Ordinary people

Ovo je prica, drugacija od svih koje se mogu ispricati o NJEMU...jer prica ce uvek biti vise nego reci...
Ovo je samo mali deo NJEGA... Istina...je uvek u oku posmatraca.
Bore se u njemu dve snage...Strast i volja za moc, energija i ambicija...Na smrt se bore, preziru jedna drugu, podmecu pozare, lome ga, kidaju...Ambicija bi da pokori energiju, da joj da konacan oblik, da je potcini i vlada njom. Strast njegova, prezire tu zelju za moc, otima se i ne dozvoljava da bude sputana. Sve sto bi na bilo koji nacin moglo da vlada njim, uzasava ga. Prezire ON i zakon, i red, i bilo kakvu hijerarhiju. Ne priznaje stvarnost zivota koja podrazumeva krotkost...Ne odbacuje on ljude, ne. On stvara svoj svet u ovom svetu, u kome nalazi svoj put, i SVOJ nacin pruzanja ruke drugima. Sve sto bi moglo da vlada njim, strano mu je...Njegova cud pobunjenika bi cak i zivotom platila odbijanje "spasonosnih" resenja. Sloboda je uslov zivota, govori on...Govori to upravo onima koji su davno pored njega izgubili svu slobodu, pa uzmicu i drhte kad primete i najmanji tracak besa i(li) nezadovoljstva na njegovom licu. Bezeci od svega sto bi moglo da njim (o)vlada, postaje ON taj koji traga za krotkoscu, i pokornoscu kojom bi mogao da zagospodari. Svestan je on toga. Kad ostane sam sa sobom, on se toga pomalo cak i stidi. Priziva slike iz detinjstva, nekih proslih vremena, da pronadje razlog...Onda ih brzo odbaci, i povlaci se u svom haosu, koji je sam stvorio, i koji mu se jedino cini lep. Tu NIKO ne moze ovladati njim, tu nalazi spokojstvo, i sigurnost, a strah da bi mozda bio odbacen, nestaje. U svom lepom haosu, na svom ostrvu, on skida masku samodopadljivosti i samodovoljnosti, iza koje se jedino krije strepnja i strah da jednom mora biti odbacen.
Oh...Sanjari ON da je uragan, a ne vidi da je tek blag povetarac koji nezno miluje MOJE obraze...

9.5.2008

STILL SPINNING*

O meni

Linkovi

Kategorije

Poslednje napisano

Prijatelji