov. Babmus je skoro deportovan iz Nemačke. Skidao je “pištalice” sa odeće i uopšte, “radio“ je u robnim kućama širom Švabije. Poslednji put, za narednih 10 godina van EU, porudžbine nije uspeo da dostavi na vreme jer je završio u mardelju. Na vratima robne kuće zaustavilo ga je obezbeđenje. “Jebi ga, brate, ja mu kažem:” Mojne da me pašpi. Nemaš prava, gledaj prvo u kolica i korpu. Divi ga! Mojne, tebra.”, ali on u’vatio me pa pipa. Nisam ja baba neka da mi prija š’o me pipa. Ja mu kažem da odjebe ali on nastavi. Ja šta ću, zveknem ga u telaru, on padne, papci u vis a ja crta. Samo, jebi ga, pubovi su tamo malo brži od ovih naših pa me skotrljaju posle sat, dva. Ja seo da srknem kaficu, posle šljake, a oni u kafić pa na mene i pravac mardelj. Tu me smarali par dana i eto onda me ovamo šutnuli. Jebi ga, sutra ću do BN Bosa pa na sitno da radim ali polako biće.”, ispričao nam je Bambus po povratku iz dijaspore. “De si Bambuse, ajde malo tapši dok se šetaš po radionici. Nemoj da mi lapiš nešto, odraću te.”, kaže mu Dule. “Dule, brate moj napaćeni, nisam ja dripac pa da radim brata. Ja sam ti kao onaj Robin Hud, kradem od bogatih pa delim nama ciganima, sirotinji.”, kaže Bambus dok tapše. “Samo ti Robine tapši. I da, uhvatih neki ritam da ne bude monotono.”, Dule dobacuje iz kanala. “Divi brate kakvo je vreme danas. Aj ko će da me baci do neke radnje? Danas mi je radni dan. Pada kiša, imam mantil i mora da se radi. Ko me baci do grada ima parfem di đo gratis od bata Bambusa.”, ubeđuje nas. “Ja ne mogu. Dule mi sređuje kola.”, kažem. “Šta je brate, lopovi danas idu da rade samo kolima? Ne valja ti gradski?! Taman možeš da zaradiš sirniš u autobusu za taksi, ako uhvatiš špic.”, dobacuje Dule. “Dule, ta ti nije na mestu. Bato, ja sam tu školu učio pre deset godina sa Smajlijem i Gumenim. Danas radim pošteno. Neću ja sirotinju da ojadim nego ove lopove.”, kaže Bambus, tapšući rukama u ritmu nekog narodnjaka sa radija. “Evo batice, ti si gospodin čovek a ne kao ovaj Dule, divi mu ruke, prljave, mehaničarske. Za tebe, bata Bambus ima parfem di đo 100 ml za 50 jura. A?! Miriši kao duša. Evo pomiriši.”, dosađuje mi Bambus. “Ne bih ja taj parfem, druže. Ne sviđa mi se.”, kažem. “Š’a hoćeš? Samo reci.”, nastavlja Bambus. “Auspuh za boing.”, kažem. “Koji model, samo mi to reci?”, Bambus reče vadeći mobilni iz džepa. Krenuo sam kući jer je Dule morao da operiše moja kola a ja ne podnosim krv. Sa mnom je krenuo Bambus. “Ganci, što bre ne nađeš neku šljaku? Opet ćeš u mardelj ali srpski, ovaj put.”, pitam ga. “A što, ti nešto ne voliš mardeljaše? I mardelj je za nas cigane.”, zastajući povremeno ispred izloga pored kojih prolazimo, kaže Bambus. “Bambuse, ti si lud. Šta se ja zajebavam sa tobom. Ajde da lepo platiš kafu jer sam ti pravio društvo. Ionako niko neće da se druži sa vama ciganima samo mi što vas znamo od malena.”, kažem mu. “Bratić moj. Ja ganci da ti platim kafu? Vi belci nemate ni obraz ni dušu. Treba ti mene da izdržavaš a ne ja tebe.”, kaže Bambus i uvuče me u neku kafanu. Seli smo za šank i Bambus je nategao dva vinjaka dok sam ja skidao jaknu. Onda je naručio još dva vinjaka i dve kafe. Kada smo krenuli, insistirao je da plati račun. Kada sam pristao, on je insistirao, u razgovoru sa kelnericom, na tome da je račun plaćen i kako mu je ona dužna još 450 dinara kusura. Žena mu je vratila kusur.