Od èega su ljudi pravili pivo kroz vekove zavisilo je od toga koje su im zitarice i plodovi bili dostupni. Afrikanci su pravili pivo od šecerne trske i prosa. Kinezi su pravili pivo u sto vreme kada i Egipæani, s tim što su imali napredniju tehnologiju i èešæe koristili proso i pirnaè. U Latinskoj Americi, Asteci su poštovali svoje "pivske" bogove, a brazilski Indijanci su od korena manioka i przenih žitarica proizvodili tamno pivo sa ukusom koji ih je podseæao na dim. Južnoamerièki Indijanci su prozvodili svoje pivo (chicha) tako što su žene žvakale jezgro kukuruza, takvu smesu mešale sa vodom i ostavljale da fermentira ( ovakvo pivo se još uvek proizvodi u nekim delovima sveta). Kroz vekove, narodi su dodavali razne sastojke kako bi dobili specifican ukus piva. Sumeri su dodavali urme i med, Egipæani ðumbir, kleku, šafran i razne druge trave. Skandinavski narodi su dodavali brusnicu, borovnicu i mirtu. U srednjem veku za bogatiji ukus piva koristili su ruzmarin, mirtu i hajduèku travu. Za jaèa piva dodavali su se skuplji zaèini kao što su  ðumbir, cimet i karanfiliæ, a ponekad beli luk i biber za maskiranje kiselog ukusa piva.

Sastojci koji se danas koriste u prizvodnji piva su: Slad - žitarica èije zrno treba da proðe komlikovane procese - klijanje, prženje, i mešanje - prenego što stigne do èaše. Postoje razlièite vrste slada. Svako pivo ima posebnu kominaciju slada, koje mu daje specifiènu notu. Sirova zrna jeèma su neupotrebljiva u pivskoj industriji. Ona prolaze kroz više faza, pre nego što postanu slad: potapanje zrna u vodu, klijanje(skrob se prtvara u šeæer), prženje (od temperature prženja zavisi vrsta slada), završna obrada (klice se skidaju). Tipovi slada: Beli slad - koristi se za veæinu piva: za svetlo pivo i zlatni PIlsner; Smeði slad - danas se retko koristi, daje bakarnu boju pivu; Kristalni slad - daje puniji i slaði ukus pivu; Èokoladni slad - za tamnu boju piva; Crni slad - skoro zagoreli èokoladni slad. Zbog svoje gorèine, koristi se za jaka, tamna piva.

Druge osnovne sirovine od kojih se dobija pivo su voda, hmelj i pivski kvasac. Voda je nezamenljiv sastojak, od èijeg kvaliteta uglavnom zavisi i kvalitet i tip piva. Soli rastvorene u vodi utièu na reakcije koje se odvijaju u toku proizvodnje i kao takve utièu na ukus, boju i miris finalnog proizvoda. Hmelj je loza iz porodice konoplja. prvenstveno se koristilo kao konzervans. Zbog alfa kiselina daje pivu karakteristièan gorak ukus i aromu. Kvasac - živi organizmi - gljivice, u milionskim kolonijama. U pivima gornjeg vrenja (jaka piva), æelije kvasca se dižu na površinu teènosti, dok u pivima donjeg vrenja (svetla piva), kvasac tone. Kvasac za narastanje koristi šeæer iz slada, a alkohol i ugljen-dioksid su nusprodukti ovog procesa. U proizvodnji piva još se dodaju šeæer, kukuruzne flekice, pirinaè, preprženi jeèam, i poboljšivaèi ukusa: med, ljute paprike, ðumbir, korijander, trave i voæe.