Stavi mi povez preko očiju
da doživim vrhunac dodira.
Naivno, pustiću te.
Preklinjaću noć da bude duža.

Razmišljaću o ukusu kiše,
pljusku dodira koji ćeš mi darovati.
Instinktivno, pratiću te.
Proklinjaću zoru, što je već stigla.

Nauči me da gledam kroz tamu.
Nauči me da živim po danu.

Otvaram oči sa iluzijom o veličini,
pomišljam kako ću osvojiti i ovaj dan.
Svako jutro pripisujem gorčinu
moga uništitelja, san.

Ignorišem reč Boga
sumnjam u njegovo postojanje.
I da zaista ima Boga,
zar bih podnela što ja nemam to zvanje.

Krinka je na nama.
Ljuštura je prozirna, ali ne pristaje na poraze.
Želim da proniknem u unutrašnjost.
Želim da dođem pred taj krst.
Sa krvavim kolenima puzim do oltara.
Boreći bitku grešnice i pokajnice.
Očekujem odgovore.
I ko će objasniti šta je dobro, a šta ne?
Životne sokove ubijaju pravila.
Vezana sam.
Moral je način da se uguši izuzetak.

Volim notu koju ti daje noć
dok uživam u našoj ogoljenosti.
Volim sve linije i izrasline tvoga tela koje ti daju moć
dok gledam pritajene jecaje iznemoglosti.

Volim što vapiš za mnom
dok ležiš u krevetu lucidnosti.
Volim što odmahujem glavom
dok ti dodirujem čeljusti.